Reči preuzete iz engleskog jezika i prilagođene sprskom nazivaju se anglicizmi i svakodnveno se sve više upotrebljavaju, usled uticaja različitih kultura i razvoja tehnologije. Bez obzira da li je reč o poslovnim izrazima ili o žargonskoj komunikaciji sa društvenih mreža, anglicizmi su postali deo svakodnevnog govora, što ukazuje na to kako se naš jezik prilagođava savremenim trendovima. U srpski jezik počeli su da se uvode davno, još u prvoj polovini 20. veka zbog potrebe za popunjavanjem pojmovnih i leksičkih praznina, ali do prave eksplozije priliva engleskih reči dolazi poslednje decenije 20. veka, što se nastavilo početkom 21. veka i traje i danas. Da priliv anglicizama ne prestaje, najbolji dokaz je poređenje dva leksikografska dela posvećena anglicizmima. Rečnik Du yu speak anglosrpski? Rečnik novijih anglicizama iz 2001. godine sadrži 950 odrednica, dok Srpski rečnik novijih anglicizama iz 2021. ima 4500 odrednica, što je pet puta više za 20 godina.
Foto: Freepik
Česte su rasprave o upotrebi anglicizama u srpskom jeziku, dok jedni smatraju da je usvajanje stranih reči prirodan proces, drugi tvrde da bi to moglo uticati na sam identitet sprskog jezika. Postoje neki uvreženi lingvistički mitovi od kojih je jedan da je svaki anglicizam nepotreban, navodi profesor na odseku za srpski jezik i lingvistiku na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Strahinja Stepanov:
„Mnogi, posebno oni koji se ne bave lingvistikom i leksikologijomne znaju da su procesi uvođenja stranih reči najnormalniji kada je u pitanju popunjavanje leksikona. To znači da se naš leksikon, kada treba imenovati novi pojam, fenomen, pojavu za koju nemamo još adekvatnu reč popunjava i rečima stranog porekla. Prema tome, teško da možemo govoriti o osiromašenju jezika, posebno kad ti anglicizmi zažive i postanu deo srpskog leksikona, ali se zato i te kako može govoriti o opravdanim i neopravdanim anglicizmima“.
Iako se angliczmi koriste za popunjavanje leksičkih praznina ili za uvođenje sasvim novog značenja, nisu retke situacije gde se pribegava anglicizmama bez razloga. Sa jedne strane pozajmljenice doprinose jezičkom bogatstvu, ali mogu dovesti i do smanjenja upotrebe domaćih reči istog značenja.
Profesorka na odseku za anglistiku na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Olga Panić Kavgić smatra da pozajmljenice čine deo jezičkog blaga primaoca, ali i da često postoji neporavdana upotreba stranih reči jer neretko ne unose novu nijansu značenja:
Ne bismo mogli tvrditi da se srpski osiromašuje, ali je svakako činjenica da se novi pojmovi sve ređe imenuju novim srpskim rečima i da se u takvim slučajevima gotovo bez izuzetka pribegava anglicizmima. Ali i da neke postojeće srpske reči stupaju u konkurentski odnos sa pozajmljenicama. Dodaje da podelu anglicizama po opravdanosti uvodi profesor Tvrtko Prćić: „kreću se u rasponu od sasvim neopravdanih, preko neopravdanih, uslovno opravdanih, opravdanih do sasvim opravdanih“.
Mlađe generacije, usled uticaja tehnologije i svakodnevne upotrebe društvenih mreža, sve češće koriste anglicizme jer se dešava da određeni fenomeni najpre budu imenovani na engleskom jeziku. Nekada su jednostavno strani izrazi zvučni i efektni, pa ih svi rado usvajaju i koriste. Neopravdani anglicizmi se ponekad javlju jer sve grupe, od generacijskih do subkulturnih, žele da u svoju komunikaciju unesu neke izraze koje će jezik grupe delimično odvojiti od ostatka jezičke zajednice. Profesorka komunikologije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Ana Milojević navodi da je napredak novih tehnologija doprineo većoj upotrebi anglicizama na više načina:
„Mlađe generacije anglicizme nekada koriste da ih stariji ne razumeju. Nekada anglicizme usvajaju učestvujući sa svojim vršnjacima u različitim online, ali i offline zajednicama. Na primer, mladi mogu da koriste određene anglicizme da bi međusobno komentarisali influensere koje prate, njihovo ponašanje i pojavu, ili kako bi referisali na neke online žanrove i trendove. Nekada učešće u zajednicama poput gejming zajednice podrazumeva i upotrebu niza izraza koji se odnose na delove interfejsa, elemente igrica, poteze u igrama i tome slično.“
Iako su mladi prvi na udaru anglicizama usled uticaja tehnologije, oni nisu jedini koji često pribegavaju pozajmljenicama. Opravdana, ali i neopravdana upotreba se može primetiti među svim generacijama. Uvođenje stranih reči je prirodan proces, a anglicizmi nisu prvi koji su ušli u sprski jezik, kroz istoriju su to bili turcizmi, germanizmi, a neki od njih se i danas koriste. Profesor Strahinja Stepanov smatra da jedino na šta treba obratiti pažnju jesu neopravdani anglicizmi i da ničemu ne služe:
„Njima nema mesta u našem leksičkom sistemu jer već imamo odgovarajuću domaću ili odomaćenu leksiku osim što najčešće pokazuju ili lenjost onih koji koriste takve anglicizime ili skorojevićki elitizamonih koji misle da su postali jako važni, pa imaju potrebu da i jezički to drugima stave do znanja da zasene prostotu koristeći se rečima koje većinaneće razumeti“.
Anglicizmi su postali sastavni deo srpskog jezika, ali sa njihovom upotrebom treba biti oprezan. Važno je da se jezik razvija u skladu sa savremenim potrebama, ali i da sačuva svoju autentičnost. Iako su reakcije na ovu temu često podeljene, ključno je pronaći balans i ovaj fenomen posmatrati iz različitih perspektiva jer se samo tako može postići željeni cilj. Promene se javljaju u svim jezicima širom sveta, a usled globalizacije engleskog jezika, anglicizmi su prisutni svugde, ne samo u srpskom i prema trenutnom stanju može se pretpostaviti da će vremenom taj trend biti samo u porastu.
Nema komentara