Putovanja su ono što nas pokreće i duhovno obogati. Svaki kilometar koji prolazimo, pejzaž koji posmatramo kroz prozor, svaka usputna stanica, svi ti trenuci oblikuju našu priču, stvarajući neprocenjive uspomene i obogaćujući nas novim spoznajama. Čarolija putovanja počinje još na samom početku, dok se vozimo kroz nepregledna polja, slikovite planinske prostore. Svaki deo puta otkriva novo oduševljenje, i sve promeneokoliša nose sa sobom obećanje novih iskustava.
Destinacija ka kojom sam se sada uputila bio je grad Skoplje, prestonica Severne Makedonije. Iako sam nekoliko puta samo u prolazu, kako kroz druge makedonske gradove, tako i kroz Skoplje, zastala nakratko i osetila duh meštana, tek sada ciljano turistički odlazim u ovaj grad, svega nekoliko kilomenatra udaljen od mog rodnog mesta.
Foto: Viktorija Jović
Još na početku putovanja mi je jasno, došla sam u mesto koji stoji na raskrisnici između istorije i savremenog sjaja. U središtu grada, stari kameni mostovi isprepliću se sa modernim građevinama, stvarajući fascinantan kontrast između prošlosti i sadašnjosti. Korakom kroz uske kaldrmisane ulice, svedočite živopisnoj raznolikosti kulture i tradicija koje se ogledaju u lokalnoj arhikteturi, hrani i ljudima. Skoplje je grad u kome se istorija oseća u svakom kutku, ali je istovremeno i grad koji se, očigledno, ne boji promena. Glavni trg, možda i najupečatljiviji primer te ambicije, svoj izgled u mnogome je promenio tek u poslednjoj deceniji, sa monumentalnim skulpurama kojima su ovekovečeni brojni nacionalni junaci, ali i druge znamenite ličnosti.
Međutim, često se raspravlja o tome, da li je toliki broj spomenika i statua, bio potreban kako bi grad odisao modernom kulturom, pa se neretko Skoplje naziva prestonicom kiča. Delimično se i moje mišljenje poklapa sa većinom, te smatram da, iako su pojedine skulpture očaravajuće i dodaju na velelepnosti samog grada, ipak su nešto mogli i da izostave i usredsrede se na poboljšanju života ljudi koji u tom gradu žive. Previše beskućnika na ulicama ipak se kosi sa raskošnim, pozlaćenim spomenicima, što dodatno kvari utisak i samu zamisao obnove i rekonstrukcije grada.
Foto: Viktorija Jović
No, unatoč modernizaciji, duh tradicije i običaja i dalje pulsira kroz život ovog grada. Čuveni Dušanov most, jedan od simbola, predstavlja poveznicu između starog i novog dela, te se sa njegove druge strane nalazi Stara čaršija, srce starog Skopolja, koja čuva bogatstvo istorije i kulture koja se proteže kroz vekove. Ulaskom u njene uske kaldrmisane ulice, uranjamo u prošlost, gde se svaki kamenčić čini kao da ima vlastitu priču. Stara čaršija nije samo mesto, već i živo nasleđe koje svedoči o različitim civilizacijama koje su prošle kroz Skoplje. Na trenutak se čini, kao da šetate starim ulicama u Turskoj, a tome svakako pored različitih đakonija specifičnih za taj kraj, doprinosi i jezik koji se neretko čuje iz kafića, prodavnica, restorana. Čini se kao da su turci ovde ostali i u mnogome utiču na tradiciju i kulturu, koja nastavlja da živi kroz svakodnevni život lokalnih stanovnika. Rukotvorine, suveniri i tekstil koji se prodaju podsećaju nas na vrednost ručnog rada i umeća koje se prenosi sa kolena na koleno. Ukus tradicionalne makedonske, ali i turske kuhinje, mame prolaznike da probaju baklavu, ćevape i druge slatkiše od ružinih latica. Naravno, ovde zastanite i okusite specijalitete koji vam se nude sa svih strana.
Foto: Viktorija Jović
Dok zalazimo u noć, ritam grada se menja, tvrđava „Kale“, sa koje smo posmatrali zalazak sunca, daje neverovatan pogled na celokupan grad, dok se ulice pretvaraju u živahne prostore druženja, gde se prijatelji okupljaju uz dobru hranu, piće i muziku. Taj trenutak za mene je kratko trajao jer sam put nastavila u nekom drugom smeru. Ipak iz Skoplja izlazim ispunjena. Kroz ovo putovanje upoznala sam ljude punog srca i gostoljubivnosti, koji su spremni da podele svoje priče i kulturu sa turistima. Njihova strast prema domovini me je posebno nadahnula i ostavila mi dubok utisak. Iako pomešana osećanja koja je iznedrila različitost u ovom gradu, ipak smatram da je Skoplje mesto koje treba obići, tek kako bi se uverili da su različite kulture spojive, ali i da ne treba menjati i u nedogled modernizovati i prilagođavati se savremenim trenucima.
Nema komentara