Svedoci smo da ples kao umetnost poseduje šarenolik opus plesnih pravaca za koje smo retko u prilici da čujemo. Ples koji je deo svetske plesne scene već duži niz godina, ali nije još uvek zaživeo na našim prostorima, jeste “vog” ili “voging”, kako ga većina obožavalaca uobičajeno naziva. Iako istoimeni naziv nosi svetski modni magazin ili Madonina pesma (Vogue), koji su sasvim sigurno doprineli nazivu i samoj prefinjenosti plesnih pokreta, on nastaje osamdesetih godina u siromašnim četvrtima Njujorka, prevashodno u okvirima LGBT+ zajednice.
Foto: SDK Balkan
Interesantnu priču o nastanku plesa američkog sna, njegovom razvitku u svetu i u Srbiji upotpunjuje Adriana Pastonjicki, instruktorka voginga koja je prvi put čula za ovaj ples 2013. godine u plesnom udruženju “Groove”. Iako se prvenstveno bavila hip hopom, voging je bio sledeća stanica i sebe je nakon nekog vremena mogla da zamisli u ulozi instruktorke. Uskoro su usledila evropska i domaća takmičenja, kao i pobede i nagrade na nekim od njih. Kako kaže, odlazak u SDK kamp je ostavio najveći utisak na nju, jer je tamo imala priliku da uči plesne korake od svetski poznatih predavača, što joj je još više probudilo želju da podučava i druge o kulturi i ritmu ovog moderrnog i nesvakidašnjeg plesa na našim prostorima.
Voging, čini se, nije još uvek sasvim zaživeo u Srbiji, te ste jedna od retkih koja trenutno podučava ovaj ples. Šta vas je privuklo, odnosno šta je bio prelomni momenat kada ste rekli sebi "ovo je nešto čime bih želela da se bavim"?
– Moj prvi susret sa ovim plesom i kulturom zapravo za sobom vuče zanimljivu priču koju mi često spominjemo mlađima i početnicima koji tek upoznaju korake i ulaze u priču ovog plesa. Naime, kod mene nije postojao neki presudan momenat, već je bilo potrebno neko duže vreme da prođe kako bih ja, kao i druge članice tadašnje grupe, odnosno plesnog udruženja, svarile prirodu kretanja ovog plesa, s obzirom na to da smo do tada bile opredeljene plesno za potpuno neki drugi pravac. Vesna, naš trener, održala nam je par treninga voginga i javno smo negodovale što se time bavimo. Međutim, vremenom smo počele da prihvatamo svoje telo, taj način izražavanja i kreativnost na nivou izražene ženske energije. Tada smo ga zagrlile oberučke, uvukao nam se pod kožu, i lično se u plesu nikad prijatnije nisam osećala.
Sam začetak kulture voginga je dosta zanimljiv. Kako biste ukratko objasnili šta je voging, gde je i kako nastao?
– Voging je urban, klupski ples, potiče iz ballroom scene, nastao osamdesetih godina u Njujorku, s ciljem ispoljavanja sebe, svog pokreta, stila oblačenja, uz punu slobodu izražavanja kao potpora LGBT+ zajednici. Samo ime govori šta je ovom plesu inspiracija – upravo moda, poziranje manekenki, zatim glumice, poznate ličnosti tog vremena. Pripadnici ove zajednice, nisu imali mogućnosti i sredstva za život kao gore navedene, te su organizovali okupljanja, balove, na kojima su upravo imali priliku, ali i zadatak, da što približnije predstave visoku modu, eleganciju, stil kroz poziranje, pokret i glumu. Plesači ovog stila, udruživali su se u ekipe, bolje rečeno kuće. Kuće su u stvari plesne porodice koje plesači predstavljaju i za koje pobeđuju i osvajaju trofeje, kao znak zahvalnosti za podršku koju im kuća, kao članovima LGBT+ zajednice pruža. Kroz vreme su se razvijale tri osnovne podgrupe ovog plesa. Prvi je nastao Old way, zatim New way i najmladji Vogue Femme, koji se energetski dosta razlikuju. Danas postoji širok dijapazon kategorija kao što su Runway, Hands, Face, Realness i tako dalje. Osnovni elementi kretanja u vogingu su hand performance, catwalk, duckwalk, floor performance i spins and dips, koji se na drugačiji način provlače kroz podrgrupe voginga.
