Muzičar i radijski urednik i voditelj, veliki navijač fudbalskog kluba „Seltik“, koji vatreno navija za srpsku reprezentaciju Aleksandar Petrović poznatiji kao Aca Seltik govori za „Odjek“ povodom predstojećeg koncerta „Orthodox Celtsa“ u novosadskom klubu The Quarter 21. marta.
Aca Seltik već 23 godine je frontmen „pravoslavnih Iraca“ koji nastupaju obavezno na Beer festu u Beogradu, mnogim rok i džez festivalima po Srbiji, ali i u inostranstvu, a na Montro džez festivalu u Švajcarskoj pevaju na bis. „Orthodox Celts“ izdali su do sada pet albuma pesama irske folk muzike čije je tekstove pisao upravo ovaj dugokosi Srbin keltskih korena.
Ljubav prema Irskoj potiče od „Dablinersa” i „Pougusa“ do istorijskih povezanosti Kelta i Srba, kako se ti danas izjašnjavaš, kao Srbin ili Kelt?
U suštini, i jedno i drugo, pošto verujem da su Kelti deo Slovenskog korpusa, a, u krajnjoj liniji, činjenica je da smo veliki deo naše stare istorije delili sa njima. Ako me konkretno pitaš ko sam i šta sam JA, dileme nema – Srbin!
Šta za tebe predstavlja zelena boja?
Pre svega omiljenu boju, potom boju mog fudbalskog kluba, onda, jednu od prirodnih srpskih, odnosno, slovenskih boja i najzad, boju prirode, duhovnog uzdizanja i patrijarhovog mastila.
U jednom intervjuu rekao si da je tvoja ljubav prema muzici počela sa „Labudovim jezerom“, da plešeš sa suprugom valcer uz prenos Bečkog koncerta, kao i to da voliš hevi metal. Šta za tebe zapravo predstavlja muzika?
Ako u početku beše reč, sigurno je morala da bude u nekom tonalitetu. Neki čak tvrde da je to bio ton A, ali, to niko ne može da tvrdi. E, ta prva reč je izrodila drugu reč, pa druga treću i tako redom. Sve su morale da budu u nekom određenom odnosu, što se tiče tempa, ritmike, tonaliteta, melodije. Znači, Bog je muzika!
Koliko je teško održati se na srpskoj muzičkoj sceni a ne podrediti se komercijali?
Lako! Ja se ne bavim muzikom kao poslom, niti ću! Baš me briga i za komercijalu i za trendove, ovo je moj način izražavanja i ono što najviše volim. Zamisli kako izgleda kad ono što najviše voliš radiš isključivo zbog para, grozno, je l’ da? E, zato je lako, kad ostaneš veran sebi!
Jednom si rekao da kao najveći uspeh doživljavaš to što nikada nisi napravio nijedan skandal zaslužan naslovnice „žute štampe“. Na čemu zasnivaš svoj bonton?
Na porodičnom, kućnom vaspitanju i starom dobrom tradicionalnom, srpskom kodeksu pristojnog ponašanja.
Više od 25 godina radiš na Radio Beogradu. Kako bi opisao posao urednika i voditelja?
To je ličnost koja govori o onome što treba, što, možda niko drugi ne sme, neko ko ne pristaje na cenzuru, osim u slučaju autocenzure iz moralnih ili etičkih razloga i neko ko ima, pre svega, obrazovnu i kulturološku ulogu, bar kod nas na Radio Beogradu.
Bez obzira na to da li vaša publika razume engleski, provod na svirci je uvek zagarantovan. Kako je to moguće?
Zato što smo mi takvi, ne šetkamo se, nema rezerve, uvek i svuda iz sve snage!
Svaki nastup je dobar za sebe, da li postoji neka naročita anegdota zbog koje pamtiš baš određeni koncert?
Ima ih mnogo, neke su bizarne, neke glupe, neke opet „biserne“, ali obično su najbolje one kad se zaluta negde u belom svetu, pa posle lutaš kao Odisej, ali i njih je podosta.
Pre godinu dana objavili ste singl „Save me“, a ovog marta „One / Milk /Honey“. Kada će izaći novi album?
Kad se pojavi treći spot, znaćete da je izašao i album!
Često ste nastupali u Novom Sadu, na Exitu, u Fabrici, a sada u klubu The Quarter. Šta očekuješ od organizacije i publike?
Isto što i svaki put, da ponovo napravimo koncert za pamćenje, najbolji u dosadašnjoj karijeri, jer, naš moto je: sledeći koncert je najbolji do sad!
Nema komentara