,,Nema potrebe da se bijemo'' – zaključio je skladno i mudro jedini policajac koji je prekjuče pogledom ispratio više hiljada ljudi koji su uputili svoj (prvi) poslednji pozdrav tragično nastradalima prošle nedelje.
Foto: Veljko Drljača
Miran protest zvuči kao gotovo oksimoronska sintagma, pa ipak, izgleda da u situaciji u kojoj smo se našli, da nismo mogli ništa bolje odabrati. Ovaj protest je privukao ljudi koliko jeste (50 000 u Beogradu i barem 3000 ljudi u Novom Sadu) ne samo zbog saosećanja koje univerzalno osećamo nego i zbog toga koliko je blizu apolitičnosti bio (uprkos vrlo direktnim insinuacijama na političnost u vidu zahteva za ostavke).
Foto: Veljko Drljača
Protest je počeo okupljanjem na Trgu slobode gde je održan minut ćutanja te potom započeta memorijalna šetnja koja je završena na Varadinskom mostu. Na Varadinskom mostu govore su održali Tanja Roganović, profesorka u gimnaziji ,,Laza Kostić'' u Novom Sadu i Olivera Radovanović, aktivistkinja u Zelenoj mreži Vojvodine pre nego što je većina prisutnih simbolično bacala cveće u Dunav, da nađe put do Beograda.
Foto: Veljko Drljača
Najveće obeležje ovog skupa u Novom Sadu ipak nije bilo ništa od ovoga, najveće obeležje je bio potpuni kontrast u svemu između ljudi koji su šetali i svih onih oko njih. Tokom mirne, tmurne i gotovo svečane tišine u kojoj je šetnja tekla jedino što se pokazalo kao neminovno je da sve zbilja teče i sve jasnija je postajala nemogućnost zaustavljanja ičega. ,,Sad sve mora da stane'' je parola pod kojom je protest tekao i koju je isticao, pa ipak, ispostavilo se da čak ni ljudi koji u šetnji učestvuju ne mogu da stanu onoliko koliko možda cene da treba, a ako oni ne mogu, pa grad u tom slučaju nije ni blizu toga. I taj isti grad je na ovu šetnju, koja je na tek po koji sat blokirala saobraćaj (a nigde duže od nekih dvadesetak minuta), na to je reagovao besom, sirenama, svađanjem i negodovanjem i tek ponekim pogledom saosećanja.
Foto: Veljko Drljača
Važno je osvrnuti se i na to koliko ovaj skup zapravo jeste ili nije bio apolitičan. Rečenica na početku o tome oslikava stav velikog broja ljudi koji su učestvovali u šetnji pa ipak nije u potpunosti tačna. Građani su tu bili na građanskom protestu a ipak su tu bila i važna (lokalna) politička lica koji su dali povoda svim režimskim ljudima i medijima da šetnju označe kao ,,jeftino prikupljanje političkih poena u ovim žalosnim danima''. I čak i ako jesu tu u svojstvu građana, samo njihovo pojavljivanje daje političku boju ovom protestu. Treba ipak reći da je apolitičan protest još više oksimoronska sintagma nego miran protest te da tako nešto ne postoji (posebno ako se uzmu u obzir gorespomenuti zahtevi) ali da ipak ideja ovakvog protesta privlači znatno više ljudi nego direktno i jasno obojen politički protest koji bi se bavio istim problemom. I baš to je ono što ovom pokretu i svim budućim najavljivanim protestima ove vrste (sledeći je u četvrtak) daje imalo nade – društvena aktivacija ljudi koji nisu do sada izlazili na ulice u ovom maniru je prva važna pobeda u ovoj borbi. Pa ipak bojim se da ako ne bude skorih posledica, da ih neće ni biti i da će se pretvoriti u ono za šta ih režim sada optužuje te da će Milovan Brkić, do sada namenut kao potpuno lažna slika ljudi koji protestuju na kraju doista i postati zaštitno lice.
Foto: Veljko Drljača
Nek' nam je sa srećom i da nam se ovako nešto nikad ne ponovi ali kad već jeste, neka barem sada ne bude bez posledica.
Nema komentara