U samom centru opština Vrbas, Kula i Srbobran, ,,Naftna industrija (NIS)“ istražuje prisustvo nafte i gasa. Naftne bušotine NIS-a nalaze se na javnim površinama, bukvalno pored dečijih igrališta, škola, kuća i na privatnim posedima ljudi koji na to nisu pristali.
Ratko Đurđevac, predsednik Ekološkog pokreta ,,Vrbas“, skrenuo je pažnju javnosti na ovaj problem te je poslao protestno pismo Kirilu Kravčenku, generalnom direktoru NIS-a. Građani pomenutih opština su osim protesta pokrenuli i peticiju protiv naftnih bušotina u svojim opštinama, za sada bez uspeha.
S obzirom da NIS istražuje prisustvo nafte i gasa u centrima naselja umesto u poljima, da li za to ima dozvolu nadležnih vlasti?
- Profitno orjentisane kompanije poput NIS-a prodiru u lokalno tržište onoliko koliko im politička elita dozvoli, do granice jakog građanskog otpora, ali baš jakog. Kod nas uz ,,blagoslov” Ministarstva energetike koje izdaje dozvolu, a mimo ,,Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu” upada se u privatan posed bez saglasnosti vlasnika. Uzgred, naftna bušotina je uvek starija od dečijeg igrališta. Igrališta se kasnije postave donacijom kompanije, da svet pomisli koliko je čista i bezbedna. Ne znam zašto bi NIS bio imun na takvu hipotezu. Tamo gde građanska svest dostigne kritičan nivo, vlast se nakloni biračima i napravi nova, stroža pravila za kompanije poput Kanade, Nemačke, Bugarske… Tamo nema bušotina kraj dečijih igrališta, niti u naselju, niti 10-15 km od naselja.
Kakve su dugoročne posledice ovih istraživanja po životnu sredinu?
Generalno gledano, ekološke organizacije su protiv postojanja naftnih kompanija i naftne industrije uopšte. To je posao koji posle 150 godina postojanja i tehnološkog razvoja još izaziva najveće štete po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Posledice eksploatacije nafte i korišćenja naftnih derivata i drugih produkta od nafte izazivaju klimatske promene, bez ikakve dileme. Istraživanja prate vibracije koje krune zemlju i zamućuju podzemne vode. Ukoliko se dokaže da NIS primenjuje nedozvoljen metod bušenja, izvorišta plitke vode u Vojvodini mogu biti zagađena. Dokle god bude isplativih izvorišta nafte, ova industrija zvaće se prljava. Ako nema visoke svesti i pokretljivosti građana da odbrane svoje interese na zdravu životnu sredinu u visoko korumpiranoj državi poput naše, desiće se naftne bušotine na bilo kojem mestu.
Koji su problemi ljudi koji žive pored naftnih bušotina?
Ljudima se oštećuju usevi, ima napuklih objekata, a štetu procenjuje komisija kompanije bez nezavisne državne komisije. Buši se uglavnom noću, buka je ogromna, a lokalno stanovništvo nema mira. Iz bušotina izlazi kamenje koje može da povredi decu a kamioni uništavaju lokalnu infrastrukturu pa čak i gradsku rasvetu.
Kojim aktivnostima u budućnosti možete uticati da se ovaj problem reši?
Cilj nam je da pritisnemo Vladu Srbije da poništi energetski sporazum između Srbije i Rusije koji je potpisan u januaru 2008. godine u Moskvi, a koji je Srbiju stavio u podređen položaj stvaranjem gigantskog monopola, kojim je prekršen Ustav Srbije kao i mnoštvo propisa. Primenom ovog sporazuma pravi se višemilionska šteta našoj zemlji. To je jedan od najštetnijih ugovora sačinjenih poslednjih decenija, a znamo kakve su se sve skandalozne štete dešavale na ovim prostorima.
Da li je do sada neko od zagađivača životne sredine snosio sankcije?
Dobar deo zagađivača nalazi se u javnom sektoru i to najviše u energetici. Za zagađivanje vode opet je u najvećoj meri kriva država. Oni su nedodirljivi. Deo ovoga su krupni ekonomski subjekti poput ,,NIS-a“, ,,Invej-a“, ,,Matijevića“, ni njih nema na listi sa pravosnažnim presudama. Ne želim da spekulišem na koji način su izbegli gonjenje i pored prijave, ali je činjenica da u Srbiji nema dovoljno sudske prakse u procesuiranju ekoloških prijava. Drugi razlog je verovatan i sasvim moguć pritisak izvršne vlasti na sudstvo i tužilaštvo, spona krupnog kapitala i političke elite. Ekološka taksa je 2015. godine izmenama budžetskog sistema izgubila namenski karakter, što znači da je oni koji je ubiraju mogu koristiti i u druge namene. Donosioci odluka moraju znati da to može uticati na sasvim opravdanu pojavu građanske neposlušnosti pri plaćanu ove takse.
Pored ovoga koji su najveći ekološki problemi u Vrbasu?
Zagađeni kanal je veliki problem i to svi znaju, ali odlaganje smeća je stravičan problem imajući u vidu pretrpanu glavnu deponiju, nedovoljnu, staru i kvarljivu mehanizaciju za odvoženje otpada. Još uvek postoje seoske deponije i ružne i štetne navike velikog broja naših građana da bacaju smeće gde im se prohte. Takođe je veliki problem i u pijaćim vodama posebno u selima. Vodna infrastruktura je u očajnom stanju i utiče na smanjenje kvaliteta vode. Tu su još problemi sa korovima koji izazivaju alergije, poput ambrozije i naravno u najveći problem ubrajam nisku ekološku svest građana.
Da li smo danas ekološki osvešćeno društvo?
Mi uopšte nismo osvešćeno društvo. Što se tiče zaštite životne sredine, građani Srbije su generalno veliki licemeri. Tačno znaju kada bace smeće da je to društveno neprihvatljivo, ali to ipak čine. Svest o štetnosti dakle postoji ali nije doprla do svesti čoveka kako bi se prvo zamislio, a onda promenio obrazac ponašanja. Sve to bi se brzo promenilo da postoje posledice kojih, nažalost, nema. Inspekcija i pravosuđe ne rade svoj posao.
Šta za vas znači nagrada koju ste dobili za civilni ekološki aktivizam koju dodeljuje udruženje novinara ,,Eko vest”?
Nagrada može da znači da negde, ipak, imate srodne duše, takođe ona privuče pažnju i ukrasi vaš CV. Naravno, nije svejedno ko vam je dodeli . Eko novinari su u materiji, oni poznaju aktere i zato sam polaskan. Malo sam napunio baterije, međutim nagrada vas može malo i ušuškati. Pomislim da je vreme za rekapitulaciju životnih dostignuća, a tad se osvrnem oko sebe i uočim da sam još uvek usred rata. Kanal je još uvek jednako prljav, deponija često gori, ljudi se guše od polena i neznanja, a NIS navaljuje na nas. Rano je za lovorike.
Nema komentara