MONOPOL MIŠLJENJA – Manjine nikad uz većinu

Za izbore raspisane 16. aprila na Filozofskom fakultetu, ponovo se desilo isto kao i pre dve godine – studenti biraju jednu opciju. Ta jedna opcija, u trenutnom sastavu ostaće zapamćena pre svega po kontroverzama, a ispostavlja se i po sada dokazanim vezama sa Srpskom naprednom strankom.

Ovakva situacija sa predstavničkim telima studenata nije unikatna za Filozofski fakultet u Novom Sadu. Po istraživanju KOMS-a prosečan broj opcija na izborima za studentske predstavnike u celoj državi i jeste oko jedan. Ipak, nakon nekoliko izbora sa više od jedne opcije u nizu na fakultetima beogradskog Univerziteta, sve su prilike da se tako nešto neće dogoditi ni na jednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Po istom istraživanju novosadski Univerzitet odlikuje najveća izlaznost, od 14 odsto.

Podsećamo, prošle izbore obeležila je prvenstveno nemogućnost kandidovanja novooformljene grupe „Studentska reakcija“ i ceo proces obeležen je optužbama sa obe strane, optužbama za nedozvoljeni politički aktivizam uz redovnu frazu - „Politici nije mesto na fakultetu“.

U toku naredne dve godine, ispostavilo se da je ovo samo fraza, a da politika ipak vodi glavnu reč na fakultetima. U društvu u kom je politika prisutna u svim porama, bilo je samo pitanje kada će takav model rada usvojiti i organizacije ispod države, tako, studentska politika sve više naliči na državnu, a apolitičnost i nezadovoljstvo su sve češći.

Predsednik Izborne komisije profesor doktor Milan Ajdžanović, za portal 021 rekao je da su mladi nemotivisani da se uključe i kandiduju za mesto u Studentskom parlamentu Filozofskog fakulteta.

Kako se navodi na portalu, profesor je istakao da su „mladi danas, nažalost, često nezainteresovani, čak letargični, kada je u pitanju širi društveni kontekst jer smatraju da svojim angažovanjem ne mogu puno promeniti, bilo da je u pitanju neka vrsta političkog angažmana bilo nekog drugog od šireg značaja za zajednicu“.

Pored ovih ličnih problema, tu su i oni sistemski. Ajdžanović dodaje: „Da bi se kandidovala neformalna grupa studenata trebalo bi da prikupi potpise 10 odsto studenata Filozofskog fakulteta. Trebalo bi nešto više od 500 studenata da dođe u prostorije studentskih organizacija i da ispuni odgovarajući formular, a to je, kao što znate, teško izvodivo“.

Ipak, iako je mali broj kandidata redovna pojava, to ne znači da aktuelni predstavnici adekvatno predstavljaju sve studente. Već godinama sve su prisutnije rasprave i zamerke na rad Studentskog parlamenta i Studentskog saveza na novosadskom Filozofskom fakultetu – ono što uglavnom odlikuje sve teme koje se povedu o njihovoj kadrosti su nagađanja, popunjavanje praznina i možda najvažnije, potpuni muk od strane onih koji se kritikuju. Sagovornici su bez izuzetka nezadovoljni studenti i studentkinje, politički angažovani mladi ljudi i profesori, profesorke i stručnjaci koji još uvek pamte vremena u kom je parlament predstavljao interese i želje studenata. To se dogodilo i u ovom tekstu i niko od onih o kojima je ovaj tekst nije bio voljan da razgovara.

Zato, svaki tekst na ovu temu činio se suvišno, iako su izbori na vidiku, dok ne dobijemo sagovornika dostojnog teksta – jedan član Studentskog parlamenta odlučio je da progovori, o svim sumnjama, kritikama, ali i nezadovoljstvu unutar parlamenta. Zbog mogućih pritisaka i pretnji, koje su se ranije događale „neposlušnim“ članovima parlamenta, identitet sagovornika ostaje poznat samo redakciji.

„Ta inicijativa je zapravo bila za smenu predsednice Parlamenta, ljudi su mislili da radi na štetu ugleda Parlamenta, ali na kraju od toga nije bilo ništa. Dvoje ljudi iz Inicijative su samo odlučili da više nisu za to i kasnije su zamenjeni nekim ljudima bliskima tadašnjim članovima“.

Još u martu prošle godine, dogodio se prvi stvarni raskol među, do tada nepodeljenim, članovima Parlamenta. Pokrenuta je Inicijativa za smenu tadašnje, ali i aktuelne predsednice Ivane Macak. Inicijativu je potpisala neophodna većina, osam članova od aktivnih petnaest. Ipak, bile su potrebne tri sednice da bi ova Inicijativa počela da se sprovodi u delo, a pre toga su, sasvim slučajno, dva člana odlučila da se više ne slažu. Ubrzo su i dali ostavke, a naš sagovornik dodaje da su ljudi koji su ih zamenili članovima Parlamenta bili poznati isključivo kao prijatelji ljudi iz Parlamenta koji nisu bili potpisnici Inicijative.

