Novosađanka Jovana Kondić je za izum termoizolacionog panela od zeolita, vlakana celuloze i cementa na Internacionalnom salonu inovacija Arhimed u Moskvi osvojila tri zlatne medalje i time dokazala da sa svojih 16 godina može da ide rame uz rame sa svojim starijim i iskusnijim kolegama inovatorima.
Ova šesnaestogodišnjakinja ide u drugi razred bilingvalnog odeljenja gimnazije ,,Jovan Jovanović Zmaj“, voli odbojku, skijanje, putovanja, matematiku i ostale prirodne nauke. Za isti izum takođe je osvojila prvo mesto na Tesla festu, zlatnu Teslinu plaketu, priznanje Međunarodne organizacije za zaštitu intelektualne svojine, a ušla je i među 30 najboljih učesnika na Guglovom takmičenju mladih inovatora.
Iako još nije odlučila šta će studirati, volela bi da studira i u Srbiji i u inostranstvu i da studije imaju veze sa prirodnim naukama, kako bi proširila svoja iskustva i usavršila svoje znanje. Srbiju smatra svojim domom i ima veliku želju da doprinese njenom razvoju.
U Moskvi si osvojila tri zlatne medalje za izum – termoizolacioni panel napravljen od zeolita, vlakana celuloze i cementa. Možeš li nam reći nešto više o tvom radu?
Glavni cilj koji me je vodio tokom celokupnog procesa rada na izumu jeste proširivanje upotrebe prirodnih materijala u gradjevini i doprinos očuvanju naše okoline. Korišćenjem prirodnog minerala sačinila sam negorivu ekološku izolaciju koja po svojim karakteristikama predstavlja veoma efikasno rešenje za sprečavanje toplotnih gubitaka.
Kako si došla do ideje za taj pronalazak?
Zahvaljujući svom deki koji se već duži niz godina bavi primenom zeolita u ljudskoj prehrani i njegovom uticaju na čovekovo zdravlje, još od ranije sam bila upoznata sa širokom upotrebom ovog minerala u najrazličitijim sferama i razlogom zbog kog se naziva „mineralom budućnosti". Inspirisana činjenicom da potrošnja energije za grejanje u prosečno termički izolovanim zgradama u Srbiji iznosi oko 60% ukupne potrošnje energije, dodatno sam istraživala potencijalnu primenu ovog minerala u gradjevini i došla do veoma pogodnih rezultata.
Učestvovala si i na Google science fair-u i ušla među 30 najboljih učesnika. Takođe, na Tesla festu si osvojila prvo mesto i zlatnu Teslinu plaketu i priznanje Međunarodne organizacije za zaštitu intelektualne svojine. Koliko ti znači to što je tvoj izum toliko primećen i priznat?
Veoma mi znači što je moj izum priznat od strane svetski priznatih i veoma uticajnih organizacija jer mi to predstavlja najbolju potvrdu da idem u dobrom pravcu kao i ogroman podsticaj da nastavim dalje da radim na svojim idejama.
Jesi li patentirala svoj pronalazak i da li si možda dobila neku ponudu za otkup prava na patent?
Izum je patentiran i sada je, nakon svih priznanja i dostignuća, moj glavni cilj da se termoizolacijom određenih objekata, primenom u realnom svetu, dokažu beneficije ovog panela.
Pošto si imala problema oko nabavke sredstava za put u Moskvu, i to je bilo dosta ispraćeno u medijima, šta misliš koliko Srbija ulaže u mlade talente?
Ono čega svi postajemo sve više svesni je činjenica da smo, iako mala, država velikih sportista, umova i uspešnih ljudi iz najrazličitijih sfera. Jedan od najlepših osećaja je osetiti na sopstvenoj koži da je vaš grad tu da vas podrži i da vam pomogne u ostvarivanju vaših ciljeva. Nadam se da će naša država još više težiti da podrži mlade i uspešne ljude.
Reci nam kako teče proces osmišljavanja i izrade jednog tako ozbiljnog rada?
Put do uspeha ne ide isključivo uzlaznom putanjom i čime god da se bavite nailazićete na prepreke, razočarenja i stresne situacije. Zbog toga je veoma važno pronaći nešto šta stvarno volite i držati se toga. Lepota kod naučnih inovacija je ta što u svojim rukama držite sposobnost da učinite nešto što je do datog trenutka smatrano nemogućim. Uglavnom je potrebno bezbroj različitih pristupa problemu da biste došli do odredjenih saznanja i do samog kraja je neizvesno na koliko ste koraka od rešenja. I onda vam umom proleti misao za koju se, kada se najmanje nadate, ispostavi da je upravo ona rešenje za kojim ste toliko tragali. A nema ništa lepše kada shvatite da upravo ta vaša misao u sebi drži potencijal da promeni svet.
Pošto ideš u gimnaziju ,,Jovan Jovanović Zmaj“, koja je poznata po veoma uspešnim učenicima, možeš li nam reći koliko ti je škola pomogla u izradi ovog projekta?
U gimnaziji sam od sedmog razreda i veoma sam srecna što ću imati prilike da provedem šest godina u okruženju u kom su trud, rad i uspeh svakodnevnica. Od početka smo naučeni da sami preuzmemo odgovornost za svoje uspehe i da ne dozvolimo da na nas utiču trenutne neprilike i spoljašnje okolnosti. Konkretno preko gimnazije sam i saznala za Google Science Fair, od kojeg je sve i počelo, ali smatram da je razmišljanje koje sam stekla tokom školovanja igralo presudnu ulogu i sigurna sam da će me pratiti tokom celog života.
Od kada te zanima nauka i da li si pre ovog projekta imala još neke projekte?
Oduvek me je zanimao način na koji stvari funkcionišu, od čega su izgradjene... Fascinirana sam činjenicom da sa naučnim pristupom možete da promenite srž bilo čega. Volim da menjam pristup stvarima, da pokažem da može i drugačije. Zbog toga su me oduvek privlačile inovacije iz najrazličitijih sfera. Ovo je moj prvi izum.
Imaš li u planu neki novi projekat i kakvi su ti dalji planovi za budućnost?
Zahvaljujući ovom iskustvu naučila sam neke stvari, dobila nove ideje i poseban podsticaj da ostanem na polju nauke. Najviše me privlače prirodne nauke i matematika, a ono što mi je trenutno posebno interesantno su aerodinamika, robotika i nauka o materijalima, u čijim okvirima bih volela sa nastavim svoja istraživanja.
Nema komentara