Prva stvar koju uradimo čim otvorimo oči i poslednja koju uradimo pre nego što ih sklopimo – ulazimo na Instagram da vidimo šta ima novo, a zapravo ulazimo u sve veću zamku za psihu koju nam Instagram krišom plasira. Dok skrolujemo kroz objave i storije prijatelja na Instagramu, scene se smenjuju kao na traci: ogromne dnevne sobe okupane jutarnjim suncem u kojima nema ni trunke nereda, sve je na svom mestu, a nameštaj je po poslednjoj modi, devojke besprekornog tena i savršeno isklesanih tela koje prikazuju nemoguće izvodljivu dnevnu rutinu, parovi koji se smeju na elitnim destinacijama i uspešni mladi ljudi koji već u dvadesetim vode sopstvene biznise i koji su kupili svoj prvi stan. Sve izgleda lepo, lako, dostupno i – savršeno.
Međutim, iza estetski privlačnih filtera i pažljivo odabranih kadrova krije se kompleksna psihološka zamka koja najsnažnije pogađa one najranjivije – mlade. Instagram je od platforme za deljenje trenutnih fotografija i beleženje uspomena, evoluirao u globalni izlog idealnih života i poligon za takmičenje ko će bolje da odglumi savršenstvo.
Foto:unsplash
Danas se od korisnika ne očekuje samo da zabeleže trenutak, već da ga obavezno i koriguju, osvetle, izobliče, provuku kroz filtere, iseku, tako da izbace svaku nesavršenost. Rezultat toga je paralelna stvarnost, u kojoj niko nema loš dan, celulit, finansijske probleme niti porodične nesuglasice. U toj nepostojećoj stvarnosti, lekarski rezultati su svima ispravni, mentalno zdravlje je perfektno, vaga je uvek na idealnoj kilaži, a ormani su puni brendirane garderobe. Za mlade ljude koji su u fazi formiranja identiteta, ovo konstantno „savršenstvo” postaje ogledalo u kojem se ogledaju, a problem nastaje kada shvate da njihova svakodnevica – sa malim džeparcem, ispitnim rokovima, nesigurnostima i običnim sobama – ne liči na ono što vide na ekranu.
Kako bismo dublje razumeli ovaj fenomen, važno je osvrnuti se na reč struke. Psihološkinja Dragana Ivanović, koja radi u srednjoj školi, objašnjava da ljudi imaju urođenu potrebu za poređenjem i uklapanjem kako bi potvrdili sopstveni uspeh i vrednost.
“Živimo u veoma brzom vremenu, a društvene mreže postale su prostor u kojem se ljudi predstavljaju drugima. Mladima je važno da ostave dobar utisak, budu prihvaćeni i prikazani kao zanimljivi i uspešni. Međutim, Instagram svakodnevno nameće nove standarde i očekivanja koja su za većinu tinejdžera teško dostižna, naročito imajući u vidu da najveći broj njih potiče iz porodica srednje klase. Kada nisu u mogućnosti da ispune te standarde, kod mladih se može razviti osećaj manje vrednosti, koji vremenom može prerasti i u ozbiljnije dijagnoze”, navodi Ivanović.
Psihološkinja ističe da se u svom radu često susreće sa mladima, naročito devojčicama, koje osećaju stid zbog svog porekla ili zanimanja svojih roditelja, najčešće zato što ne mogu da priušte odeću i modne dodatke koji su trenutno popularni na društvenim mrežama. U želji da njihova deca ne budu izložena odbacivanju, podsmehu ili osećaju manje vrednosti, roditelji se često upuštaju u dodatne troškove i finansijska odricanja:
“Trenutno je veoma popularno da se punoletstva organizuju gotovo kao svadbe. Međutim, motiv često nije porodično okupljanje ili želja za proslavom, već potreba da se događaj predstavi na društvenim mrežama. Mladima je važno da njihovi pratioci vide fenseraj, raskoš i glamur, jer se to često povezuje sa društvenim statusom i uspehom”, objašnjava Ivanović.
Ona dodaje da je samo tokom ove godine više osoba iz njenog okruženja podiglo kredit kako bi finansiralo proslavu punoletstva svog deteta.
Jedan klik i nekoliko sekundi doterivanja fotografije kreiraju iluziju koja kod mladih izaziva dubok osećaj nesigurnosti. Kada konstantno gledate savršena tela, skupe brendove i uspešne veze, podsvesno počinjete da verujete da svi ostali žive bolje od vas, što vodi ka anksioznosti, depresivnim raspoloženjima i hroničnom manjku samopouzdanja. Mladi često zaboravljaju da na Instagramu ne vide nečiji stvarni život, već pažljivo režiranu selekciju najboljih trenutaka.
Foto:pexels/helenalopes
U cilju proveravanja kako ova teorija funkcioniše u praksi, putem platforme Google upitnik, sprovedena je i mini-anketa među korisnicima društvenih mreža, uzrasta od 18 do 25 godina.
Rezultati pokazuju jasno poklapanje sa teorijom, jer iako su svesni da je reč o iluziji, mladi i dalje snažno podležu njenom uticaju. Čak 80% ispitanika priznalo je da svesno koristi filtere ili aplikacije za obradu fotografija – najčešće Lightroom ili FaceApp pre nego što objavi sliku, navodeći kao glavni razlog želju da sve izgleda privlačnije i da se uklopi u trenutni trending na Instagramu. Na pitanje da li se nakon gledanja tuđih profila osećaju lošije u vezi sa sopstvenim životom, 68% mladih je odgovorilo potvrdno, pri čemu su najveći okidači tuđi uspesi u ljubavnim odnosima, karijeri i savršen fizički izgled.
Pored toga, više od polovine ispitanika proverava broj lajkova u prvih deset minuta nakon objavljivanja sadržaja, što ukazuje na to da potvrda na mrežama direktno hrani ili urušava njihov ego i da je korisnicima mreža neophodna potvrda drugih da je nešto lepo.
Jedna od učesnica ankete, Tamara Božičević, studentkinja treće godine medicine, otvoreno govori o tome kako, iako je svesna da influenseri često provode sate uređujući i montirajući sadržaj i da iza „savršene slike“ stoji stvarnost koja je nevidljiva, ipak ponekad oseća tugu i preispituje sebe. Kako navodi, to se posebno dešava kada uči za ispite u svojoj maloj sobi u studentskom domu, dok na društvenim mrežama prati prikaze „idealnih“ dnevnih rutina svojih vršnjaka:
“Spremam ispit iz patologije već mesecima. Često spavam po nekoliko sati dnevno jer ne uspevam sve da stignem da naučim, a onda na Instagramu vidim kako nečiji dan izgleda savršeno: trčanje, masaža, pedikir, kafa sa drugaricama, večera u restoranu, pa uveče brzinski prelistavanje skripte i sutradan desetka. To su čiste laži i ulepšavanja koja te izbace iz ravnoteže”, objašnjava Božičević.
Život se sve manje živi zbog samog iskustva, a sve više zbog toga kako će to iskustvo izgledati u aplikaciji i koliko će lajkova imati. Ulepšavanje života jednim klikom neće nestati jer su tehnologija i algoritmi previše napredovali, pa ključ leži u razvijanju digitalne pismenosti i kritičke svesti. Mladi moraju aktivno da biraju sadržaj koji konzumiraju, a Instagram može biti prostor za inspiraciju, ali samo onda kada naučimo da povučemo oštru granicu između ekrana i stvarnosti, jer se na kraju dana pravi život ne meri lajkovima, a najlepši trenuci obično ostanu neuslikani, zabeleženi u pamćenju, a ne na telefonu.
Nema komentara