Na Filozofskom fakultetu u poslednje četiri godine otvorilo se više novih smerova. Međutim, postavlja se pitanje da li je moguće ispratiti broj smerova, i odseka, ponudom za odlazak na jedno od često traženih programa - odlazak na studensku razmenu.
Studenti zainteresovani da provedu semestar na univerzitetu u inostranstvu neće uvek naći na ponuđenoj listi fakulteta sebi odgovarajući smer, ali kako kaže Kristina Ostojić iz Kancelarije za međunarodne odnose, to ne bi trebalo da ih spreči u apliciranju.
Foto: ConvertKit/Unsplash
„U suštini oblasti su dosta široko postavljene na programu Erasmus i sa većinom partnera za koje imamo gledamo da pokriju sve oblasti koje su u ponudi na našem fakultetu. Kada se formira novi odsek, nije nužno teže ili da potencijalno treba duže vremena da biste našli neki program, nego se više tu radi o univerzitetima sa kojima ima postojeća saradnja i eventualno o novim univerzitetima sa kojima bismo tek uspostavljali saradnju. Dakle, nije toliko problematično, niti zahteva više vremena zato što je u pitanju neki novi odsek ili smer“, rekla je Kristina Ostojić.
Ona ističe da je neretko novootvoreni smer ili odsek srodan nekom već postojećim programima na fakultetu, te je na taj način pronalazak zajedničkih predmeta značajno olakšan.
„Neki od programa koji su novoformirani, kao što je recimo Odsek za italijanske i iberoameričke studije, on je praktično izrođen iz Odseka za romanistiku. Dakle, u pitanju je ipak oblast jezika, tako da studenti dalje traže da li imaju adekvatne predmete na tom i tom univerzitetu koji je u ponudi“, objašnjava Ostojić.
Međutim, iako su neki smerovi naizgled srodni, predmeti koji studenti prate mogu biti u značajnoj meri različiti. U slučaju smerova Sociologija i Socijalni rad, koji je učestalo zajednički svrstan prema tematskim, ali neretko i isključivo prema semantičkim sličnostima, pronalazak adekvatnih razmena predstavio je načelnu poteškoću.
„Na primer kada je bio uveden i program socijalni rad, takođe smo gledali sa partnerima sa kojima već sklapamo saradnju da ih pitamo ukoliko imaju ovaj program, da se i on uključi u ponuđeni asortiman, pošto je to drugačija oblast u odsnosu na Sociologiju koju smo do tada imali. Onda oni odgovore ‘mi možemo ovo ili možemo ono’, tako da smo mi u suštini vrlo raspoloženi da se ta saradnja proširi koliko god je moguće, jer je to u interesu i fakulteta, i studenata, i od svih koji idu na razmenu“, rekla je Ostojić.
Tamara Macanović, studentkinja četvrte godine Kulturologije, provela je letnji semestar treće godine na studentskoj razmeni u Nikoziji na Kipru. Ona objašnjava da, iako je bila prva generacija ovog studentskog programa, nije imala problme u pronalasku adekvatnih zamena za predmete na smeru koji pohađa.
„Imala sam priliku da letnji semestar treće godine provedem na Kipru u Nikoziji preko Erazmus plus programa. Kulturologija je vrlo rasprostranjen i dobro poznat smer u Evropi, tako da nisam imala problema sa pronalaskom razmene. Moj fakultet UNIC je bio koncipiran tako što ne postoje smerovi, već kursevi koje mozete da pohadjate tako da mi je i sam fakultet olaksao izbor predmeta. Fleksibilnost u izboru predmeta i otvorenost fakulteta su doprineli da moja razmena prodje bez problema“, kaže Macanović.
Tijana Zorić, studentkinja četvrte godine Komunikologije i odnosa sa javnošću, provela je semestar na Univerzitetu Howest u Belgiji. Za vreme razmene studirala je na smeru Žurnalistike, kao srodnom programu, ipak ističe da uprkos sličnostima između ova dva programa, postoje bitne razlike u načinu proučavanja medija.
„Iskustvo na razmeni je bilo od izuzuzetnog značaja i obogatila sam svoje znanje, ali suštinski to jeste drugačije od onoga što ja studiram. Bilo je zaniljivo da vidim šta se uči na toj drugoj strani, jer su komunikolozi i novinari često na dve različite strane. Prvi put sam se susrela sa pisanjem novinskih tekstova, jer mi na Komunikologiji obično pišemo drugačije rade. Posebno mi je bilo interesantno da pravim radijski sadržaj, što kolege sa Žurnalistike već rade“, rekla je Zorić.
Iz Kancelarije za međunarodnu saradnju kažu da postoji mogućnost dodavanja novih programa, i u okviru već postojećih saradnji, a da se za neke nove saradnje čeka na odobravanje. Međutim, Ostojić ističe da je broj mogućih sklopljenih saradnji - ograničen.
„Erazmus funkcioniše u ciklusima raznos je od 2020. godine do 2027. godine. I kada se potpiše sporazum, on za taj period važi. Mi smo stare partnere kontaktirali, i sa većinom starih partnera su potpisani sporazumi. Naš fakultet čini mi se da ima možda i najviše sporazuma potpisanih unutar, u poređenju sa ostalim fakultetima na univerzitetu. Mi imamo 19 odseka, a 55 potpisanih sporazuma trenutno, i još neke čekamo da se odobre. Dakle, neka norma je tri puta više sporazuma u odnosu na broj stipendija koje dobijamo“, kaže Ostojić.
Dodaje i da u Erazmus-u nastaju promene, koje će uticati na način funkcionisanja ovog programa, kao što je prelazak sa papirnih dokumenata, u onlajn format. Tako da iako međunarodna saradnja ima uporište u fakultetskoj organizaciji, sam Erasmus program daje okvire u kojima fakulteti mogu da funkcionišu.
Nema komentara