Predstava „Obično veče” sa Milanom Lanetom Gutovićem je stand-up komedija tokom koje Gutović, koji je ujedno reditelj, tekstopisac i glumac, priča sa publikom o svakodnevnim stvarima negujući specifičan humor. On priča o životu, zgodama i nezgodama, predstavljajući svoje poglede na svet.
Izvor: pokazivac.com
Predstava, koju je prošlog meseca mogla da vidi i novosadska publika, bila je na repertoaru na svim kontinentima i u većini glavnih gradova, tako da je publika mogla uživati na scenama Moskve, Vankuvera, Ženeve, Njujorka, Toronta, Čikaga, Sidneja, Velingtona, Pekinga i mnogih drugih mesta. Ali kako sam kaže, najviše voli da nastupa pred publikom u Beogradu.
Milan Lane Gutović je rođen 1946. godine u Umci, gradskom naselju Beograda. Završio je Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, da bi 1967. godine počeo da radi u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Publici je poznat po ulogama u predstavama „Kad su cvetale tikve”, „Buba u uhu” i „Narodni poslanik” Branislava Nušića. Filmsku karijeru započinje 1968. godine u filmu Radoša Novakovića „Bekstva”, nakon čega snima „Povratak otpisanih” i „Laf u srcu”. Najpoznatiji je po ulozi Srećka Šojića u filmu „Tesna koža”, nakon čega je ekranizovao lik i u seriji „Bela lađa”. Na televizijama Pink, TV Foks i RTS publika je mogla da ga vidi u ulozi TV voditelja i autora kratkih humorističko-satiričnih priloga. Dobitnik je nagrada kao što su nagrada „Zoran Radmilović” 1998. godine i „Zlatna arena” u Puli 1989. godine.
Šta Vas najviše inspiriše kada pišete za kultnu predstavu „Obično veče”?
– Život. Ovo u čemu živim. Za to mi nije potrebna inspiracija, već samo pobeda nad onim nestrpljenjem; „šta pre uzeti? ”, što se zove „agonija izbora”, a ne inspiracija.
Pošto ste obišli sve kontinente, gde je publika najbolje reagovala? Da li našim ljudima u inostranstvu nedostaje srpski humor?
– Našim ljudima u inostranstvu nedostaje Srbija u bilo kom obliku i izdanju. Mislim da je to razlog zbog čega nema naše predstave koja tamo nije gledana i dobro primljena. To je ujedno razlog zbog čega predstave stranih pozorišta kod nas nikada nisu doživele neuspeh. Te strane predstave gledaju sa žudnjom oni kojima nedostaje inostranstvo u bilo kom obliku.
Postoje komentari da ponekad neka šala može nekome da zvuči neukusno, pa čak i da uvredi. Pošto negujete specifičan humor koji se razlikuje od uobičajenog, šta je vaš odgovor na takve komentare?
– Insistiram na tome da budem vaspitan i kavaljer i zato nikoga ne uvredim slučajno. Pošto nisam demokrata, a rasizam mi je blizak, pišem, govorim i igram samo za odabrane. Za one koji vide, a što je važno, i čuju.
U čemu je bitna razlika između glume po tuđem scenariju i stand-up komedije? Da li je jednostavnije glumiti po nečemu što je neko drugi napisao za vas ili je pak zanimljivije raditi sopstveni scenario?
– Ovo što ja radim je tekst koji ima štampanu verziju i nema neodređenosti i prepravki u toku igre. To možda nije lakše, ali mi je bliskije. Bliskije mi je jer drugačije ne znam. Ako je tako, a tako je, nije važno da li je tekst pisao neko drugi, ili ja.
Da li Srbiji nedostaje više pravog humora ili barem komedije na koju nisu navikli?
– Nema razloga dodavati ništa. Mi smo narod koji ima smisla za humor i komediju. Nema vlade koja nas u to ne ubedi.
Jednom ste izjavili da su vas zanimale profesije koje nemaju vezu sa ljudima, a postali ste glumac. Da li biste nešto promenili u svom poslovnom životu?
– Ništa ne bih menjao. Ne zato što je sve dobro, već zbog toga što za promene nemam više vremena. Pa i samoubistvo u mojim godinama gubi smisao.
Kao „nezavisni posmatrač” politike koliko mislite da je narod upoznat sa stvarnom situacijom u Srbiji?
– To što narod nema pojma je normalno. Pa mi ne znamo šta piše u Dejtonskom sporazumu. Mi ne znamo ništa ni o prvom ustanku Srba. Ni drugi narodi nisu u boljem položaju. Da nije tako, zašto bi Englezi arhive otvarali tek posle 50 godina. Narod nema potrebe da zna šta se sa njim dešava jer ne zna šta bi sa tim saznanjem.
Danas se sve više mladih zanima za pozorište i posećuje vaše predstave. S obzirom na to, da li prilagođavate tekstove njima ili smatrate da vas dovoljno razumeju?
– Ne prilagođavam njima ništa. Sebe prilagođavam vremenu i prostoru u kome živim. Samo „prilagođavam”, ne ulagujem se.
Nema komentara