Na ovogodišnjem „Festivalu uličnih svirača“ među mnogobrojnim pevačima, bendovima, plesačima, glumcima, nastupio je i Filip Baloš, umetnik iz Novog Sada koji živi umetnost i za koga je umetnost život. Dolazi iz umetničke porodice, a pored muzike bavi se i slikanjem. Široj javnosti je postao poznat nakon nastupa na „Pesmi za Evroviziju 2023“, a nakon nastupa na „Uličnim sviračima“ rekao je za „Univerzitetski odjek“ da će se i naredne godine prijaviti za „PZE“.
Foto: Aleksa Ćirić
KAKAV JE TVOJ ODNOS SA „FESTIVALOM ULIČNIH SVIRAČA“ I KAKO SI REAGOVAO KAD SI DOBIO POZIV DA NA NJEMU NASTUPIŠ?
- „Ulični svirači“ drže posebno mesto u mom srcu jer sam išao na gotovo svako izdanje festivala sa porodicom i prijateljima, još dok se održavao u centru. S obzirom na to da je moj nastup bio poslednjeg dana, došao sam kao gost prethodnih dana, konkretno na Bojanu Vunturišević da se „zagrejem“ i da vidim atmosferu. Želeo sam oduvek da nastupim na njemu i kad sam dobio poziv bio sam presrećan i veoma mi je drago što na kraju i jesam nastupio i nastupio bih opet nekad u budućnosti.
KOLIKO ENERGIJE TI IZISKUJU OVAKVI NASTUPI I KAKO ODRŽAVAŠ ENERGIJU S PUBLIKOM?
- Za nastup se pripremam tako što budem kod kuće, u miru, a pogotovo sat vremena pre nastupa najviše volim da leškarim, listam nešto na telefonu i slično. Čekam momenat da vidim kakva je publika. Zavisi ko je najviše sačinjava. Ako su pretežno tinejdžeri, tu je najviše energije, najviše skakanja, pevanja, ludovanja i onda koliko god da se energično pripremam za nastup neću doći ni blizu tog nivoa zato sam pre nastupa u „usporenom“ modu.
NASTUPIO SI NA „PESMI ZA EVROVIZIJU“ I KAKO BI TAJ NASTUP UPOREDIO SA OVIM NA „ULIČNIM SVIRAČIMA“?
- „Beovizija“ („Pesma za Evroviziju“) je veoma važan mehanizam da se predstave mladi umetnici ili oni koji još nisu dovoljno prepoznati i super je što je imamo, a neki od planova mi je da se prijavim i sledeće godine. Jako mi je drago što je „Beovizija“ opet "kul" jer je ranije bilo manje prijava i uglavnom su se slale balade koje su sličnog žanra i stila. Pre nekoliko godina, a posebno posle Konstrakte, ponovo se podiglo interesovanje za to takmičenje. Ono je veoma važno jer preko noći milion i po ljudi sazna za tebe, što je meni bilo sjajno. Nastupati na takvom jednom događaju i festivalu kao što su "Ulični svirači" je skroz drugačije, jer na „Beoviziji“ mene gleda milion i po ljudi, ali preko kamere. Ovde je u pitanju mnogo manji broj, ali svi gledaju u mene i ja u njih i to odmah stvara drugačiji doživljaj. Sve u svemu, volim da nastupam i na jedan i na drugi način.
PORED MUZIKE, BAVIŠ SE I SLIKARSTVOM. KAKO BI UPOREDIO RAD U TE DVE UMETNOSTI?
- Meni su one uzajamno inspirativne. Dok slikam sliku, čujem muziku, i obrnuto, dok radim na projektu i snimam muziku vidim slike, boje i oblike. Obe umetnosti sačinjavaju mene i moj umetnički izražaj uopšte, tako da ih ne mogu odvojiti. Sa druge strane, i likovnom stvaralaštvu i muzici se moraš stoprocentno posvetiti, ali rekao bih da je kreativnost najbitniji faktor za postizanje tako nečega.
Nema komentara