Naš sagovornik se osvrnuo i na politički aktivizam grupe suprotstavljene potpisnicima Inicijative. Dodaje potom i da je javna tajna da su pokušali da „vrbuju“ neke od onih koji nisu bili „na njihovoj strani“.

„Čak se pričalo, ne znam da li je istina ali to se nekako vrtelo jedno vreme, da su nekoga, da li iz Parlamenta ili iz Saveza, vodili na skupove vladajuće (prim.aut. Srpske napredne) stranke''. Naše istraživanje potvrdilo je ovu sumnju našeg sagovornika. Utvrdili smo da je u pitanju bio jedan član Parlamenta te smo dodatno saznali i da je taj član Parlamenta čak i razgovarao sa jednim visokim funkcionerom te stranke. 

Foto: Printscreen Gradske info

Nakon neuspešne smene predsednice, Parlament je iznenadno smanjio broj sednica. U maju su održane tri, u junu jedna, a poslednju sednicu uživo Parlament je održao u avgustu prošle godine. U aprilu ove godine sednice se održavaju isključivo onlajn i u nekoliko slučajeva odluke Parlamenta su izglasane sa manje od neophodne većine. U jednom slučaju, po zvaničnim dokumentima, odluka je izglasana sa čak tri glasa za. Ta odluka je bila vezana za iskazivanje stava Parlamenta u vezi sa navodnim govorom mržnje profesora Dinka Gruhonjića. Uprkos žalbama onih koji nisu glasali za ove odluke ili koji su kasnije mejlom rekli da su protiv njih, odluke su bile sprovedene.

Nedelju dana nakon ove odluke, Filozofski fakultet je blokiran, a među viđenim učesnicima na blokadi su bili i predsednica Parlamenta Ivana Macak i student prodekan Nemanja Vujić.

Podsećamo, Ivana Macak je bila četvrta na listi Ruske stranke na prethodnim novosadskim izborima, a ova stranka je poznata kao jedan od saradnika SNS-a i kao stranka ekstremno-desničarskih ideologija. Još jednom napominjemo i da je na izborima 2022. najčešće isticana fraza bila – „Politici nije mesto na fakultetu“.

Sa druge strane, Nemanja Vujić, iako nije javno politički orijentisan, njegove profile odlikuju fotografije iste ideologije, poput fotografije sa „velikim Arnom Gujonom“ iz 2022. Ovaj Francuz javnosti je poznat kako kao i humanitarac tako i kao član ekstremno desničarske grupe Unite Radicale, a jedan član ove grupe je 2002. pokušao da izvrši atentat na tadašnjeg francuskog predsednika Žaka Širaka. Pored toga, naš sagovornik tvrdi da je Nemanja Vujić u više navrata bio prisutan na sednicama Studentskog parlamenta, na kojima nema pravo da glasa.

Foto: Facebook

Naš izvor tvrdi da su članovi blokade bliski prijatelji sa učesnicima iste sa ostalih fakulteta, a posebno napominje povezanost i prijateljstvo njih sa članovima Parlamenta Univerziteta.

Tokom blokade profesor Gruhonjić dao je izjavu medijima gde je tvrdio da zna da je došlo do sastanka između nekih od ,,važnih“ učesnika blokade i visokog funkcionera Srpske napredne stranke. Naše istraživanje i jedan očevidac čiji identitet ostaje poznat samo redakciji potvrdili su tačnost ove izjave, te sa sigurnošću možemo reći da je ovaj sastanak održan u novosadskoj piceriji Borsalino između članova Studentskog parlamenta Univerziteta i visokog funkcionera.

Ivana Macak, Nemanja Vujić, pa čak ni student prorektor Univerziteta Damjan Vakanjac nisu želeli da daju izjavu, posebno ne kada smo spomenuli našu upoznatost sa detaljima sastanka.

Naš sagovornik se osvrnuo i na povezanost Studentskog parlamenta i Saveza studenata, te je istakao da je Savez još više politički profilisan. Dodao je i da zna „iz priča“ da su u nekoliko navrata bili vršeni pritisci i na „neposlušne“ članove Saveza te je istakao da se često spominju neka imena koji su, u očima našeg sagovornika, ključni za povezanost studentske i državne politike.

Naše istraživanje nas je dovelo do nekih od ovih ljudi uprkos tome što sagovornik nije mogao sa sigurnošću da kaže ko je tu stvarno politički aktivan a ko ne. Među imenima su dva proverena simpatizera Srpske napredne stranke, od kojih je jedan Dalibor Mirić. Istraživanje te potom i neke izjave pokazale su i da je izvesnu nelagodu u Savezu izazvalo i učešće Relje Baraća u njegovim aktivnostima. Barać, iako nije javno politički profilisan već barem dve godine učestvuje u radu Saveza, iako je tek ove godine upisao master studije, a fakultet je prvobitno upisao 2010. godine.

Foto: Facebook

Na izborima koji nas očekuju 16. aprila, neće se mnogo promeniti, ali ostaćemo optimistični zbog situacija na Fakultetu političkih nauka i Pravnom fakultetu u Beogradu da će izlaznost, možda ovog puta, biti veća. Ipak s obzirom na broj opcija, ne možemo, a da se na zapitamo, kada i gde smo izgubili slobodu i pravo na izbor.