Za mnoge mlade u Srbiji diploma više nije siguran put do zaposlenja. Put sa fakulteta na tržište rada često ne prolazi glatko, a pronalazak prvog posla postaje sve neizvesniji. Prema Anketi o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku, u prvom kvartalu 2026. godine čak 14,2 odsto mladih od 15 do 29 godina nije bilo zaposleno, niti uključeno u obrazovanje ili obuku. Dodatni problem proizilazi iz činjenice da programi kreirani da olakšaju ulazak mladih na tržište rada, često ne dostižu željene rezultate.
Srbija se godinama suočava sa disbalansom između potreba tržišta rada i obrazovnog sistema. Iako se sve više mladih odlučuje za sticanje visokog obrazovanja i diplome, privreda ne prati ovakav rast broja diplomiranih u potpunosti.
Kako ističe profesorka pedagogije Biljana Lungulov, porast broja diplomiranih ne znači nužno da diploma gubi vrednost, već da se menja početni uslov kvalifikovanosti kandidata pri zaposlenju.
„Samo povećanje broja diplomiranih ne znači automatski obezvređivanje diplome. To je pre svega posledica masifikacije visokog obrazovanja, odnosno prelaska sa elitnog na masovno visoko obrazovanje, koji se dogodio u velikom delu sveta. Nekada je diploma visokog obrazovanja, zato što ju je posedovao mali deo stanovništva, sama po sebi predstavljala veoma snažan signal na tržištu rada. Danas je ona mnogo češće početni uslov, dok se diferencijacija kandidata pomera ka kompetencijama, iskustvu, dodatnim znanjima i sposobnosti da se znanje primeni.“
Lungulov takođe naglašava kako širenje pristupa visokom obrazovanju transformiše strukturu zanimanja, ne samo u Srbiji već i na globalnom nivou. Ovakva promena donosi veći broj poslova koji iziskuju viši nivo obrazovanja, ali ona takođe dovodi do pojave fenomena prekvalifikovanosti. Sve su češće situacije u kojima pojedinci imaju viši nivo formalne kvalifikacije nego što poslovna pozicija od njih iziskuje.
Ovaj strukturni raskorak podupiru i zvanični podaci Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) u Izveštaju za 2025. godinu. Prema evidenciji sa kraja prethodne godine, u registru NSZ-a se našlo 339.512 nezaposlenih. Unutar ove grupe takozvana stručna nezaposlena lica, odnosno lica sa III do VIII nivoom kvalifikacija, čine 64,6 odsto ukupne nezaposlenosti. Ista evidencija ukazuje na to da osobe sa srednjim nivoom obrazovanja, od III do V nivoa, obuhvataju 51,2 odsto prijavljenih na birou. Realna potražnja privrede okrenuta je u drugom smeru. Naime, poslodavci su tokom 2025. godine najviše tražili radnike za „jednostavna zanimanja“, čak 25,31 odsto ukupne potražnje. Dok je potreba za visokokvalifikovanim stručnjacima i umetnicima iznosila 14,81 odsto.
Ovakva statistika često izaziva talas kritika na račun univerziteta i akademske zajednice uopšte, međutim sam obrazovni sistem ne snosi kompletnu odgovornost. Profesorka Lungulov skreće pažnju na pojam „neusklađenosti“ koji često stvara pogrešnu pretpostavku, da obrazovni sistem treba u potpunosti da se prilagođava tržištu. Ona ističe da se rešenje ovog raskoraka ogleda u prepoznavanju uloga i učešću svih aktera.
„Ako poslodavci očekuju potpuno gotovog zaposlenog koji će prvog dana posedovati sve specifične kompetencije potrebne za određeno radno mesto, to nije realno očekivanje od univerziteta. Deo profesionalnog razvoja mora da se odvija na radnom mestu. Sa druge strane, univerziteti ne mogu ignorisati velike tehnološke, privredne i društvene promene. Zato bih rekla da je reč o zajedničkoj odgovornosti univerziteta, poslodavaca i države, odnosno o potrebi boljeg sistema komunikacije između obrazovne politike, obrazovanja i sveta rada.“
I prema ocenama ekonomista problem nije samo u obrazovnom sistemu, već i u strukturi domaće privrede. Gostujući na RTS-u, predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović je objasnio kako ključni problem sa stranim investicijama u Srbiji leži u tome što one često bivaju usmerene ka granama koje iziskuju visoku zaposlenost i jeftinu radnu snagu. On dodaje da: „Ono što bismo mi želeli je da, kako se stvari razvijaju, investicije idu u grane koje imaju veću dodatu vrednost.“
Foto: Unsplash
Na nivou države, kao trećeg učesnika u rešavanju ovog raskoraka, pokušaji da se kroz konkretne programe i obuke stvori most za prevazilaženje strukturne prepreke, često nailaze na administrativne i sistemske probleme. Kako se navodi u Izveštaju o radu NSZ-a za 2025. godinu, najupečatljiviji primer neuspešnog programa za podsticanje zapošljavanja mladih jeste „Moja prva plata“. Naime, ovaj plan je osmišljen upravo sa ciljem sticanja prvog radnog iskustva. Međutim, iako je ambiciozno planirano da 10.000 mladih učestvuje u ovom programu tokom 2025. godine, izveštaj NSZ-a beleži potpunu nerealizaciju sa nula uključenih lica.
