Član Upravnog odbora RTS-a, novinar i LGBT aktivista Predrag Azdejković pre nešto više od dve nedelje podneo je prijavu Evropskoj radiodifuznoj uniji (European Broadcasting Union) zbog, kako je naveo, političkih poruka tokom Beovizije.
Međutim, to postavlja pitanje - da li se upečatljive političke poruke bunta upućuju na Evrovizijskoj sceni i da li im je mesto tamo?
Pri našem nacionalnom izboru za pesmu Evrovizije, pojedini izvođači su slali poruke koje su jasno vezane za studentske proteste. U finalu ovog takmičenja mogla se videti crvena šaka kao simbol protesta koji traju od novembra i od tada postaju prioritetna vest u svim domaćim i stranim medijima.
Izvođači su na više načina iskazali podršku studentima u blokadi: nosili su bedževe, pumpali crvene balone aludirajući na famozno „Pumpaj“ kao izraz bunta, natpisima ukazivali da „nije umetnički ćutati“, a čak su i pojedini članovi stručnog žirija nosili pištaljke tokom saopštavanja glasova te tako suptilno poslali podršku studentima u njihovoj borbi.
Od početka studentskih blokada te potom i od poziva na bojkot RTS-a, čini se da se u Javnom servisu Srbije dešavaju značajne podele. Deo zaposlenih pružio je podršku studentskim zahtevima, dok je ostatak uglavnom suzdržan i tih.
Pored redovnih radnika RTS-a, i neki gostujući su se odazvali studentskom pozivu na bunt našeg najvećeg javnog servisa - glumac Slaven Došlo odbio je da vodi program Beovizije sa koleginicama Draganom Kosjerinom i Kristinom Radenković rekavši da ne vidi mogućnost obavljanja tog posla sa punim integritetom. Pored toga, učešće u programu otkazala je i umetnica Bojana Vunturišević.
Foto: UNA.RS
Uprkos demonstracijama koje su se dešavale povodom neadekvatnog izveštavanja o studentskim zahtevima i akcijama, RTS, čini se, izuzev neverbalne, ali podjednako snažne reakcije voditeljke na pomen studentskih protesta – nije uveo nikakvu cenzuru ili zabranu za prikazivanje ovakvih simbola na Beoviziji. Iako kamera jeste u nekoliko navrata naglo menjala kadar te se može možda i upitati da li je pokušaja suptilne cenzure bilo ali svakako, i da jeste, pokušaj se može smatrati neuspešnim.
Štaviše, i možda i najvažnije u širem, političkom konktestu Azdejkovićeve tužbe - urednica zabavnog programa Olivera Kovačević u više navrata pružila je podršku studentima.
Azdejković, uprkos svemu, ističe da ovakve poruke dovode u pitanje regularnost takmičenja. U jednom od skorijih obraćanja u jutarnjem programu televizije Pink, on je ovakav događaj i ponašanje umetnika okarakterisao kao “Oljaviziju”, aludirajući na to da Olivera Kovačević određuje narativ koji će se sprovoditi tokom ovog takmičenja.
Azdejković je od nje nedugo potom, kao odgovor na tužbu koju je uputio Evropskoj radiodifuznoj uniji, dobio jasan odgovor: „Nebitan je i on i njegova prijava”.
O tome da je Evrovizija „poligon za sve, osim za muziku“, govorila je još 2006. godine tadašnja muzička urednica Radio Beograda 1, Ruža Rudić, komentarišući nepravedno glasanje žirija prilikom takmičenja Evrop(j)esma. Tada se, uoči demonstracija, referenduma i neposredno pred raspad nekadašnje države Srbija i Crna Gora, dogodio presedan na izboru pobedničke pesme. Od 2004. do 2006. godine, kada su zajedno nastupale, Srbija i Crna Gora beleže velika neslaganja žirija i primetno negodovanje publike. Kulminacija političke situacije 2006. godine prelila se i na umetnost. Tako je te godine došlo do, kako se navodi, nepravednosti u glasanju žirija, te nijedna od tadašnje dve popularne opcije te godine nije predstavljala državu.
Uplitanje politike svakako nije samo odlika naše Beovizije, odnosno nije retkost ni na velikoj, Evrovizijskoj sceni. Iako je iznošenje političkih poruka zvanično zabranjeno, one su godinama deo ovog muzičkog spektakla. Pre tri godine je u evrovizijsku istoriju tako ušla i Ukrajina pobedivši u finalu, iako je prema glasovima žirija bila na četvrtom mestu. Mnogi su ovu pobedu okarakterisali kao pobedu iz sažaljenja jer je Ukrajina ušla u rat sa Rusijom tri meseca pre takmičenja. Rusija je od 2022. diskvalifikovana sa takmičenja za pesmu Evrovizije, a Kaluš orkestar prodao je pobednički trofej za približno 900.000 dolara kako bi donirali novac za kupovinu dronova ukrajinskoj vojsci.
Godinu pre pobede Ukrajine, odnosno 2021. Evrovizijsku godinu obeležio je neuobičajeni skandal političke prirode. Naime, tokom saopštavanja glasova, voditelj Stefan Bern dobio je poruku od francuskog predsenika Emanuela Makrona u kojoj ga predsednik moli da uradi nešto povodom rezultata. Smatra se da je motiv ovakve rekacije predsednika bila optužba na račun Damjana Davida iz italijanske grupe Moneskin jer se sumnjalo da je tokom emitovanja konzumirao narkotike. Francuska je te godine osvojila drugo mesto, David, ipak, nije bio pod dejstvom narkotika, a predsednička kancelarija Francuske se nikada po ovom pitanju nije oglasila.
Iako je EBU zabranila bilo koji vid političkog uplitanja u takmičenje, postoje brojni primeri gde je ovakva vrsta zabrane izbegnuta. Jedan od skorijih je i pesma hrvatske grupe Let 3 “Mama ŠČ” koja je, prema rečima članova benda, bila kritika Putinovog političkog delovanja i napada Rusije na Ukrajinu.
Prošle godine, Izrael je ponovo izazvao značajnu reakciju u javnosti zbog svog učešća na Evroviziji i tom prilikom je zapaženo bilo i kako su se iz Evrovizije značajno potrudili da prikriju glasne povike protiv izraelskog nastupa.
Bilo je nekoliko apela za zabranu učešća Izraela zbog sukoba u Pojasu Gaze, a u Malmeu su održavani protesti protiv učešća ove zemlje. Ipak, do sada Izrael nije zadesila ista sudbinu kao Rusiju pre par godina.
Tokom svoje bogate istorije javljala su se brojna pitanja o tome gde se graniče politika i Evrovizija i dosita se čini se da ne postoji jasna podela između ova dva sveta. Od 1974. godine kada je portugalska pesma bila jedan od tajnih signala za pokretanje Karanfilske revolucije, pa sve do optužbi da je Bregzit uticao na loš plasman Ujedinjenog Kraljevstva – neminovno se svet umetnosti i politike preplitao i nema naznake da će se to menjati ni ove a ni u nekoj od narednih godina.
Dok traju jedni od najmasovnijih protesta u istoriji Srbije, a simboli bunta i otpora su sveprisutni i opštepoznati – ostaje neizvesno kako će EBU odgovoriti na tužbu Predraga Azdejkovića i da li će, kao po dugo čuvanom receptu prihvatiti političko vrenje Srbije i njene demokratske težnje kao zajedničku vrednost i tekovinu evropskog duha ili će pak evropske institucije još jednom ostati gluve i neme na političke vapaje srpskog naroda na ulicama.
Nema komentara