Od prethodnog albuma, Solar Power iz 2021. godine, Lorde je uzela poduži odmor pored mora, pretvorivši svoje povlačenje u psihodelični, pomalo spor i tihi pop koji joj je, najverovatnije, i pomogao. Za to vreme sprijateljila se s umetnicima i čitala puno knjiga, prošla kroz raskid, suočila se s poremećajem u ishrani i počela da živi u sintezi sa svojim poslom.
Preseljenjem u grad počela je da traga za sopstvenim identitetom, inspirisana mnogim umetnicama današnjice. Naravno, možda i najveći uticaj imala je Charli XCX, s kojom je snimila i pesmu. Ali dok je Charli težila potpunoj promeni kulture i popularne muzike, Lorde je želela samo da istraži sebe – i to nekako kroz čitav spektar tema, sa više nego očiglednim referencama na sopstveni život.
Foto:www.lorde.co.nz
Ovaj album, već od samog naslova, poručuje da će biti potpuno iskren, osnažujući za žene i pun priča sa kojima će se bar neko poistovetiti. I to zapravo i jeste – govori o mnogo toga što je na neki način univerzalno, ali i intimno. Ipak, u tim pesmama mnogi neće pronaći olakšanje; osećaj je da su u pojedinim momentima reference iz stvarnog života prenaglašene. Pesme bivaju namerno strukturisane oko tih priča, ili jednostavno zaboravljene. Nema tu pamtljivih refrena ili stihova koji će vam ostati da „dišu“ u glavi. Sve je nekako zaboravljeno nakon slušanja.
Produkcija je pozitivna strana ove ploče – sve je veoma čisto i direktno. Slušanje je zaista prijatno, ali čitav stil zvuka koji se provlači nije nešto što je sveže i toliko emotivno koliko je moglo da bude. Za jedan „iskreni“ album, ovo je veoma tih i povučen. Na nekim delovima, kao što je pesma „The Man of the Year“, moglo je to da eksplodira na nekim višim nivoima. Retko kada je njen glas ispod sloja muzike, i to se kroz čitavo slušanje jasno vidi. To nije problem, samo bi bilo bolje da su mu umetnički pristupili s više rizika. Previše je ravnomerno, iako se neprestano oprobava u psihodeličnom smislu. Na momente, s korišćenjem autotjuna, deluje kao neki eksperiment Bon Ivera.
Za neke slušaoce verujem da će ovo biti iskustvo, ali ne vidim nikoga ko je stariji od granice punoletstva. Ima tu mnogih trauma i problema kojima se bavi – kao kada spominje da je bila samo dete – koji su itekako važni. Ali ove pesme mi ne deluju kao odgovor, niti postavljaju dobra pitanja u vezi sa tom vrstom osećanja. Lorde se već susretala sa lošije ocenjenim albumima, ali verujem da ovaj neće biti na nivou svojih prethodnika. Sveukupno, ploča je veoma celovita i direktno prolazi kroz jedan stil koji ne pušta do kraja. Svi znamo da ona može mnogo više od ovih, na momente, erotskih tekstova koji deluju usiljeno. I verujem da ovo nije delo koje će je obeležiti, već delo koje će je usmeriti ka nečemu mnogo većem i, u individualnom smislu, otvorenijem. Vreme je da nam stvarno otvori svoje poetske spise i pokaže šta znači biti umetnik u 21. veku.
Nema komentara