Pored brojnih drušvenih sfera na koje su uticali najskoriji protesti i studentske blokade, umetnost se susrela sa brojnim novim izazovima i primenama, a umetnici sa novim povodima za delovanje i svojom značajnom ulogom u društveno-političkim kretanjima.
Kako naša sagovornica Isidora Todorović, umetnica i vanredna profesorka na Akademiji umetnosti u Novom Sadu kaže, počela je da redefiniše svoj stav prema političkoj umetnosti. Trenutno njeno delovanje više pripada primenjenom domenu, jer pravi bedževe i majice sa simbolima studentskog pokreta.
Ona je govorila o tome šta ovo znači za umetnost.
“Umetnost vidim dvojako, kao kreativnu pokretačku silu koja će aktivno učestvovati u protestima i kroz formulaciju nove filozofije redefinisati svoj status quo. Stoga, fenomene u umetnosti možemo da posmatramo na dva načina, prvo kao ono što se trenutno dešava, i kao ono što može da bude i što hoće biti posledica ovog pokreta; eksplozija kreativnosti vezana za plakate, performanse, banere, bedževe i slično, ali i potencijal umetnosti da da pauzu između velikih društvenih tenzija, da bude neka vrsta terapije ovom antagoniziranom društvu.”, kaže Todorović za Odjek.
Ova profesorica primeti kod svojih studenata na Akademiji umetnosti neverovatne performanse, akcije, vizuelne konstrukcije. Smatra da su oni samostalno formulisali veoma jasan vizuelni identitet kroz procese blokadnih akcija. “Kao kontratezu hiperindividualizmu, otuđenju, usamljenosti (fenomenima često viđenim kao nusprodukt kapitalizma) studenti daju primere kolektivnog duha, umrežavanja bez obzira na stalež, na osnovu ciljeva pravičnosti, etike i morala.”, dodaje ona. Novu tezu koju studenti postavljaju oko reformisanja društva vidi kao suštinski antikapitalističku.
Foto: Rekonekcija/Facebook
Iako su stroge težnje da se blokade odvoje od ideološkog pravca, neporecivo je da one sadrže elemente samoorganizovanja, decentralizacije i demokratije. Ovo čini posebnu atmosferu za stvaranje umetnosti.
“Ako uzmemo ovaj pokret kao nešto što služi da se redefinišu ustaljene hijerarhije, možemo da razmišljamo o tome šta umetnost može da bude! Umetnost koja nije vezana za kapital, umetnost koja nije vezana za arhaične institucije, umetnost koja se stvara kolaborativno i dozvoljena je svima.”, zaključuje Todorović, ističući i važnost inkluzivne umetnosti koja ne pripada heteronormativnim principima - onim koji su do sada diskriminisali žene i druge marginalizovane klase.
Kroz događaje u organizaciji studenata se vidi vrsta društvene aktivnosti i slobode izražavanja. Sutra u 18h se otvara izložba “Blok Haus” na tri lokacije u Novom Sadu sa radovima za koje studenti Akademije kažu da su odgovor na društvenu krizu u Srbiji izazvanu institucionalnim nemarom. Poseban segment izložbe će biti posvećen tragediji usled pada nadstrešnice.
Naša sagovornica navodi da možemo prihvatiti studentski pokret kao nešto što postavlja alternativne hijerarhije koje nisu vezane za stare, pomalo zastarele institucije. Ovo pruža nacrt i samim umetnicima o tome kako mogu drugačije da shvataju svoje načine delovanja kroz udruženja i akcije. Primećuje: “Ako prihvatimo ovaj pokret kao vozilo za redefinisanje ustaljene hijerarhije, možemo da razmišljamo o tome šta umetnost može da bude! I to je najveća snaga ovog pokreta - ne samo trenutna eksplozija kreativnosti, već i nada da ćemo promeniti sistem. Ne samo društveni, moralni, nego iz moje percepcije i sistem vrednovanja umetnosti - iz nečega što mora da utilitarno ili monetarno doda određenu vrednost u nešto što vrednost nalazi u sebi i za svakoga.”
Nema komentara