Marko Ranisavljev frontmen je novosadskog pank-rok benda „Against the odds“, koji postoji četiri godine, i uskoro izdaje svoj album prvenac.
Nastupali su na festivalima „Exit“, „To Be Punk“, „Kulpin fest“, sa poznatim bendovima poput „Snuff“, „Lunatics“, „Tea Break“, a do sada su izbacili dva EP-a. Trenutno Marko, Nina, Ogi, Zoki i Jovan ulažu mnogo truda i rada u stvaranje pesama, pronalaze svoje mesto na pank rok sceni, a Marko Ranisavljev je za „Univerzitetski odjek” otkrio nešto više o svemu tome.
Koliko je teško probiti se i postati afirmisan bend?
Zavisi od toga šta smatramo pod pojmom afirmacije. Ako pogledam neke bendove koji se danas smatraju „afirmisanim“, radije bih do kraja svoje muzičke karijere svirao u zadimljenim podrumima za nekoliko piva. Za mene bend postane afirmisan onog trenutka kada se ljudi počnu identifikovati s tematikom i kada na bendove počnu gledati kao na nešto više od jeftine zabave. To je najlepši vid afirmacije koji bend može da dobije.
Koliko dugo taj put traje kada je u pitanju vaš bend?
Taj put traje već četiri godine i trajaće sigurno još. Štaviše, mislim da put do afirmacije treba da traje dokle god bend postoji. Onog trenutka kad počneš da uživaš na lovorikama, počinješ da stagniraš. E, sad, ako si svetski poznat bend, uvek ćeš moći da se izvlačiš na staru slavu, ali ako si mali, trud i rad moraju biti konstantni. Primera radi, imali smo svirku u studenjaku za Dan studenata, 3. aprila, gde smo imali priliku da se predstavimo publici od preko 500 ljudi, i prilično smo super prošli. Ipak, o afirmaciji ćemo moći da pričamo tek kada publika veća od 150–200 ljudi postane normalna stvar.
O čemu govore tekstovi na albumu koji se očekuje uskoro?
Uf! O tematskoj povezanosti pesama smo više razmišljali sada, kada su pesme skoro gotove i spremne za studio, nego onda kada smo ih pisali. Mislim da se tekstovima, kao zajednička tema, sama nametnula ta neka unutrašnja borba koju svi vodimo. Svako od nas, svesno ili ne, sa sobom vuče teret, koji pre ili kasnije izađe na videlo, pogotovo ako o njemu pričate kroz neki vid umetnosti.
Imate li uzore?
Naš uzor je svako ko misli svojom glavom i ko subotom uveče odabere da sluša bendove koji imaju šta da poruče.
Da li na albumu ima pesama koje su u saradnji i izvođenju sa nekim drugim bendovima?
Još uvek nismo razmišljali o tome. To je, svakako, nešto čemu ćemo se posvetiti u narednom periodu, i ako do toga dođe, to sigurno neće biti neka bezvezna kombinacija i marketinški trik (šta zajedničko mogu da imaju Paul McCartney i Kanye West?!), nego neko ko je blizak bendu i onome o čemu pričamo.
U Srbiji, gde preovladava turbo folk, koliko ima mesta za pank-rok scenu?
Ko hoće, taj nađe način, ko neće, taj „njače” kako nam je scena u raspadu. Ako ćemo iskreno, više je bila u raspadu pre četiri-pet godina, kada su neki mnogo veći bendovi od nas, prodavali 20 karata u CK13. Sada je bolje, ne žalimo se, postoje ljudi koji se konstantno bore za bolje sutra. Mislim da je ovaj truli sistem neiscrpan izvor inspiracije, i kao takav izuzetno pozitivno utiče za razvoj kulture i kritičkog mišljenja, i pored toga što se trudi da unište sve što razmišlja svojom glavom. Tada jasno dođe do razgraničenja nas (ne)normalnih i onih koji se „fizički i mentalno“ (a možda i genitalno?) dive političkim figurama, gledaju „Parove“ i razbijaju glave jedni drugima po klubovima subotom uveče. Dokle god je tu ljudske gluposti i ovog mentaliteta stada, biće i nas koji ćemo se boriti sa vetrenjačama. Srećom, ima i nas, i to svuda po Srbiji, pa ne pričamo sami sa sobom.
Kakvi su dalji planovi za svirke, eventualne turneje ili bilo kakve nastupe?
Sve smo podredili albumu. Onog trenutka kada album izađe, popećemo se na binu i nećemo sići s nje. Sad je, ipak, vreme da se zatvorimo u studio i radimo na tome da prvenac bude zaista kvalitetan.
Nema komentara