Sličan kraj je doživeo i program „Obuke za tržište rada“ čiji cilj je bio podizanje nivoa kompetentnosti i zapošljivosti nezaposlenih lica. Prema podacima iz istog izveštaja NSZ-a iz 2025. godine, iako je program planiran da obuhvati 1.100 lica ova obuka je tokom 2025. godine ostala nerealizovana. Kao razlog za neuspešnu realizaciju ovog programa, NSZ u svom dokumentu navodi: „Na osnovu analize ponuda javno priznatih organizatora aktivnosti obrazovanja odraslih (JPOA) utvrđeno je da nisu u korelaciji sa potrebama tržišta rada i nezaposlenih lica, pre svega, jer nema dovoljno programa ili ih nema na određenim lokacijama.“
Pored pokušaja rešavanja problema od strane države, zvanična statistika pokazuje da ni sami poslodavci ne preuzimaju značajnu inicijativu kada je u pitanju usavršavanje zaposlenih na radnom mestu. Prema Istraživanju o troškovima rada za 2020. godinu Republičkog zavoda za statistiku, troškovi obuke i obrazovanja zaposlenih na radnom mestu iznose 0,2 odsto ukupnih troškova rada. Prevedeno u realne iznose ovaj podatak znači da poslodavci u Srbiji na edukaciju radnika troše svega 2 dinara po satu rada. Stanje je slično i u sektorima rada koji zahtevaju konstantno usvajanje novih znanja.
Direktna posledica strukturnog raskoraka i pasivnosti poslodavaca ogleda se u tome što sve više mladih, visokoobrazovanih ljudi prihvata lošije plaćene i nesigurne poslove, u nedostatku adekvatnih pozicija. Važan podatak koji ilustruje realno stanje, jeste činjenica da je prosečna plata za zaposlene u formalnom i stabilnom radnom odnosu iznosila 118.901 dinara u maju 2026. godine, prema izveštajima Republičkog zavoda za statistiku. Dok je situacija znatno drugačija kada su u pitanju zarade radnika sa privremenim i povremenim poslovima, koje su u istom periodu iznosile 72.707 dinara. Kada visokoobrazovani pojedinci usled fenomena prekvalifikovanosti počnu da konkurišu i prihvataju poslove ispod njihovog nivoa kvalifikacije, ne samo da prihvataju niži životni standard, već padaju i pod nesigurnost privremenih ugovora.
Na umanjivanje vrednosti rada i znanja upozorava i bivši predsednik Naučnog društva ekonomista Miodrag Zec. Govoreći za RTS o strukturi domaće privrede, profesor Zec ističe kako privredni razvoj zavisi od kvaliteta rada i vrsta poslova koji se kreiraju. Nažalost, kako navodi, domaća privreda se primarno oslanja na "manipulativne i slabo plaćene poslove".
Izlaz iz ovih problema nije u jednostavnim rešenjima. To komentariše i profesorka Lungulov koja ističe kako nije dovoljno uskladiti upisne kvote sa potrebama tržišta rada. Ona rešenje vidi u potpunoj transformaciji visokog obrazovanja. Navodi da je važno razviti i prenosive sposobnosti kod pojedinca poput komunikacionih i analitičkih. Kako ističe, trebalo bi da i sama nastava pretrpi modifikacije: „Možda i najvažnije, promeniti samu nastavu tako da studenti ne budu samo primaoci znanja već da tokom studija uče da znanje koriste, preispituju i stvaraju.“
Oštri statistički podaci i promene na tržištu rada nisu tu kako bi obeshrabrili pojedince koji tek ulaze u akademsku sferu. Da prilike za visokoobrazovane postoje pokazuju i rezultati programa poput Pripravništva za mlade sa visokim obrazovanjem koje je NSZ sproveo tokom 2025. godine. Rezultati pokazuju realizaciju od 108,83 odsto od ukupnog predviđenog broja. Uspeh je postigao i program stručne prakse „Talenti u javnom sektoru“ kreiran po inicijativi Vlade Republike Srbije i Fonda za mlade talente, koji je tokom 2025. godine obuhvatio 498 studenata.
U vremenu kada diploma ne garantuje zaposlenje važno je staviti fokus na lični razvoj i usavršavanje veština. Komunikacione sposobnosti, analitičnost i praktična znanja postaju ključni alati za isticanje pojedinca u moru kandidata na tržištu rada. Promene u sferi rada ne označavaju pad vrednosti obrazovanja, već stvaraju prostor za transformaciju edukativnog sistema ka aktivnom učenju i rešavanju realnih problema. Za studente ovakva promena stvara novu vrstu autonomije. Razvijanjem prenosivih veština preuzimaju kontrolu nad svojom karijerom i postaju aktivni učesnici u stvaranju moderne sfere znanja i veština.
Nema komentara