Slobodna Zona Junior, Filmski festival Slobodna Zona i DokuFest pozivaju mlade od 18 do 25 godina iz Srbije i sa Kosova* da se pridruže projektu „Kako te vidim?/How do I see you?”, a prijave traju do 30. decembra.
Foto: iz arhive sagovornice
Projekat Kako te vidim je program kulturne razmene mladih iz Srbije i sa Kosova* koji u svom segmentu mobilnosti podrazumeva upoznavanje mladih i njihovo aktivno učešće na radionicama i studijskim posetama čiji je fokus istraživanje, razmena mišljenja i ideja, razvoj medijske i filmske pismenosti, ali i otkrivanje zajedničkih ciljeva, problema i iskustava. Danas je Filmski festival Slobodna Zona jedan od najznačajnijih festivala angažovanog filma u jugoistočnoj Evropi. Ovaj festival predstavlja spektar raznolikih programa, kulturnog konteksta, umetičnkih formi, obrazovnih formata i kombinaciju art-house filmova i festivalskih hitova. Nešto više o samom projektu, kao i o festivalu u nastavku će nam otkriti Branka Pavlović, montažerka, video umetnica i ko-selektorka Filmskog festivala Slobodna zona.
Nedavno je pokrenut interesantan projekat za mlade How do I see you. Koja je misija i cilj projekta?
– Ideja projekta How do I see you je upoznavanje i kreativno povezivanje mladih iz Srbije i sa Kosova* i njihovo aktivno učešće u radionicama i studijskim posetama koje za cilj imaju istraživanje, razmenu mišljenja i ideja, razvoj medijske i filmske pismenosti, ali i otkrivanje zajedničkih ciljeva, problema i iskustava uz primarno korišćenje videa kao medija za kreativno izražavanje. Prezentacija ovog projekta je održana u novembru tokom filmskog festivala Slobodna zona u galeriji NGO Hub u Beogradu u formi multimedijalne izložbe radova nastalih tokom projekta i u prisustvu mladih autorki i autora. Projekat How Do I See You zajednički sprovode organizacija DokuFest (Prizren), Fond B92 (Beograd) i Filmski Festival Slobodna Zona (Beograd), uz finansijsku podršku Evropske unije.
Šta očekujete od projekta How do I see you?
– Već na osnovu izložbe publika je mogla da vidi koliko je važan kontakt mladih ljudi sa Kosova* i iz centralne Srbije i koliko oni sa jedne strane malo znaju jedni o drugima, a sa druge strane imaju uprkos svemu mnogo toga zajedničkog. Trenutno je u toku poziv za prijavljivanje za novi ciklus i radujemo se novim polaznicima i novim idejama. Komunikacija među mladima je generator novih kreativnih ideja, a film „Video je medij” je mladima veoma blizak čak i kada nemaju mnogo prethodnog profesionalnog iskustva. Projekat How Do I See You je trogodišnji program i sa nestrpljenjem očekujemo nove prijave.
U vaše aktivnosti su uključeni i učenici, kao na primer kroz projekat Putujući školski bioskop. Da li mislite da se na našim prostorima dovoljno pruža prostora mladima, posebno učenicima da učestvuju u sličnim projektima?
– Naše višegodišnje iskustvo sa učenicima, nastavnicima i profesorima u osnovnim i srednjim školama širom Srbije u okviru različitih projekata koji se tiču korišćenja angažovanog filma u nastavi građanskog vaspitanja govore o tome da su mladi veoma zainteresovani za društvo i svet oko sebe, ali i da načini na koje se o pojedinim temama (ne) govori, zahtevaju promenu perspektive, kreativni pristup u nastavi i drugačije angažovanje nastavnika i profesora. Filmovi su u svim našim projektima impuls za stvaranje, diskusiju, suočavanje i promišljanje i otvaraju prostor za dijalog i za neke buduće projekte. Zbog toga je čest slučaj da se mladi koji su učestvovali u jednom od naših programa prijavljuju i za neke druge, to je naravno veliki kompliment i mi se tome jako radujemo.
Na radionicama često govorite o medijskoj pismenosti. Koliko je ona zaista poznat i blizak pojam mladima?
– Mladi ljudi danas su izuzetno aktivni u oblasti digitalnih medija, na društvenim mrežama i različitim digitalnim platformama. To delovanje je međutim veoma često nesvesno (snimanje mobilnim telefonima i drugim mobilnim uređajima) ili su oni češće konzumenti a manje svesni kreatori sadržaja. Ideja vodilja svih naših projekata za mlade je upravo da oni postanu kreatori angažovanih kratkih filmova koji se bave njihovim problemima i problemima sredina iz kojih dolaze, koji jednom rečju odražavaju njihov pogled na svet i vrlo često nude i rešenja kako taj svet može biti bolji. Oni nam u tim svojim kratkim filmovima i video radovima apsolutno daju sliku društva u kome živimo i koje često ne vidimo zaokupljeni „velikim“ temama. Ove radionice im pomažu da ih artikulišu kroz filmski jezik i da na taj način komuniciraju sa vršnjacima širom Srbije ali i odraslima, ponekad i onima koje donose odluke ili mogu da utiču da se neke stvari promene.
