Govor mržnje je prodro na sve medijske platforme i borba protiv govora mržnje je kompleksno pitanje. Razgovarali smo o izazovima koje pred nas postavlja govor mržnje u medijima sa Urškom Valentič iz Spletnog oka, slovenačke organizacije koja ima dežurnu telefonsku liniju uz pomoć koje nastoji da smanji prisustvo prizora seksualnog zlostavljanja dece i govora mržnje na internetu. Ona je, isto tako, govorila o govoru mržnje na vebinaru o najaktuelnijim temama iz oblasti medijske pismenosti, koji je organizovan zajedno sa učesnicima u SEENPM „Media for Citizens – Citizens for Media” projektu na Zapadnom Balkanu.
Foto: Novosadska novinarska škola
Kakva su iskustva u praksi u EU u borbi sa govorom mržnje u medijima?
– Iskustva se razlikuju, u skladu sa različitim načinima na koje se zemlje nose sa tim pitanjem, tako da verujem da još uvek nismo blizu toga da možemo da kažemo da je iskustvo isto u svim zemljama EU. Prema Preporuci br.(97) 20, Ministarskog odbora Saveta Evrope, „za termin govor mržnje podrazumeva se da pokriva sve oblike izražavanja koji šire, podstiču, promovišu ili opravdavaju rasnu mržnju, ksenofobiju, antisemitizam ili druge oblike mržnje zasnovane na netrpeljivosti, uključujući: netrpeljivost izraženu kroz agresivni nacionalizam i etnocentrizam, diskriminaciju i neprijateljstvo prema manjinama, migrantima i ljudima stranog porekla.“ Definicija govora mržnje Evropske komisije zasnovana je na Okvirnoj odluci 2008/913/JHA Saveta Evrope, iz 2008, koja je počela da se primenjuje 2015. U njoj se navodi da su „govor mržnje i određeni oblici ponašanja, koji su navedeni ispod, kažnjivi kao krivična dela: javno podsticanje nasilja ili mržnje protiv grupa osoba ili članova takvih grupa na osnovu rase, boje kože, porekla, religijske pripadnosti ili ubeđenja ili na osnovu nacionalnog ili etničkog porekla; prethodno navedena krivična dela kada su izvršena putem širenja ili deljenja natpisa, slika ili drugog materijala; i javno odobravanje, poricanje ili flagrantno trivijalizovanje genocida, zločina protiv čovečnosti onako kako su definisani Statutom Međunarodnog krivičnog suda (članovi 6, 7 i 8 ) i zločina definisanih u članu 6 Povelje Međunarodnog vojnog tribunala, kada se osobe ponašaju na način koji vrlo verovatno može da izazove nasilje ili mržnju protiv takvih grupa ili članova takvih grupa. Podsticanje, pomaganje ili ohrabrivanje u činjenju prethodno navedenih krivičnih dela, takođe je kažnjivo.
Ovo, u suštini, znači da se protivzakonitim govorom mržnje u EU smatra javno podsticanje na nasilje ili mržnju; isto kao i poricanje genocida i sličnih ratnih zločina. Ova Okvirna odluka je pravno obavezujuća tako da mora da se primenjuje u zemljama članicama (u domaćem pravu) a isto tako formira i osnovu za Kodeks ponašanja za monitoring kriterijume tehnoloških kompanija za uklanjanje govora mržnje sa interneta.
Takozvani „Evropski korpus zakona“ sastoji se od Okvirne odluke iz 2008, Direktive o žrtvama iz 2012. i Dodatnog protokola o visokotehnološkom kriminalu Saveta Evrope iz 2004.
Dakle, u suštini, sve države članice EU sada moraju da imaju osnovni nivo zakona koji kriminalizuju govor mržnje, na internetu ili van njega.
Međutim, ne primenjuju sve zemlje članice EU ove definicije podjednako u svom nacionalnom pravu. Na primer, Nemačka je uvela verovatno najstrožiji zakon o govoru mržnje na internetu koji je primenjen u januaru 2018, takozvani NetzDG zakon ili Primenu zakona na društvenim mrežama. Glavna ideja iza ovog zakona je da prisili digitalne kompanije, kao što su Fejbuk i Tviter, da uklone „očigledno nezakonit“ sadržaj u roku od 24 sata ili nakon sedam dana ukoliko je potrebna duža procena. Društvene mreže koje ne ispoštuju ove rokove mogu da plate i do €50 miliona kazne. Zakon isto tako prisiljava digitalne kompanije da javno izveštavaju o broju pritužbi koje su primile i o načinu na koji su u vezi sa njima postupile.
