Legendarni domaći bend Atheist rap održao je u sredu u novosadskom klubu Quarter humanitarni koncert za skupljanje pomoći stradalima u poplavama, a umesto plaćanja karte obavezno je bilo doneti tri konzervirana proizvoda ili vodu.
foto: atheistrap.net
Pored humanitarne akcije, cilj svirke je bio i obeležavanje 25 godina od osnivanja ovog pank-rok benda.
Vladimir Radusinović, gitarista grupe, bio je tu od njenog početka. Atheist rap osnovan je 1989. godine, a 1990. izdat je debi album grupe pod nazivom „Maori i crni Gonzales“, sa kojim su postigli veliki uspeh zahvaljujući hitovima „Wartburg limuzina“ i „Blu trabant“. Usledili su albumi „Ja eventualno bih ako njega eliminišete“, „Druga liga Zapad“, „Predsednici predsedništva predsednika“, „Osveta crnog Gonzalesa“ i „Priče matorih pokvarenjaka“.
Formula benda, koji konstatno stiče nove fanove, podrazumeva socijalne i političke teme, ali i one, kako bi Radusinović rekao, „novosadske budalaštine“. Krajem godine svoje obožavatelje obradovaće novim, sedmim, albumom.
Koncert je humanitarnog karaktera, organizovan da bi se prikupila pomoć za nastradale u poplavama. Kakva je uloga muzike u ovakvim situacijama?
Muzika je uvek kohezivni faktor i mi smo u takvoj poziciji da možemo da uputimo javni apel i da na taj način pomognemo. Baš smo konstatovali kako smo svi fino zašli u srednje godine i nismo jedni od onih koji mogu potegnuti fizički po tom pitanju, ali možemo bar ovako. I to je nešto. Svako radi ono što ume najbolje. Kad bi tako svi radili, bilo bi super svima. Mi, eto, znamo da sviramo i to je naš način da pomognemo.
Da li ste iznenađeni ovakvim aktiviranjem i odzivom stanovništva Srbije?
Pokazalo se da je mahom sve zakazalo osim naroda, ne samo u Srbiji, već uopšte na prosotru bivše Jugoslavije. Pokazalo se da se u takvim situacijama ne gleda ko je odakle i ko je ko, već se gledaju ljudi. To je ono što je pozitivno iz svega ovoga i nadam se da će svima ostati u negde u svesti ko je kome pomogao.
Koju svirku biste, za ovih 25 godina postojanja, izdvojili kao najdražu po reakciji publike i energiji? Da li postoji neki grad ili festival koji vam je omiljen za nastupe?
Puno toga je bilo. Obično se izdvajaju neke svirke kao što je ona kad smo svirali kao predgrupa Toten Hosenu u Beogradu. Najsvežija je ona sa grupom NOFX, pošto su oni banda kakvu smo i zamišljali. Setio sam se jedne svirke iz 1996. godine u Nišu – napravili smo zajednički koncert sa grupom Novembar i sa Goblinima. Svirka je bila brutalna i to mi je jedan od najboljih doživljaja u životu jer smo svi imali neviđenu energiju. Uletali smo jedni kod drugih na binu i sam ambijent je bio super. Bilo je 500-600 ljudi, koliko se sećam, a iz devedesetih mi je krnje sećanje. Festivali su mahom dobri. Ima nekih ludih svirki i u malim prostorima, te su nekada i luđe. Svirke po Hrvatskoj su, recimo, super i tamo smo kao domaći bend.
Nastupali ste i na festivalu „INmusic“ u Hrvatskoj, zar ne?
Jesmo, dva puta smo bili tamo. Prvi put smo nastupali u popodnevnom terminu i otkine neka kišurina – ludilo je bilo, 30 ljudi, svi u onim belim najlonskim kapuljačama, kao Kju-kluks-klan. I bio je bukvalno potop, ali je zvuk bio dobar i razvalili smo svirku.
Sa kojim bendom ste ostvarili najbolju saradnju, a s kim biste voleli da sarađujete?
Najstarija saradnja je sa Novembrom iz Niša. Sa mnogim bendova imamo kontakte, a sa KUD Idijotima smo bili dobri.
Šta je to što čini vašu muziku evergrinom? Čini se da iznova i iznova dobijate mlađe fanove.
Nemam pojma, iskreno. Ne pratimo trendove i nismo se mnogo menjali. Možda to što idemo u širinu, pa skidamo kape bendovima koje smo slušali i zbog kojih smo takvi kakvi smo – bilo da su oni matorci od pre 20-30 godina ili neki svežiji bendovi. Možda je i to što i dan-danas umemo da budemo oštri, ali i totalna debilana. Mi pravimo stvari da se nama svide.
Kako biste ocenili današnju muzičku scenu u Novom Sadu i postoji li neki mladi bend koji ste primetili?
Ima dosta bendova, ali nema baš mladih. Against the odds je nešto što je isplivalo, a za šta se može reći da je mlad bend. Ostali su mahom prisutni na sceni već nekoliko godina. Mi i bendovi iz naše generacije počinjali smo sa 12-13 godina, a sa 15-16 imali smo bendove i publiku. Atheist rap je Acketu, Zaretu, Goji i meni bio drugi-treći bend. Sada su većinom svi stariji od 17 godina kada počinju i zato su mi Against the odds kao podmladak. A pre su svi bili klinci - Gomila, GBB, Genocid, No speed limit... Skidao sam fazone koje je Dulles iz Mitesersa pravio na gitari, a tada je kinder-jaje bio.
Vi ste početkom dvehiljaditih bili politički aktivni i bili ste deo kampanje „Vreme je – izađi na crtu“ kojoj je cilj bio motivisanje mladih da izađu na izbore. Da li vidite takvu vrstu aktivizma među današnjim mladim bendovima?
Nema toga sada. A i vidi se sad da je naša generacija bila blago izmanipulisana. Te snage, za koje smo verovali da će izvući Srbiju iz taloga, gurnuli su je još dublje u mulj. Za vreme Miloševića imao si fokus i bar si se nadao da je on taj izvor zla, zajedno sa još nekim satelitima - nacionalističkim strankama i tim šljamom. Na kraju se ispostavio kao kad se kaže ono za „drugo pakovanje“, sve je isto. To je jedna posebna kasta koja se izdvojila i koja kao da vrši neki test, da vidi dokle će ovaj narod da izdrži dok ne počne da veša o bandere, pa će tek onda da onda kažu: „E, e, stani sada, samo smo testirali da vidimo gde vam je okidač.“
Šta možete reći o svom novom albumu koji treba da izađe krajem godine? Da li su neke numere već gotove i koje teme preovladavaju?
Neke pesme smo već snimili kao singlove, recimo „Drugo pakovanje“ i „Mene za budžu“. Trenutno imamo nekih dvanaestak numera u radu. Snimićemo sve što mislimo, pa ćemo to lepo upakovati. Teme su raznorazne. Opet ima novosadskih budalaština - ma, Atheist rap... Nekad su teme plod trenutnog raspoloženja ili primećivanja stvari iz okoline koje te vuku da nešto kažeš. Trudimo se da tekstovi ne budu striktno vezani za dnevno-politička dešavanja, već da nađemo neku univerzalnu crtu koja opisuje taj model uopšte. Među temama ima i totalnih zezancija, kao što je „Ne bi bilo fer“, tj. stvari koje ti zbog situacije izađu u dahu.
Nema komentara