Ispod najlona i debelih pokrivača, Najlon pijaca nastavlja da funkcioniše punim ritmom i posle praznika. Hladnoća nije umanjila gužvu, a praznične dekoracije zamenile su naznake nove sezone, dok se pijaca polako okreće ka proleću.
Tokom ranih jutarnjih sati, ljudi, a naročito prodavci imali su različita rešenja za borbu protiv hladnoće. Mnogi su bili ogrnuti ćebadima i pokrivačima, dok su se drugi grejali toplom kafom ili čajem kupljenim od čoveka koji svakog vikenda prolazi pijacom gurajući kolica. Neki su spas od zime pronašli u dobrom doručku: pljeskavicama, langošima ili pečenju koje se već u zoru okreće na ražnju.
Prepoznatljiv znak Najlon pijace su mirisi. Oni su svuda - od masne hrane i pečenja, preko parfema, do mirisa ulja i stare garderobe. Pojedini kupci vraćali su se na poznata mesta, kupovali kod poznatih lica, uz osmeh se pozdravljali i čestitali praznike. Vesela muzika čula se s pojedinih tezgi, a prodavci su pesmom i šalom izmamljivali osmehe prolaznika.
Stare stvari koje se ovde mogu pronaći prava su arhiva jednog grada i vremena koje je davno prošlo. Najznatiželjniji rado pitaju za poreklo pojedinih dragocenosti, dok je procenjivanje vrednosti robe stvar znanja i iskustva. Zato ne zna svako odakle je neki predmet baš tog dana dospeo na tezgu. Interesi su različiti i ne zavise od godina, pa na istoj tezgi mogu se sresti i devojka od dvadeset godina i stariji čovek.
Foto: Milena Miljković
Šarm ovog mesta leži u tome što je nemoguće ostati ravnodušan pored toliko različitih ljudi i stvari okupljenih na jednom mestu. Kupci su bili raspoloženi za cenkanje, što je kod nekih izazivalo kratke rasprave, a kod drugih spuštenu cenu uz rečenicu: „Samo za tebe". Cenkanje je za neke lako, dok za druge predstavlja pravu veštinu koja se vremenom stiče. Robe nije manjkalo- moglo se pronaći sve, od igle do lokomotive, pa su se iskusni poznavaoci već uputili u potragu za svojim blagom.
Najviše sveta skupljalo se oko dela sa kutijama, među njima je zveckao zvuk keramičkih posuda – šolja, tanjira, činija, vaza i raznih dekoracija za dom. Jedan stariji muškarac pažljivo je okretao stari sat, tražeći potvrdu njegove vrednosti. Prodavac mu je strpljivo objašnjavao da je sat iz stare Juge i da i dalje radi, dok su prolaznici zastajali da poslušaju pre nego što bi nastavili dalje.
Na jednom ogromnom najlonu nalazile su se čitave planine garderobe, koje su se pod prstima radoznalih kupaca stalno pomerale i presipale, pa je prodavac koji se grejao u svom kombiju morao da izađe i opomene okupljene.
Posebnu pažnju privlačio je prodavac kog zovu Zeka, za koga kažu da je mnogima omiljeno lice pijace. I ovog petka glasno je ponavljao svoju poznatu parolu: „Tri za sto!“ Usputnom šetnjom mogla su se čuti brojna zanimljiva imena i nadimci, kao i različite priče koje se prenose od tezge do tezge. Na uglu pijace, u kafani, kroz staro staklo videla su se promrzla lica ljudi koji piju prvu jutarnju kafu, u oblaku dima zapaljenih cigareta, uz razgovor koji greje više od samog napitka.
Hladnoća i svež vazduh mešali su se sa mirisom pečenja, dok sitna kiša koja je počela da pada nije razbežala mušterije, već ih je samo uputila pod strehe. Tamo nije manjkalo trgovačke energije, jer Najlon pijaca, bez obzira na vreme i godišnje doba, nastavlja da živi svojim prepoznatljivim ritmom.
Susreti, navika i radoznalost stapaju se na svakom koraku, a ovo mesto je postalo simbol dugogodišnje tradicije - obod gradske žege gde se prošlost i sadašnjost susreću među ljudima, predmetima i pričama koje se iz vikenda u vikend ponavljaju.
Nema komentara