Dušan Domović Bulut jedan je od četvorice članova novosadske ekipe basketaša „Novi Sad Al Vahda”, koja je po drugi put zaredom trijumfovala na „FIBA 3 na 3” svetskoj turneji održanoj u oktobru u Abu Dabiju. Oni su u finalu pobedili ekipu Kranja iz Slovenije, a Bulut je proglašen za najkorisnijeg igrača (MVP) turnira.
Foto: Predrag Vučković/Red Bull
Bulut je rođen 1985. godine u Novom Sadu. Odrastao je i započeo svoju karijeru u basketu na uličnim terenima Limana. Zajedno sa još tri momka, Markom Žderom, Markom Savićem i Dejanom Majstorovićem, započinje istorijsku priču kada su postali prvi profesionalni 3 na 3 tim u svetu. Preokret za Buluta, koji je prošle godine proglašen za najboljeg basketaša sveta, počinje 2011. godine kada je pobedio na prvom 1 na 1 turniru organizovanom u Srbiji te godine (Red Bull King of the Rock). Od 2012. godine počeli su veliki uspesi za njegovu ekipu, kada su kao predstavnici Srbije osvojili prvi FIBA svetski šampionat. Od tada do danas ostvaruju dobre rezultate i igraju na visokom nivou. Ipak, do sada u svojoj državi i u svom gradu nisu nailazili na preveliku podršku. U Srbiji se nisu sreli sa velikim interesovanjem sponzora, te su ostvarili saradnju sa katarskom sportskom kompanijom „Al Vahda”, koja je bila zainteresovana da ih podrži. Dok se u drugim zemljama rezultati basketaša prenose i na javnim servisima, kod nas su vesti o njihovim uspesima u drugom planu. Postoji određena zainteresovanost za njih u medijima, ali ona nije na nivou koji treba da predstavlja svetske prvake.
Odbranili ste titulu šampiona na svetskoj turneji u Abu Dabiju. Da li je bilo teško nositi se s pritiskom favorita?
– Po meni nije, bili smo na početku karijere takozvani anderdog, a sada smo ekipa koju svi žele da pobede. Veliki napredak smo napravili za nekoliko godina. Mene motiviše to što svi žele baš nas da pobede, ne da ti da se opustiš, tera te da si fokusiran i koncentrisan sve vreme, a to su pravi preduslovi za napredak. Iskreno mislim da naša ekipa i nema neki pritisak, nemamo kome šta da dokazujemo, sve smo sami uradili, smislili, napravili – niko tu nije nešto ulagao u nas pa da se osećamo dužnim nekome. Nema pritiska, znamo da nas zadovoljava samo prva pozicija i ta novčana nagrada.
Proglašeni ste za MVP-a u Abu Dabiju, bili ste najbolje rangiran igrač na svetu. Šta je to što razlikuje najvrednijeg igrača od ostalih?
– I ranije sam dobijao individualne nagrade, ali u ovom periodu moje karijere to mi malo znači, više se radujem timskom uspehu – iz razloga što imam s kim da ga podelim. Razlika je najviše u mentalnom sklopu, ja izlazim kao lider ekipe, dok moje saigrače to motiviše i tako zajedno dajemo najbolje rezultate. Ovoga puta sam ja bio najbolji pojedinac, prošle godine je Dejan poneo taj epitet, sledeće godine možda neko drugi. To je i naš najveći kvalitet – svako može da iskoči, a ja se trudim da svojim primerom i energijom izvučem najbolje iz svojih saigrača.
Zašto se zovete „Novi Sad Al Vahda”?
– Pravilo na svetskom turu je da ekipa nosi ime grada odakle dolazi, ali iz razloga egzistencije i profesionalizacije sporta. „Al Vahda” je sportska kompanija koja ima svoje klubove (fudbal, odbojka, itd) pa su došli na ideju da naprave i 3 na 3 sekciju, a mi smo ti koji smo dobili poziv da predstavljamo taj klub.
Gde se spremate za turnire, imate li uslove za trening u Novom Sadu?
– Leti je sve super, ipak je ovo i letnji sport, tj. sport na otvorenom. Zimi smo u malim problemima, ali svako trenira po svojim 5 na 5 klubovima. Skupimo se tu i tamo u sportskom centru „Duga”, pa odigramo basket po potrebi, a takođe svi zajedno igramo amatersku ligu Novog Sada za „Orion” menjačnice. Družimo se non-stop i to je najbolji preduslov za sve.
Kakva je uloga Grada Novog Sada i Srbije u vašoj priči, imate li podršku koja je potrebna svetskom prvaku?
– Teška je to priča, sve krene pa stane. Sto puta smo pokretali te ideje i sve je to sitnim koracima. Na nama je da se fokusiramo da imamo što bolje rezultate i da se snađemo na druge načine dok političke ličnosti i druge institucije ne budu imali koristi, kako to kod nas ide.
Zatražili ste od gradskih vlasti izdgradnju terena za trening u Novom Sadu još 2012. godine. Kakav je bio njihov odgovor i da li se išta promenilo od tada?
– Odgovor gradskih vlasti je uvek pozitivan, sa obećanjem! Ali uvek dođe do toga da nema ništa od toga. Nadam se da ćemo naći način da to uradimo u skorijoj budućnosti.
Recite nam nešto o svojim počecima u basketu. Šta je to što je bitno da bi neko postao uspešan sportista u Srbiji?
– Vera u sebe, disciplina, rad i motiv – to su najvažnije stvari po meni. Moj početak je bio tu gde sam i sad, na uličnim terenima Limana i košarkaškom klubu „Vojvodina”, za koji igram ove sezone.
Kako biste ocenili interesovanje domaćih medija za vaše rezultate?
– Slabo, za razliku od inostranih, veoma, veoma slabo. Imamo neke medijske pažnje, ali smatram da taj naš ideal, bunt i vrednosti koje pokazujemo bi trebale mnogo više da se iskoriste.
Kakvi su planovi vaše ekipe za budućnost?
– Prvi turnir imamo 11. decembra u Kataru, to je ol-star sezone. Učestvuje šest najboljih ekipa po bodovanju, s četiri kontineta. To je turnir sa najvećim novčanim nagradama i za nas dodatni motiv.
Nema komentara