U petak, 13. decembra, premijerno je u Pozorištu mladih izvedena predstava Hajduci, poznata i pod nazivom Skibidi Hajduci. Ovo neobično izvođenje Nušićevog romana iz prve polovine dvadesetog veka oduševilo je gledaoce raznih generacija, ali i poslalo važnu poruku o odrastanju i odnosima među školarcima u pubertetu.
Smešteni u sportsku salu jedne osnovne škole, junaci ove predstave nisu potpuno istovetni Nušićevim. Štaviše, oni ove fiktivne likove smatraju nezanimljivim, a jezik kojim je roman napisan nerazumljivim. Na sve to, osuđeni su na spremanje predstave Hajduci po kazni, i to zbog slučaja nasilja nad školskim drugom. Kako i on sam učestvuje u predstavi, jasan je jaz između nasilnika, koji se drže u grupi, i njega, potpuno samog. Ipak, kako predstava odmiče, shvatamo da nisu svi likovi istinski iskvareni, da neki čak pokazuju i kajanje zbog svojih postupaka, a na površini se ukazuje dečja ambicija o popularnosti u društvu:
"Kada smo pretpremijeru odigrali pred osnovcima, po njihovoj reakciji shvatili smo i bilo nam je drago da naša ideja funkcioniše i šalje pravu poruku – predstava jeste komična i njima jeste zanimljivo što se koristimo njihovim izrazima, ali shvataju i da druženje sa nekim ko maltretira vršnjake nije kul i da lako može i njih same da iskvari“, objašnjava glumac Aleksa Ilić.
Foto: Tijana Doroški
Uz tekst najave ove predstave na sajtu Pozorišta mladih objavljen je i "rečnik skibidi hajduka“, koji objašnjava starijim generacijama uglavnom nepoznate termine korišćene u izvođenju, poput brejnrot (brainrot), riz (rizz), delulu i slično. Kako ni sami glumci pre predstave nisu vešto baratali svim izrazima današnje omladine, bila im je potrebna pomoć nekog stručnijeg:
"Imali smo pomoć najvećih stručnjaka u domenu današnjeg slenga i muzike, a to su đaci osnovne škole Ivo Lola Ribar, koji su kod nas dolazili nekoliko dana zaredom. Ispitivali smo ih o aktuelnostima, a oni su bili veoma voljni da nam odgovore, pogotovo zato što niko od nastavnika nije bio prisutan, pa se nisu ustezali da nam objasne kako i kada se koriste različiti termini“, kaže Aleksa, zahvalan za pomoć koja je doprinela autentičnosti ovog izvođenja.
Rediteljka Olja Đorđević kao početnu tačku u stvaranju predstave uzela je temu vršnjačkog nasilja, a kasnije se otvorilo i mnoštvo drugih pitanja – odnos između učenika i nastavnika, kao i način na koji se roditelji ophode prema nastavnicima i direktorima. Predstava, pored poruke deci o međusobnom ophođenju, postavlja starijim gledaocima važno pitanje o položaju nastavnika u našem društvu – kako se tokom godina hijerarhija školskih autoriteta promenila i zašto se neretko dešava da se roditelj nađe iznad nastavnika?
"Glumiti petnaestogodišnjaka bilo je izazovno“, zaključuje Aleksa Ilić. "Kaže se da je najteže glumiti pijanog, ludog i dete, ali ova predstava nam je pružila mogućnost da i sami naučimo nešto o mlađim generacijama i bolje razumemo njihova razmišljanja i postupke u današnjem svetu“.
Nema komentara