Moji omiljeni bendovi ikad, redovno su izbacivali albume neverovatnom brzinom – Cepelin je izbacio prva četiri u samo tri godine, Smitsi su izbacili četiri albuma u isto toliko godina, Idoli su celu svoju diskografiju od tri albuma i jednog zajedničkog albuma gde su sarađivali sa dva druga novovalovska benda spakovali u pet godina i sve mi se nešto čini da je Fontaines D.C. jedan od retkih savremenih bendova koji prati ovakav tempo.
Pre nego ću poslušati "Romance" po prvi put video sam naslov na Oblakoderu koji je eufemistički nazvao Fontaines D.C. najboljim bendom na svetu. Kada sam video ovo, na čas sam se nasmejao a potom i zamislio – zbilja, što i ne bi bili.
Prvi album – "Dogrel" izašao je 2019. bend i bio je upoznavanje kakvo dolikuje – sa post-pank besom i nimalo pank nevinošću i ogoljenošću suprotstavljenom besu umesto u paru sa njim. Album je primljen kako je morao biti i bend je već tu obećavao.
Manje od 18 meseci kasnije, iznenadio nas je novi projekat – "A Hero's Death". Ovo je bio horoski album koji je zaštrašujuće smešan, najsnažniji album koji beži i od prošlosti i od budućnosti a istovremeno prkosno i manično stoji pred i sa njima.
Ovde se već od benda očekuje usporavanje, turneje i neka vrsta monetizacije onoga što su do tada uradili. I to su sve i radili ali već 2022. na sceni nas čeka novi projekat – "Skinty Fia". Najambicizoniji, najzahtevniji, muzički najzreliji i najmanje pank. Od panka, bend ide ka eksperimentalu i u moru svoje ranjivosti, muzika prosto ne može da odoli da i sama ne postane izgrebana i ogoljena, ali i šarena i neuhvatljiva. "Skinty Fia" je izgledao kao vrhunac kojim bi se bilo koji savremeni indi bend mogao zadovoljiti.
Ipak, mladi Irci su imali još ponešto da pokažu.
Dva dana pre mog rođendana, odnosno 23. avgusta ove godine i bez mog znanja – mojom krivicom i isključenošću iz sveta, dočekao nas je novi album – "Romance". Ovaj album za razliku od prethodnog nisam poslušao prvih dana izlaska već tek početkom septembra.
I bio je više nego što sam smeo pomisliti da tražim od njih.
Foto: KUIC
Mladi irski post-pankeri u sastavu Grajan Četen na vokalima, Konor Kurli i Karlos O'Konel kao gitaristi, Konor Digan Treći na basu i Tom Kol na bubnjevima su do sada umeli da mi daju svašta što želim od muzike. "Dogrel" je bio mlad i besan i monoton i glasan i nešto mi se čini da nije postojao bolji način da upoznam bend. Već u Dogrelu, čujete i osetite Dablin, i istorijski i sada, i sve njegove nejasnoće i sve što Grajanu kod njega smeta.
"Hero's Death" i "Skinty Fia" su bile sjajne evolucije, u različitim pravcima i vodili su me kroz čitav jedan spektar ljudskosti koju ne znam da li bih bio kadar videti tako bez njih.
I nakon "Skinty Fia" koji sam stvarno smatrao kreativnim vrhuncem, ne samo Fontaines D.C. nego bih to mislio za gotovo sve drage bendove, bojao sam se da će me kao i mnogo pre njih, razočarati sa onim što će je pratiti.
A oni su nadmašili to delo sa albumom "Romance".
Album počinje rečenicom Maybe Romance Is A Place i album je upravo u tom maniru. Ispituje ljubav u našem, Modernom svetu i sada ovi stihovi ne zvuče kao još jedna prosta opaska o grubom i hladnom svetu oko nas. Iz Grajanovog pesničkog pera, oni zvuče kao način prihvatanja savremenog sveta. Nije više besan nego je ogorčen i nije više samo nesrećan već i vešt u razumevanju i radu na svojoj nesreći.
Album je u celosti osvrt i na jednu veze i na ideju veze. Na sitne svađe i glupe pridike, ali i na ljubav koja je ljubav uprkos svemu – album je Džojs, album je Miljković, album je Rembo, album je sve što toliko dugo želimo reći sami sebi i nismo kadri da to stavimo ni u reči ni u zvukove.
"Romance" to radi za nas – kaže nam ne samo kako se osećamo nego i šta da radimo sa time. Iskorak je koliko iz njihove muzičke kože tako i iz svega što smo znali o njihovim idejama. Napreduju i ne stide se svog napretka, i kao muzičari i kao ljudi i svaki projekat je sve ambiciozniji, ogoljeniji i divniji.
"Romance" se završava najsnažnijom zatvarajućom pesmom koju sam čuo u poslednjih nekoliko godina. Pesma Favourite je dragulj u briljantnoj kolekciji pesama jednog od najperspektivnijih mladih bendova.
"Favourite" je slobodna, živa i najvedriji pogled na sebe, romansu i život koji možemo dati.
Grajan kaže da boli i da je najdivnije na svetu što boli jer je budućnost pred nama, jer je život tu da se živi i da se obožava takvim kakav jeste i da nikad ne možemo znati šta je sve pred nama.
Kaže to i za život i za ljubav i za Fontaines D.C. – nikad ne znamo šta očekujemo ali svaki put nam da više nego što smo ikad mogli da zamislimo.
Nema komentara