Da li možete otkriti nešto o budućim projektima festivala? Planirate li da uvedete neke novitete u vaše aktivnosti?
– Udruženje Filmski festival Slobodna zona je u saradnji sa Fondom B92 i Centrom za promenjenu istoriju i Udruženjem za društvenu istoriju iz Beograda i četiri umetnice iz Srbije i Nemačke u ovoj 2021. godini radilo na mobilnoj aplikaciji Svetlost svitaca koja se bavi istorijom nekadašnjeg Jevrejskog logora Semlin/Zemun, odnosno mesta koje danas znamo pod nazivom Staro sajmište. Mobilnu aplikaciju su razvili učenici i učenice iz čitave Srbije koji su tokom multimedijalnih radionica performansa, videa, pozorišno-dramske i radionice svetlosnih instalacija osmislili šetnju kroz istoriju i sadašnjost (a možda i budućnost) Starog sajmišta. Aplikacija je potpuno besplatna i može se preuzeti na sajtu Slobodne zone. Izuzetno je važno što su sadržaje ove aplikacije kreirali srednjoškolci – prvenstveno za svoje vršnjake a naravno i za sve ostale slučajne ili namerne posetioce te lokacije. Nadamo se da će aplikacija Svetlost svitaca naći svoje mesto kako u školama ili tokom ekskurzija ali i tokom individualnih poseta Sajmištu i skrenuti pažnju na važnost kulture sećanja ali i bavljenja istorijom i kulturom sećanja na mladima blizak i interesantan način.
Da li smatrate da je film kao medij dovoljno slobodno sredstvo izražavanja na našim prostorima?
– Umetnost uvek otvara prostore slobode, poziva na dijalog, postavlja pitanja, često provocira i iznenađuje. Mislim da je jako važno mladim ljudima pre svega, ali naravno i svima ostalima ponuditi drugačije načine gledanja na stvari, osnažiti ih da pronadju svoj glas, inspirisati ih. Kada je reč o kulturi sećanja, vrlo često se upravo kroz umetnička dela i umetničko stvaranje artikulišu različite dimenzije kolektivnog i ličnog sećanja i identiteta. Ta dela u isto vreme svedoče o trenutku u kome su nastala i ostavljaju trag našeg postojanja i trajanja, da ih neke buduće generacije i neka buduća publika otkriju ili zaborave. Susret mladih ljudi koji su učestvovali u projektu Svetlost svitaca i sa istorijom Sajmišta i sa umetnošću doneo je i njima i nama koji smo sa njima radili nešto novo, a verujem da će aplikacija Svetlost svitaca kao rezultat tog zajedničkog rada, inspirisati neke razgovore, diskusije, ekskurzije, šetnje a možda i buduća umetnička dela.
Kao neko ko se vodi kreativnošću i umetnošću, da li biste rekli da je to put kojim uvek možete dopreti do srca mladih?
– Apsolutno. Polaznice i polaznici svih naših programa, kampova dokumentarnog filma (projekat „Naše razlike su naša snaga“) na ovogodišnjem festivalu Slobodna zona su predstavili 12 kratkih angažovanih filmova koji se svi odreda bave temama koje su sa jedne strane vrlo lične a sa druge izuzetno aktuelne – od aktivizma mladih (Recikliranje i Upcycling odeće) preko kulture sećanja (Jevresjsko groblje u Novom Pazaru) pa sve do slučaja ubistva Dušana Jovanovića iz 1997. godine. Sa druge strane, oni se bave svojim porodicama, odnosom prema roditeljima i religiji, tradiciji, odrastanju i sećanju. To su veoma zreli radovi koji bi mogli da nadju mesta i na nekim festivalima među filmovima koje su radili profesionalci. To je zaista divna i velika stvar i već sada je jasno da će se neki od njih i profesionalno baviti filmom.
Šta biste poručili mladima koji nisu ljubitelji filmova?
– Verujem da se ljubav prema filmu stiče, kao i ljubav prema knjizi. Volela bih kada bi u školama postojala neka vrsta filmske lektire, koja bi bila deo nastave književnosti, likovne umetnosti istorije ili čak stranih jezika. Mislim da gledanje a posebno kritičko razmišljanje i diskusija čine mlade ljude kreativnijim i osetljivijim za probleme oko njih, a ta svest je i prvi korak ka rešavanju nekih od tih problema. Naravno da nisu svi ti mladi ljudi koji u okviru različitih programa Slobodne zone Jr. ili nekih drugih organizacija koji dolaze na taj način u dodir sa filmskom umetnošću buduće rediteljke i reditelji ili glumice i glumci, scenaristi i scenaristkinje. Ali taj susret sa filmom u komę ga vi svesno gledate ili čak stvarate – taj momenat otkrića ili ličnog postignuća je izuzetno važan – jer umetnost ima transformativnu snagu i menja nas uvek na bolje. Dakle, gledajte filmove, idite u pozorište, čitajte knjige, idite na izložbe. Dozvolite da vas umetnost dotakne i svet više nikada neće biti potpuno isti.
Nema komentara