Balovi koji se i danas održavaju u svetu voginga su bila takmičenja na kojima su glavni aduti bili ples i moda. Kako su balovi izgledali nekada, a kako izgledaju danas? Kako biste opisali jedan ovakav događaj?
– Bal nekada i sad nema velike razlike u svojoj srži. Međutim, dosta se razvijao kroz vreme, kako je i sam ples rastao. Ukratko, na dešavanju se učesnici, plesači, bore svojim plesnim umećem, pokazivanjem tehnike i kreativnosti na temu osnovnih elemenata voginga za određenu kategoriju, kako bi nadmašili svog protivnika. O plasmanu odlučuje tim sudija, sve to propraćeno enormnom količinom podrške od strane publike i drugih plesača. Ta energija podrške je ono što mislim da svako treba da oseti, a izuzetna je na balovima.
LGBTQ zajednice se smatraju glavnim osnivačima i "krivcima" za popularnost ovog plesnog pokreta. Kako je njima voging pomogao da se izbore za svoja prava?
– Upravo od LGBTQ zajednice i jeste nastao – iz nemanja slobode izražavanja sebe. I tako su upravo balovi i cela kultura bili, i jesu i dalje, safe space za pripadnike, mesto na kom mogu da budu ko zapravo jesu, bez osude i uz potpunu podršku zajednice. Upravo ih je takva energija zajedništva i solidarnosti dodatno osnažila.
Kod nas svakako postoji manjak znanja o ovom plesu, ali da li se po vašem mišljenju ovo stanje menja na bolje?
– Definitivno je da se voging popularizuje u poslednje vreme. Kod nas je tek nekolicina upoznata sa istim, ali čini mi se da smo na dobrom putu – sporom, ali dobrom. Sve više mladih se interesuje za ovu kulturu. Po meni je to značajno jer im otvara vidike po pitanju prihvatanja različitosti. Neophodno je razumeti nastanak, prirodu i cilj voginga pre učenja samog plesa i pokreta, jer istorija voginga i ballrom scene je ono što mu daje dušu i tu energiju koju sa sobom nosi.
Kako reaguju ljudi koji po prvi put gledaju vašu plesnu izvedbu? Smatrate li da bi se muški članovi susretali sa negativnim komentarima?
– Sigurno je da je voging, da li u formi bala, nastupa ili nekog drugog načina izvedbe, efektan i privlači pažnju ljudi. Prema tome mišljenja umeju da budu baš podeljena. Priroda mu je takva da ume da bude poprilično eksplicitan, dramatičan, protkan izrazitom ženskom energijom, i kao takav, izveden pogotovo od strane muških članova, može da bude poprilično osuđen. Da budem iskrena, kod nas ne pamtim da je bilo takvih primera, i najčešće ljudi lepo prihvate. Uvek se trudimo da novim članovima, publici, saradnicima ukažemo na celu priču koju ovaj ples nosi, tako da mislim da ima potencijala da i kod nas zaživi.
Mislite li da bi kod nas voging na neki način mogao da doprinese društvenoj osvešćenosti i borbi za prava LGBT+ zajednice?
– Apsolutno. Uspeli smo sa njima da ostvarimo predivne saradnje u prošlosti, i cilj nam je upravo da tog tipa povezivanja bude u mnogo većoj meri u budućnosti.
Planirate li uskoro neki voging bal u vašoj organizaciji?
– Marta ove godine slavili smo deseti rođendan plesnog udruženja “Groove”. Plan je bila organizacija prvog Kiki Vogue Bala u Srbiji, u Novom Sadu. Međutim, zbog trenutne situacije, dešavanje je odloženo dok se sve ne stabilizuje i bude potpuno bezbedno održavanje takvog okupljanja. Tako da, čim bude prilike, očekujte jedan predivan događaj kojem se mi uveliko radujemo i ne možemo da dočekamo. Svi ste pozvani.
Nema komentara