Nikola Škorić, glumac, poznat po svojoj ulozi Dragana Torbice u tročlanom sastavu serije „Državni posao“. U Kulturnom centru „Mladost“, u okviru programskog luka Seobe, 08. aprila premijerno su predstavili svoju četvrtu predstavu pod nazivom „Velika seoba arhivatora“, u režiji Petra Jovanovića. Ovoga puta likovi su prinuđeni da se izmeste izvan svoje kancelarije i prilagođavanje na život u maganicu na Fruškoj Gori, čime su se na jedan veoma dinamičan način pozabavili migracijama na našim prostorima. O tome da li migracije ubijaju naše korene i prošlost, kao i samoj predstavi, za „Univerzitetski Odjek“, Nikola Škorić govori:
„ Ne mislim da migracije ubijaju naše kulturno nasleđe, korene i prošlost, šta više mislim da su one neodvojivi deo našeg kulturnog nasleđa, korena i prošlosti“.
Foto: Kalendar Novi Sad
Ovo je Vaša četvrta ali i najdimaničnija predstava, koliko je teško prilagoditi se tempu predstave?
- Jeste, ova predstava nam je, od sve četiri, nekako najbrža. I to nam je baš “leglo”. Brza, dinamična I prepuna fazona. Eto malo samoljublja i lične promocije.
Čini se da su migracije višedecenijski problem naših prostora i Vaša nova predstava "Velika seoba arhivatora" se dotiče upravo te tematike, šta mislite kako se ljudi sa naših prostora nose sa tim?
- Teško je odgovoriti na pitanje.. ne znam kako se ljudi sa naših prostora nose sa tim… verovatno teško, strah od nepoznatog je imanentan ljudskom biću (ovo sam guglao da bi ispao pametan). Ida se još malo držimo frazeologije - treba svima pružiti šansu. Šalu na stranu, nas trojica smo odličan primer kako miks tri čoveka različitih korena može da napravi nešto dobro.
Koji format (skeč ili predstava) Vam ostavlja više umetničke slobode kad je pisanje u pitanju?
- Uuuf… teško pitanje… što se tiče slobode, nema neke razlike. Skečeve smišljamo i pišemo skoro 15 godina tako da smo tu na domaćem teren.Mada, ovo nam je četvrta predstava tako da smo se i tu prilično izoštrili. Verovatno nam je teža dugačka forma koja mora da ima ozbiljniju dramaturgiju, a opet da bude duhovito 70 % vremena. Ne znamo, na kraju je najvažnije da se ljudi zabave i nasmeju.
Koliko mislite da je humor važan za pozorište, posebno ta vrsta satire?
- Iz ličnog ugla, mislim da je humor izuzetno važan.Hleb nam na sto donosi.(Smeh). Naravno da je važan, ne samo za pozorište. I naučno je dokazan o da se prilikom smeha oslobađa endorphin, hormone sreće, a smanjuje čučenje kortizola, hormona stresa.Mi smo se prvo godinama bavili naučno medicinskim radom na ajurvedsko holističkoj akademiji “Dr Božidar Božo Kandžija”, završili kurseve o smehu i onda počeli da se bavimo ovim poslom. Zamislite svet bez osmeha.. ne ide.
Kako se nosite sa premijerom, a kako sa poslednjim izvođenjem?
- Premijera je uvek stresna, znači teška trema dok se ne izađe na scenu, a onda šta ti Bog da. A poslednje izvođenje, ništa, jer nikad ne znaš da li je poslednje izvođenje, bar mi nismo znali do sad, nego je to uvek bilo otprilike: “Ej, mogli bi novu predstavu…..”
Šta prosečnom čoveku danas znači termin “Državni posao”?
- Verovatno humoristička serija koja traje već 10 godina. Sigurno je to… nema šta drugo.
Nema komentara