U nedelju je u selekciji “Krugovi” odigrana predstava “Otac, kći i duh sveti”, Satiričkog kazališta Kerempuh iz Zagreba.
Troiposatna predstava, po tekstu Mate Mišića, nikog nije ostavila ravnodušnim, verujem ni one koji su otišli tokom pauze između dva čina kući. Prvi čin pod nazivom: “Sijamski blizanci plešu sambu ili nevini umiru prvi”, počeo je oscežavajuće komično. Vedran Mikota u ulozi ratnog veterana Slavka, dovodio je publiku do suza od smeha. Mnogi pozorišni kritičari smatraju da je ovo Mikotina najbolje izneta uloga u celoj karijeri.
Scena je bila jednostavna- četiri bela zida. Na glumcima je bilo da je oboje. Radnja je jednom rečju: “rolekoster”. Kada se Slavkovoj gluvonemoj ženi Slavici, posle molitve iznenada vrate sluh i govor, na ivici stolice se pitamo koja ludost će se sledeća desiti. Isus Hrist joj potom piše poruke na Viberu, oktrivajući njoj i ćerki Ani tajne iz Slavkove prošlosti. Do polovine prvog čina, potpuno uvučeni u radnju i kupljeni humorom preseca nas istina o duhovitom i šarmantnom Slavku.
Pod izgovorom rata, silovao je devojčicu koja se potom i ubila, a da za to nikad nije, ni neće odgovarati. Velikom brzinom rolerkoster krenuo je nizbrdo i nije se energetski penjao do kraja predstave. Mikota izvanredno iznosi Slavkovu psihozu i pideljenu ličnost.
Kraj prvog čina završava se, doslovno, eksplozivno, i sala je tokom drugog čina imala više praznih sedišta.
Photo:Tijana Šakić
Da se tu predstava završila bilo bi sasvim dovoljno. Drugi čin bio je nepotrebno odužen i težak za svariti. “Žene bez zuba iliti ples Melanije Trump” je priča o dva para kojima su ćerke izvršile samoubistvo. Teško za gledati, još teže za igrati. Glumci su uspeli da prenesu najgoru vrstu bola i ludila kroz koje čovek prolazi, dok pati za svojim detetom. Hrvoje Kečkeš koji je tumačio Marka, najviše se istakao na sceni. Čovek koji ne može da se pomiri sa krivicom, u nebuloznim teorijama zavere traži utočište za svoju savest. Odličnu izvedbu dobili smo i od Linde Begonje u ulozi Marije, majke koja od muke sebi čupa zube, kao i od njene “dvojnice” koju tumači Ines Bojanić, čiji lik ima sličnu sudbinu.
Drugi čin je presečen na pola, scenom u kojoj Dražen Čuček glumi samog pisca teksta. Prikazan je susret pisca i psihotičnog čoveka koji mu otkriva kako je naveo nekoliko devojčica u Beogradu da skoče pod kola. Publika nije dobro reagovala na, očigledno ironične, pomene odnosa između Srba i Hrvata, toliko da je bilo dobačenih replika suprotno od bine. Atmosfera je tu otišla u potpuno drugom pravcu, činilo se da i glumci, i gledaoci hoće što pre kući.
Izgurana je predstava do kraja, aplauz je bio kratak, glumci se posle prvog poklona nisu vraćali nazad na scenu.
Nema komentara