Srpski šampion u kajaku Milenko Zorić osvojio je krajem prošlog meseca prvo mesto u trci na 1.000 m u dvosedu na Kupu Srbije. To takmičenje održano u Beogradu na Adi Ciganliji ujedno je bilo i priprema za predstojeće svetsko takmičenje u Nemačkoj.
foto: Kajakaški savez Srbije
Milenko Zorić svoju prvu medalju osvojio je na prvenstvu Vojvodine u dvosedu 2003. godine. Tada je veslao kajak za početnike. Sada on ima iza sebe niz godina treniranja i 150 osvojenih medalja.
Treniraš kajak već 15 godina. Šta te je najviše zadržalo u ovom sportu toliko godina?
Najviše me je zadržalo to što su kajakaški treninzi većinom na otvorenom i u prirodi. Volim da vreme provodim u prirodi, tamo se i ja osećam nekako slobodan, voda je postala moj život. Moje prvo takmičenje je bilo u Bezdanu 2000. godine. Sećam se noć uoči takmičenja nisam mogao da spavam, sve je to ostavilo veliki utisak na mene i zadržalo me ovde.
Ranije si trenirao i fudbal. Zbog čega si odlučio da ostaviš taj sport i skroz se posvetiš kajaku?
Pre kajaka oprobao sam se u fudbalu, nije mi ni to išlo loše, ali želeo sam nešto drugo, da se razlikujem od većine dečaka. Fudbal je ekipna igra i teško je dokazati koliko stvarno vrediš u tom sportu. Volim da plivam i da trčim. Sebe sada ne mogu da zamislim u nekom drugom sportu.
Krajem maja je Svetski kup u kajaku. Da li pripreme za Nemačku podrazumevaju još ozbiljnije pripreme nego za domaći kup?
Na Kupu Srbije sam nastupao u kajaku dvosedu sa mojim partnerom Draganom Hančovskim, osvojili smo prvo mesto na 1000 metara, to nam je ujedno bila i proba za svetski kup u Duizburgu na kojem ćemo učestvovati i u dvosedu i u četvercu. Predstoji nam period jakih i napornih treninga za svetski kup u Nemačkoj. Posvećenost treninzima u ovom periodu mora da bude na maksimumu. Ishrana i odmor moraju da se koriguju.
foto: Kajakaški savez Srbije
Ponekad se takmičiš sam, a nekad i u četvercu. Kako je tebi lakše da se treniraš?
Na domaćim takmičenjima veslam sam, ali na trkama za reprezentaciju nastupam u grupnim posadama. Više volim da se takmičim u grupnim čamcima jer se tu mora pokazati i timski rad koji se uvežbava na treninzima.
Zajedno sa svojim kolegom Aleksandrom Aleksićem držao si olimpijske časove kajaka osnovcima u Šidu. Da li si ste držali olimpijske časove u još nekim mestima?
Sa decom sam se družio samo u Šidu, za sada. Bilo je lepo družiti se sa decom i širiti sportski duh. Neka deca su već bila upoznata sa kajakom kao sportom, dok su neka deca prvi put čula za kajak pa smo mi objašnjavali kako kajak izgleda. Druženje je trajalo nekoliko sati, u početku smo im se predstavili i upoznali sa njima. Posle toga smo se podelili u grupe i takmičili se u nekim društvenim igrama. Na kraju smo bili u učionici sa decom koja su nam postavljala pitanja a mi kao sportisti na njih odgovarali, to je bio i najzanimljiviji deo druženja, jer deca su imala jako interesantna pitanja.
Koje si sve zemlje posetio trenirajući kajak? Misliš li da je u Srbiji cenjen ovaj sport?
Idući na takmičenja i na pripreme obišao sam mnogo zemalja kao što su : Portugal, Nemačka, Rusija, Turska, Poljska, Italija, Španija, Velika Britanija, Češka, Rumunija, Bugarska... Mislim da se kajak sve više ceni u Srbiji i da će u narednom periodu biti sve popularniji. Rezultati su sve bolji i bolji i samim tim i mediljska pažnja i popularnost je veća nego ranije.
Nema komentara