Poznati bosanski bend “Dubioza kolektiv” održao je u knjižari “Bulevar Books” promociju svog novog albuma „Pjesmice za djecu i odrasle. Osim što je veoma poznat na ovim prostorima, ovaj sastav nastupa širom sveta budući da pravi albume i na engleskom jeziku, te svako može da razume ono o čemu ovi momci govore.
Poznati su po svojim izraženim političkim stavovima, kritikama na račun društva i društvenim zalaganjima. O novom albumu, onome o čemu pevaju, zbog čega pevaju, ali i o stanju u društvu razgovarali smo sa basistom sastava Vedranom Mujagićem.
Novi album počinjete pesmom pod nazivom „Pionirska“, u kojoj govorite o mladima koji odlaze u dijasporu kako bi radili kao jeftina radna snaga. Zašto baš ovom pesmom otvarate album? Da li je to trenutno najvažnija tema na ovim prostorima?
– Nijedna tema nije najvažnija. Ta pesma nam se činila dobrom za početak jer neke stvari objašnjava upravo ispočetka, a to je lajtmotiv čitavog albuma. Budući da smo neke teme mi odrasli preskočili u školi, bilo bi dobro da se vratimo u taj neki predškolski uzrast, da nešto naučimo pa da onda dalje kao društvo možemo krenuti.
U pesmi „Himna generacije“, govorite da naš narod živi od sekiracije. Da citiram: „Da li dobre vesti uopšte postoje...?“. Da li je sve tako crno?
– Nije sve tako crno, to je konkretno pitanje za vas medije. Da li to insistiranje na lošim vestima doprinosi povećanom sekiranju našeg naroda. Naši ljudi imaju neverovatnu fascinaciju lošim vestima i bezrazložnom sekiracijom. I ako nemaju problem oni iskopaju nešto, što je potpuno besmisleno. Recimo sekiraju se oko toga ko je pobedio na Evroviziji ili da li je žiri u nekom rijalitiju namestio takmičenje. Jednostavno volimo da se sekiramo.
U vašoj muzici, mogu se pronaći i elementi dabstepa i roka, pa i regea. U ovom albumu čujemo i primese etna. Šta mislite o tom mešanju na prvi pogled nespojivih žanrova, dakle malo tvrđeg zvuka kao što je tehno i folka, što u poslednje vreme možemo sve češće čuti na našoj sceni?
– Reci lepo narodnjaka, ne moraš biti politički korektna. Politička korektnost je najveće zlo današnjice. Pa ljudi jednostavno reaguju na nešto što ih pokreće. Ako je nekom to najbolja kombinacija u tom momentu, ne treba ih osuđivati. Sad da li je to estetski nama ili nekom drugom dobro ili loše, to je teško reći, o ukusima ne treba raspravljati. Mi jednostavno ne radimo ništa sa nekim predumišljajem, kao sad ćemo staviti 30 grama roka, 40 grama folka, nego nekako organski se sve to dešava, u zavisnosti od toga o čemu ta pesma govori. Sama forma gradi zvuk, te se ta zvučna slika uobličava u odnosu na to o čemu pričamo zapravo i onda to neretko tako ispadne neka suluda kombinacija žanrova oko koje bi se svaki rok kritičar dobro oznojio pre nego što bi našao adekvatno ime za to.
Da li su vaša ciljna grupa ljudi sa ovih prostora ili iz čitavog sveta?
– Znaš kako, mi stvarno sviramo svuda po svetu i ne delimo ljude sad na ove ili one. Pesme na našem jeziku bolje korespondiraju sa ljudima na našim prostorima, a ostale bolje komuniciraju sa ljudima vani, tako da zašto se ograničiti samo na jednu zemlju.
U spotu za pesmu „Himna generacije“ možemo da vidimo kako gomila ljudi trči u tržni centar jer je rasprodaja i kako se otimaju oko proizvoda na popustu. Šta pokušavate time da poručite ljudima?
– Ne upiremo mi prstom i ne govorimo: „Vi ste ovce“. Upiremo prstom u nas same. I taj bend što svira u spotu je u izlogu tržnog centra, kao još jedan od tih proizvoda. To je kritika na račun kompletnog društva i nas samih zato što je danas stvarno teško odupreti se tom masovnom konzumerizmu i celom hajpu koji se stvara oko nekih stvari, tako da zašto se ne nasmejati na vlastiti račun? Probali smo mi i zvati ljude na proteste, komunicirati i pojavljivati se na dešavanjima kao građani, svašta nešto smo probavali i tako sada pokušavamo na neki šaljiv način pokazati ljudima gde greše nadajući se da će se možda neko na nekim sledećim protestima pojaviti.
Kakav je fidbek ljudi?
– Dobar. Mi se stvarno trudimo da na svim mogućim socijalnim mrežama odgovaramo na sve što ljudi napišu. I fidbek je stvarno u rasponu od neke kritike, pozitivne ili negativne do stvarno nekih konstruktivnih predloga i ideja koje ljudi šalju i to nam daje užasno mnogo energije da to što pričamo ne pričamo u prazno, nego ljudi zaista shvataju o čemu se tu radi.
Nema komentara