Postoje mnogi argumenti za tvrdnje da takva legislativa predstavlja pretnju za slobodu govora i da tera digitalne kompanije da cenzurišu izražavanje putem interneta, kao i da bi digitalne kompanije, iz straha od plaćanja visokih novčanih kazni, mogle da uklone mnogo više sadržaja nego što je potrebno. Slična legislativa je predložena u Francuskoj, takozvani Avia zakon, koji zahteva uklanjanje širokog spektra „očigledno nezakonitog“ sadržaja u roku od 24 sata od obaveštenja, a u slučaju da taj rok za uklanjanje nekog sadržaja ne bude ispoštovan, fizička lica mogu da budu kažnjena sa €250,000 a pravna sa €1,250,000.
Jedan od načina na koji EU pokušava da se bori sa govorom mržnje na internetu je Kodeks ponašanja u suprotstavljanju govoru mržnje na internetu. Ovaj dokument je donesen u saglasnosti između Evropske komisije i Fejsbuka, Majkrosofta, Tvitera i Jutjuba, 2016. i druge digitalne kompanije su se od tad pridružile ovoj inicijativi. Implementacija Kodeksa se procenjuje kroz redovan monitoring u saradnji sa mrežom organizacija lociranih u različitim zemljama EU. Kroz upotrebu zajedničke tehnologije, ove organizacije proveravaju na koji način digitalne kompanije primenjuju sve obaveze iz Kodeksa.
Na koji način je govor mržnje regulisan u Sloveniji?
– Spletno oko se prema govoru mržnje odnosi u skladu sa članom 297 Krivičnog zakonika Republike Slovenije. Prema Krivičnom zakoniku, govor mržnje se definiše kao javno podsticanje na mržnju, nasilje i netrpeljivost prema određenim društvenim grupama na način koji može da dovede do neposredne pretnje nasiljem, uvrede ili uznemiravanja. Ko god javno provocira etničko, rasno, religijsko ili drugo nasilje, sukob ili netrpeljivost ili izaziva bilo koju drugu vrstu nejednakosti na osnovu fizičkih ili mentalnih nedostataka ili seksualne orijentacije može biti kažnjen kaznom zatvora u trajanju do dve godine. Ista kazna može biti izrečena i protiv osobe koja javno širi ideje o nadmoćnosti jedne rase nad drugom ili pomaže na bilo koji način rasističke aktivnosti ili poriče genocid, holokaust, zločine protiv čovečnosti, ratne zločine, agresiju ili druga krivična dela protiv čovečnosti.
Zbog visokih kriterijuma koje je potrebno zadovoljiti da bi se u Soveniji krivično gonile osobe za govor mržnje, postoji mali broj slučajeva koji su okarakterisani kao krivična dela. Međutim, godinu za godinom, sve češće se srećemo sa problemom svih drugih oblika netrpeljivosti. Iako ovi oblici netrpeljivosti nisu kažnjivi, i dalje mogu da nanesu štetu. Najveći broj netrpeljivih opaski može da se nađe u komentarima ispod onlajn vesti i na različitim onlajn forumima.
Koja je uloga Kodeksa u odnosu na Spletno oko i slovenačke veb portale u borbi protiv različitih oblika govora mržnje?
– Kodeks za regulaciju govora mržnje na veb portalima u Sloveniji sproveden je kao rezultat inicijative nekih onlajn medija u Sloveniji. Potpisan je 14. decembra 2010, između Spletno oko dežurne telefonske linije i 6 velikih nacionalnih veb portala, poimence Delo.si, Dnevnik.si, MMC, Siol.net, Vecer.com i Zurnal24. 2011, još tri portala su se pridružila inicijativi. Kodeks je pripremljen sa ciljem obezbeđivanja uniformnih smernica za regulaciju govora mržnje koji predstavlja povredu člana 297 KY-1 (Krivični zakonik Slovenije). Ali, kasnije je radna grupa usvojila odluku da potpisnici Kodeksa moderiraju i druge vrste netrpeljivog i uvredljivog govora.
Kodeks zahteva obaveznu registraciju korisnika koji žele da komentarišu i moderaciju komentara koji se pojavljuju ispod članaka sa vestima – sadržaj koji generišu korisnici. Uz to, zahteva učešće predstavnika portala (obično urednika) u radnoj grupi koja se redovno sastaje.
„Spletno oko“ je platforma preko koje se može prijaviti govor mržnje – koja je njena misija, kako je organizovana?
– Spletno oko dežurna telefonska linija omogućava internet korisnicima da anonimno prijave govor mržnje i prizore seksualnog zlostavljanja dece na koje naiđu na internetu. Dežurna telefonska linija je uspostavljena u septembru 2006. kroz Program za bezbedniji internet i počela je da prima prijave u martu 2007, pošto je uspostavljena saradnja sa policijom i instalirana neophodna tehnologija.
