Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti su na sastanku u Briselu 2. maja 2023. usvojili Deklaraciju o nestalim osobama. Potpisivanjem ovog sporazuma se, između ostalog, obavezuju na saradnju u identifikaciji grobnih mesta na Kosovu uz korišćenje satelitske tehnologije, osiguranje prava i odgovora na potrebe porodica nestalih i “stavljanje na raspolaganje sve domaće i međunarodne dokumentacije od značaja za utvrđivanje sudbine preostalih nestalih osoba”, što se odnosi na lica nestala između 1. januara 1998. i 31. decembra 2000. godine.
Foto: Marco/Pexels
Dalje dijaloge o ovome predvode glavni pregovarač Srbije Petar Petković i glavni pregovarač Kosova Besnik Bilsimi. Oni su 22. januara ove godine sazvali Zajedničku komisiju za nestale osobe, koja ima za cilj da nadgleda sprovođenje Deklaracije. "EU ima velika očekivanja od Zajedničke komisije da će dati značajan doprinos rasvetljavanju sudbine nestalih i pomoći u zatvaranju bolnog poglavlja za porodice koje su predugo čekale na odgovore", naveo je u saopštenju specijalni predstavnik Evropske Unije za dijalog Beograda i Prištine, Peter Sorensen.
Kako saopštava, Zajednička komisija će podržati rad Radne grupe za nestale osobe, koju predvodi Međunarodni komitet Crvenog krsta (ICRC). Ovime bi trebalo da se obezbedi adekvatno sprovođenje Deklaracije o nestalim osobama.
Fond za humanitarno pravo je izneo preporuke kao odgovor na Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije 2025. godine, gde se navodi da Srbija i dalje nije obezbedila dosledno sprovođenje Deklaracije o nestalim licima iz 2023. godine. Fond preporučuje da bi primena trebalo da se započne “otvaranjem arhiva, zajedničkim forenzičkim radom timova Kosova i Srbije, i uključivanjem porodica u proces ekshumacija i identifikacija.”
Prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, tokom sukoba na Kosovu i neposredno posle je nestalo oko 6.000 osoba. Danas se oko 1.600 osoba i dalje vodi kao nestalo, uključujući 567 lica srpske nacionalnosti. Kako je saopštila Komisija za nestala lica Vlade Kosova, tokom 2025. godine završeno je 32 iskopavanja na lokacijama za koje se sumnjalo da se odnose na osobe nestale tokom poslednjeg rata, od kojih su na 16 mesta pronađeni posmrtni ostaci.
Predsednik ove komisije Andin Hoti je u decembru izjavio da je glavni izazov u rasvetljavanju sudbine nestalih lica nespremnost Srbije na saradnju, i da je Srbija odbila učešće na tri sastanka koja je sazvala Evropska Unija prošle godine, a koji se tiču Deklaracije o nestalim licima i formiranja Zajedničke komisije.
Petar Petković je posle prvog sastanka Komisije rekao da se Beograd godinama borio da do tog sastanka dođe, i da je u decembru Priština odbila njegovo održavanje zbog tamošnjih izbora. Dodao je da za Beograd pitanje nestalih nikada nije bilo političko, već čisto humanitarno.
Foto: Ehsan Haque/Pexels
U izveštaju Međunarodne komisije za nestala lica iz 2017. godine stoji da je pitanje statusa Kosova predstavilo značajan izazov u napretku u saradnji između Beograda i Prištine kada je reč o nestalim osobama, ali da su ipak postignuti značajni dogovori u sektorima pravde, energije, telekomunikacija i na temu Zajednice srpskih opština. “Treba podsticati bližu saradnju između Kosova i Srbije u pogledu pitanja nestalih lica, sa ciljem da se omogući domaćim mehanizmima da nastave taj proces i time osiguraju trajne koristi u smislu mira, pravde i pomirenja.” - piše dalje u izveštaju.
Podsetimo, kosovska policija je saopštila da su početkom ove godine pronađeni posmrtni ostaci osoba u Đakovici i u Srbici, za koje se smatra da su nestali tokom rata.
Nema komentara