Naša reprezentativka u streljaštvu, mlada Ivana Maksimović, posle osvojene srebrne medalje na Olimpijskim igrama u Londonu 2012. i Svetskom kupu u Minhenu 2013. godine, nastavlja niz fenomenalnih rezultata i u ovoj godini osvaja još jedno srebro, ali ovog puta na Svetskom kupu u Americi.
foto: novosti.rs
Ovim sportom se bavi od 2002. godine, u disciplinama vazdušna puška 10m i mk (malokalibarska) puška trostav 50m. Jedan od njenih glavnih ciljeva svakako je učešće na Olimpijadi 2016. godine, za koje će, kako Ivana smatra, biti još spremnija i zrelija. Njen zaštitni znak do sada je bila srebrna medalja, ali situacija bi mogla znatno da se promeni jer je Ivanin napredak sve veći. Naša poznata streljašica smatra da je za uspeh u sportu, ali i u bilo kom poslu, potrebno mnogo truda i odricanja i da je najbitnije uvek imati cilj i težiti ka tome da se on i ostvari.
- Potrebno je mnogo odricanja u bilo čemu čime se profesionalno bavite. Naravno, bilo mi je teško dok sam bila mlađa jer sam propuštala mnoge stvari koje su moji vršnjaci radili. Ali ako ste odlučni da istrajete, da ostvarite svoj cilj, nećete zažaliti ni za šta. Ja nisam, niti ću.
Studiraš na dva fakulteta. Kako su učestali treninzi uticali na tvoje obrazovanje i šta ti je od ta dva bitnije – studiranje ili sport?
- Kako treninzi zahtevaju dosta vremena, često je škola trpela zbog toga. Ali na sreću imala sam sjajnu podršku profesora i u osnovnoj i u srednjoj školi, a pogotovo sada na fakultetu, tako da mi nije teško da uskladim oba. Sve se može kad se hoće, stvarno verujem u to. Inače studiram Menadžment u turizmu i hotelijerstvu, tu sam studentkinja 4. godine, a uporedo sa tim sam i na Višoj sportskoj zdravstvenoj školi, na smeru za sportskog trenera. Veoma mi je bitno studiranje i usavršavanje i na tom polju.
Svojim uspesima i skromnim ponašanjem postala si uzor mnogim mladim ljudima, ali si i podigla popularnost streljaštva u Srbiji. Šta misliš kako će tvoj uspeh uticati na buduće naraštaje mladih streljaša?
- Izuzetno mi je drago i veoma sam ponosna na to što deca u meni vide neku vrstu idola i to mi uvek daje dodatnu motivaciju. Volela bih da što više njih proba streljaštvo i uveri se da je ovaj sport veoma zanimljiv i da pruža dosta toga. Cilj mi je da podignem svest u Srbiji o ovom sportu, koji je već godinama jedan od najtrofejnijih kod nas.
Imala si pauzu od godinu dana i tada si se oprobala i u nekim drugim sportovima. Šta je uticalo na to da se ipak vratiš streljaštvu?
- Za tih godinu dana trenirala sam tenis, odbojku, folklor, pa čak i fudbal dva meseca, ali mislim da je streljaštvo nešto što nosim u krvi. Kad-tad bih došla u dodir sa streljaštvom ponovo, bilo je samo pitanje vremena. Mislim da je meni, usled porodične tradicije, bilo zapisano tamo negde da nastavim njihovim stopama.
Tvoj otac je zaposlen u Streljačkom savezu, a majka ti je lični trener. Koliko je to olakšavajuća ili otežavajuća okolnost? Da li to znači da se od tebe uvek dosta očekuje?
- Ranije, dok je tata bio selektor a mama trener reprezentacije, od mene se očekivalo da se dokažem dosta više kako bih zaslužila mesto u timu. Navikla sam se od samog početka na to i prihvatila kao deo svoje biografije. Velikim trudom, upornošću i željom za dokazivanjem uspela sam da zaslužim svoje mesto u timu i evo već sedam godina sam stalni član reprezentacije. To što su mi roditelji to što jesu uvek je za mene bio podstrek i vetar u leđa, nikako pritisak. Mislim da sam i zato uspela u ostvarenju svojih snova.
Kao profesionalni sportista nemaš mnogo slobodnog vremena. Kada ga imaš, na koji način ga provodiš?
Slobodno vreme mi je veoma dragoceno baš zbog toga što ga imam malo. Dosta putujem sa mamom i tatom, zato slobodno vreme volim da provedem sa meni dragim prijateljima. Oni su mi velika podrška i uz njih najbrže punim baterije. Obično idemo na piće, u bioskop, a kad uspem odemo i u neki dobar noćni provod.
Istetovirala si olimpijske krugove i detelinu sa četiri lista i to pre uspeha na Olimpijskim igrama, da li možda planiraš da uradiš još neku tetovažu?
Nisam bila pristalica tetovaža, ali ova mi je talija i obeležila je jedan izuzetno bitan period u mom životu. Nekoliko puta sam izjavila kako nisam sigurna da bih se usudila da uradim još neku, ali s vremenom sam ih jako zavolela i verujem da će se uskoro broj mojih tetovaža povećati. Ko zna, možda mi opet donese sreću.
Na Svetskom kupu u Americi osvojila si srebrnu medalju i time nastavila niz dobrih rezultata. Kakva su tvoja očekivanja za ovu sezonu?
Finale Svetskog kupa i srebrna medalja, kao i dugoočekivani kristalni globus, zaključili su veoma uspešnu prošlu sezonu. Ovo je vrlo bitna medalja u mojoj karijeri. Takmičiti se sa deset najboljih strelaca na svetu i biti drugi za mene je velika stvar. Ovo je takođe poslužilo kao sajajan početak nove, vrlo bitne sezone. Treniramo punom parom i s pravom mogu reći da očekujem visoke rezultate.
Nema komentara