Spletno oko dežurna telefonska linija je deo Centra za bezbedniji internet, kojim koordiniše Fakultet socioloških nauka Univerziteta u Ljubljani, u saradnji sa Arnes, slovenačkim udruženjem prijatelja omladine i MISSS Centrom (Omladinski centra za informisanje i savetovanje Slovenije). Dežurnu telefonsku liniju finansira Evropska komisija (INEA agencija) i slovenačko Ministrastvo javne uprave. Članovi Savetodavnog odbora Centra za bezbedniji internet su isto tako i predstavnici Kancelarije generalnog državnog tužioca Slovenije, Generalnog direktorata policije, predstavnici medija i predstavnici drugih organizacija koje se bave zaštitom dece. Glavni zadatak Spletno oko dežurne telefonske linije je da smanji količinu prizora seksualnog zlostavljanja dece i govor mržnje na internetu, u saradnji sa policijom, internet provajderima i drugim vladinim i nevladinim organizacijama.
Dežurna telefonska linija ostvaruje svoju misiju težnjom ka postizanju sledećih ciljeva:
• Funkcionisanje dežurne telefonske linije koja omogućava anonimno prijavljivanje nezakonitog sadržaja na internetu;
• Podizanje svesti o nezakonitom sadržaju na internetu;
• Brza i učinkovita analiza primljenih prijava;
• Saradnja sa drugim dežurnim linijama širom sveta, radi razmene izveštaja i najbolje prakse;
• Monitoring detekcije i uklanjanja prizora seksualnog zlostavljanja dece sa slovenačkih servera.
Šta se tačno dešava pošto vaša platforma primi prijavu o slučaju govora mržnje?
– Prijavu ispituju naši zaposleni koji onda procenjuju da li je prijavljeni sadržaj nezakonit ili zakonit. Kada je reč o govoru mržnje, oni procenjuju da li je u pitanju moguće kršenje člana 297 (krivično delo javnog podsticanja na mržnju), a kada govorimo o prizorima seksualnog zlostavljanja dece, procenjuju da li je u pitanju moguće kršenje člana 176 KZ-1 (snimci seksualnog zlostavljanja dece). U slučaju da je navedeni sadržaj nezakonit, prijava se prosleđuje policiji, a u suprotnom se odbacuje. Podnosilac prijave, ukoliko to želi, može da dobije informacije o tome kako je postupano po njegovoj prijavi i za to mora da upiše svoju imejl adresu u boks predviđen za to. Ukoliko to ne uradi, prijava može da bude u potpunosti anonimna. Imejl adresa će biti upotrebljena samo u svrhu dostavljanja informacije i neće biti prosleđena trećim stranama.
Šta je otkrilo sveukupno dosadašnje iskustvo Spletnog oka o trendovima koji se tiču govora mržnje, u smislu počinilaca, meta i vrsta govora mržnje, tokom poslednje decenije?
– Gledajući naše godišnje izveštaje, može se videti da je broj prijavljenih slučajeva govora mržnje u porastu od 2007, kada je dežurna telefonska linija uspostavljena, do 2012, kada je dostigao najvišu vrednost. 2012, primili smo 4.707 prijava sadržaja punog mržnje na internetu. Posle toga, broj prijava je počeo da opada ali u poslednje vreme možemo da vidimo da je više od trećine takvih slučajeva klasifikovano kao društveno neprihvatljiv govor mržnje, oko jedne trećine kao uvredljiv govor, za oko 15% slučajeva je procenjeno kao navodno nezakonito, a u oko 15% slučajeva nije bilo elemenata govora mržnje. Ako pogledamo kategorije što se tiče žrtava, u poslednjih nekoliko godina možemo da vidimo da su migranti najčešća meta (42% po poslednjem godišnjem izveštaju) i Muslimani (23% slučajeva u 2019.). Zatim dolaze slučajevi sa političkom pozadinom, homofobija, ksenofobija, mržnja protiv Roma, rasizam i antisemitizam. Među slučajevima koje smo prijavili policiji, većina (69%) je klasifikovano kao podsticanje na ubistvo ili ubijanje, 16% kao podsticanje na nasilje i 12% su bili slučajevi poricanja holokausta ili ratnih zločina.
***
Intervju je nastao u sklopu regionalnog programa „Mediji za građane – građani za medije: Jačanje kapaciteta nevladinih organizacija za razvoj medijske i informacione pismenosti na Zapadnom Balkanu”, koji uz podršku Europske unije implementiraju partnerske organizacije Mediacentar Sarajevo, Albanski medijski institut, Makedonski institut za medije, Institut za medije Crne Gore, Novosadska novinarska škola, Mirovni Institut, SEENPM.
Nema komentara