Prvi dan 23. „Festivala uličnih svirača“, obeležio je nastup Bojane Vunturišević, kantautorke koja, kako sama kaže „voli da davi novosađane informacijom da joj je mama iz Vrdnika“. Nakon njenog nastupa izdvojila je vreme da govori za „Univerzitetski odjek“.
Foto: Zoran Ješić (Festival uličnih svirača)
KAKAV JE TVOJ ODNOS SA „FESTIVALOM ULIČNIH SVIRAČA“ S OBZIROM NA TO DA JE OVO TVOJE DRUGO POJAVLJIVANJE NA NJEMU?
- Ja sam na proleće 2017. izdala album „Daljine“ i tada sam imala velika očekivanja, mislila sam da će me zvati na „EXIT“, da ću imati letnju turneju, ali ništa od toga se nije desilo. Ljudi sa kojima sam pravila album i ja, smo upali u neko čudno stanje, jer su reakcije publike bile odlične, ali je izostala reakcija bukera, festivala, poziva za nastupe i slično. Nešto kasnije, stiže poziv od „Festivala uličnih svirača“, mi dolazimo u Novi Sad i tad zapravo prvi put uživo vidimo reakcije publike. Tako da mi je jako drago što sam baš tad nastupila i to mi je jedan od najdražih nastupa i imam samo lepa sećanja na njega. Zato sam sad samo čekala da me opet pozovu i da me nisu pozvali ja bih se sama pozvala!
TVOJ POSLEDNJI NASTUP U NOVOM SADU JE BIO NA „EXIT“-U, KOJA JE RAZLIKA U NASTUPIMA IZMEĐU OVA DVA NOVOSADSKA FESTIVALA?
- „EXIT“ je za mene poseban svet koji se stvori na Petrovaradinskoj tvrđavi i to je neka druga dimenzija. Ja to ne doživljavam kao dolazak u Novi Sad, već na drugu planetu. „Gradić fest“ mi je baš 100% Novi Sad, dođu mi novosađani, dođu ljudi koje znam iz detinjstva, a i sam grad doživaljvam negde svojim.
KAKO ODRŽAVAŠ ENERGIJU IZMEĐU PUBLIKE I IZMEĐU LJUDI KOJI NASTUPAJU SA TOBOM NA BINI?
- Ja volim da kažem da energija mora da počne da se gradi u momentu kad mi krenemo na nastup, gde god da idemo. Uvek sednem napred, na suvozačko sedište, osmislim plejlistu i počnem da ložim i sebe i svoju ekipu muzikom, tako da do momenta kad se popnemo na binu samo nastavimo da pržimo. Jedino posle koncerta „skljoknem“ jer ipak jeste veoma naporno, svi resursi mi se isprazne.
PORED PEVANJA, BAVIŠ SE PISANJEM TEKSTOVA I MUZIKE. KAKO FUNKCIONIŠEŠ KAD NAIĐEŠ NA KREATIVNU BLOKADU?
- To baš teško podnosim, ali sam uspela sebe da istreniram da kad imam bilo kakvu blokadu samo kažem sebi, u redu sad pusti to, to će proći i dozvoli sebi život da ti se desi kako bi se napunila idejama i kreativnošću. Sve puštam nenasilno da prođe, nikad neću na silu pokušati nešto da uradim.
KOLIKO NA TEBE UTIČU RAZLIČITA TUMAČENJA TVOJIH PESAMA?
- Svako slovo svojih pesama sam proživela. Svašta sam prošla i da po 4 dana nisam spavala, i da sam išla na terapiju i da unutar sebe doživljavam pakao pre nego što pesma izađe jer se osećam da sam se mnogo emotivno ogolila i onda sam besna na sebe zbog toga, ali me uvek smiri činjenica da je to onda najiskrenije i da je to ono što ja jesam.
KOJI JE NAJUPEČATLJIVIJI MOMENAT SA OVOG NASTUPA I PO ČEMU ĆEŠ GA PAMTITI?
- Po dve stvari ću pamtiti ovaj nastup. Prvi je to što je moja tetka došla i što je đipala kao na familijarnim žurkama, koje su katastrofa! Mnogo mi je drago zbog toga. Druga stvar koju sam primetila je gomila male dece koja znaju tekstove i koji su bili oduševljeni, a pogotovo da vole pesmu „Care“, to im je izgleda nešto generacijski.
Nema komentara