Povodom 68. godišnje izložbe Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV), razgovarali smo sa predsednikom SULUV-a i profesorom na Akademiji umetnosti u Novom Sadu Goranom Despotovskim. On je govorio od specifičnostima izložbe, statusu umetnika u društvu, ali i mladim nadama koje upravo on podučava na Akademiji. Uz ovu izložbu, likovni kritičar Sava Stepanov napisao je publikaciju u kojoj iznosi svoju kritiku izložbe i komentar na samo udruženje. Pitali smo profesora Despotovskog da li se slaže sa tim što je napisano u publikaciji.
Foto: Aleksa Ćirić
- Koliko ste zadovoljni izložbom i po čemu se ona izdvaja od prethodnih?
- Veoma sam zadovoljan izložbom i radovima, pogotovo uzimajući u obzir da je ovo izložba bez neke ciljne tematike jer se radi o zbiru radova iz prethodne godine. Tako imate različite teme kojima su se umetnici bavili, medije koje su koristili, stilove i slično. Po tome se najčešće izdvajaju ovakve izložbe i to ih čini interesantnim. Tako dobijete presek stanja o tome šta su to umetnici radili i kako nam trenutno izgleda umetnička scena.
- Sava Stepanov koji je napisao publikaciju za ovu izložbu u njoj kaže da je razočaran brojem umetnika koji izlaže i on ocenjuje da je to zbog doze apatije. Da li se slažete sa njim?
- Moje mišljenje je da je to zbog uslova rada. SULUV ima preko 500 članova. 90 umetnika se odazvalo pozivu da izlaže, a odabrano je 65. Dakle Sava jeste u pravu kad kaže da zaista jeste mali broj umetnika u pitanju. Što se tiče apatije, mislim da ona nije toliko zastupljena koliko zaista ne postoje uslovi. SULUV se takođe snalazi u nepovoljnoj situaciji i zato smo od pre dve godine ponovo uveli plaćanje članarine. Zatim imate problem da mnogi umetnici uopšte nemaju svoj atelje, o izložbama i da ne govorim. Koncerti su uglavnom svi plaćeni dok se očekuje da je izložba kao neki poklon umetnika svetu. Pogotovo kada se uzmu u obzir kompleskne velike instalacije koje treba transportovati negde, tada govorimo o sumi od 50.000 dinara i na više, samo u jednom smeru. Pogotovo bih dodao da uz sve to postoji i mit da su beda, nemaština i destrukcija inspirativni za umetnike. Sigurno nekog inspiriše nešto negativno kao što ima inspiracije i u nečemu pozitivnom, ali ovde govorimo o egzistenciji umetnika koja je zaista ugrošena, te to romantizovanje destruktivnog treba uzeti sa rezervom.
- Gde je SULUV danas u poređenju sa situacijom iz prethodnih godina?
- Veliku izmenu u našem funkcionisanju donela je izmena zakona o udruženjima gde su ona sva izjednačena. Sada su ona u zakonu definisana kao udruženje ljudi koji su okupljeni oko iste ideje. To nama, iako tačno, oduzima dosta kredibiliteta, u smislu da smo se mi okupili da bismo nešto uradili, postigli, stvorili, promenili. Sa tom izmenom mnogo je teže ralizovati, a pogotovo dobiti, projekte na konkursima jer sad prijave funkionišu nešto drugačije. Kada poredimo ovo sad udruženje i ono iz SFRJ, vidimo zaista koliko su se strukovna udruženja pitala za situaciju u svojoj oblasti. Pre smo mi bili prisutni i u radu Ministarstva kulture i u vojvođanskim kulturnim institucijama, na Akademiji, pa čak smo uređivali i neke udžbenike za škole. Iz današnje perspektive, to sve deluje gotovo nemoguće.
- Ranije ste pomenuli Akademiju. Kako Vam se čine nove generacije umetnika i kako izgleda rad sa njima?
- U proteklih nekoliko godina generacije su zaista sjajne i nemam ništa osim reči hvale za njih. Poseban dar, osim naravno za umetnost, koji sam primetio kod njih je vrednovanje sopstvenih radova. Njima će po završetku studija biti ponuđeno da postanu članovi udruženja, za šta ih ja naravno ohrabrujem. Ono što je najvrednije u tome su prilike za putovanja i saradnju sa umetnicima u drugim zemljama, a pogotovo bih istakao Zagreb i Grac. Gde god da su naši studenti do sad odlazili, zaista su se pokazali sjajno i očekujem da će i naredne generacije biti takve, a da će po završetku studija uneti novi duh u umetnost.
Nema komentara