Danas je sedam meseci od pada nadstrešnice.
Najveće proteste u istoriji moderne države Srbije obeležile su blokade fakulteta, više stotina protesta i nešto manje hapšenja – ko je sve uhapšen a ko nije nakon 1. novembra?
Šest aktivista trenuntno je u kućnom pritvoru nakon dvonedeljne blokade Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu.
Od pada nadstrešnice i početka građanskih i studentskih protesta zabeleženo je 105 hapšenja u kontekstu političke krize u Srbiji ali i najavljene “borbe protiv korupcije”.
Još je zanimljivije ipak, ko sve od prvog novembra naovamo nije uhapšen.
Tomislav Momirović, ministar za infrastukturu kada je pala nadstrešnica, ni u jednom trenutku nije uhapšen.
Za pad nadstrešnice privedeno je, tokom ovih sedam meseci, trinaest ljudi. Iako se može reći da je krivične odgovornosti, barem u naznakama, bilo; sasvim je korektno reći da je političke odgovornosti u celom procesu manjkalo. Predsednik Vlade je ostavku podneo tek nakon napada na studente ali još uvek nije pravno odgovarao ni za šta, a ne dovodi se zvanično u vezu ni sa jednim aspektom u vezi sa slučajem “nadstrešnica”.
Pored Vučevića i Momirovića, u pravnoj zemlji pažnju sudske vlasti zadobilo bi još nekoliko važnih funkcionera. Ivica Dačić morao bi se naći pred sudom zbog slučaja “zvučni top” a nakon tvrdnji Jelene Tanasković, bivše direktorke Železnice Srbije da je u pregovore bio značajno uključen i predsednik Srbije, postavlja se pitanje zašto ni on ni u jednom trenutku nije dobio poziv suda.
Pored nekoliko slučajeva visokih funkcionera, i brojna lica koja nisu u vrhu naše političke scene bili su profiteri sporog sudskog procesa te se može primetiti da zbog više slučajeva napada, gaženja kolima i pretnji studentima još uvek niko nije osuđen a nisu svi napadači ni u pritvoru. Takođe, neki od njih privilegovani su mogućnošću branjenja sa slobode.
Foto: Marko Antić
Da se osvrnemo i na komentare predsednika Republike – on je najavio 11. januara, kako tvrdi – “pravu borbu protiv korupcije”.
Od tada je, u okviru ove akcije koju je najavio, uhapšeno 40 ljudi, a odmah nakon pada nadstrešnice dogodio se i famozni slučaj sa švercom kokaina u okviru novosadskog Javnog gradskog saobraćajnog preduzeća te se neformalni početak trenutne borbe protiv korupcije može uočiti već tada.
Nakon formalnog početka ove borbe protiv korupcije, među prvima je uhapšen Milorad Grćič, bivši V.D. direktor Elektroprivrede Srbije koji je razrešen te funkcije od strane Vlade Republike Srbije 2022. godine nakon havarija koje su zadesile EPS.
Milorad Grčić oslobođen je pritvora nakon mesec i po dana iako je protiv njega podneta krivična prijava povodom toga što je oštetio državu za 500 miliona evra.
Osim ovog hapšenja MUP je imao više akcija razotkrivavanja korupcije u javnim preduzećima koja su za rezultat imala hapšenja funkcionera.
Tako je 25. marta uhapšen pomoćnik gradonačelnika Bora zbog sumnje da je zloupotrebljavao službeni položaj koristeći se javnim nabavkama. Više javno tužilaštvo u Beogradu uhapsilo je 11 zaposlenih u Republičkom geodetskom zavodu. Ova lica terete se za krivična dela koja su nanela RGZ-u štetu od 100 miliona dinara.
U kontekstu političke krize i protesta koji su usledili nakon pomenute tragedije, uhapšeno je 60 ljudi. Među njima su i studenti i aktivisti koji su učestvovali u protestima. Neki od njih su proveli više od 60 dana u pritvoru, a protiv šest aktivista raspisane su poternice i oni su trenutno van zemlje.
Ova hapšenja izazvala su široku javnu raspravu o stanju pravosuđa i vladavine prava u Srbiji. Dok vlasti tvrde da su posvećene borbi protiv korupcije, opozicija i deo javnosti smatraju da su ova hapšenja selektivna i motivisana političkim interesima.
Od početka najveće političke i društvene krize koju aktuelni režim pamti, nikad nije bilo značajnije i važnije analizirati rad pravosuđa i sudstva nego sada.
U poslednjih sedam meseci, procesi protiv aktivista, opozicionih aktera i studenata bili su nikad češći, brži nego svi drugi procesi koji se istovremeno dešavaju a u istom tom periodu, funkcioneri i oni koji su politički odgovorni često su bili oslobađani odgovornosti, puštani da se brane sa slobode ili jednako često, nisu ni u jednom trenutku ni pozvani na sud.
Pravosuđe kao takvo je jedna od tri nezavisne grane vlasti koja svojim postojanjem mora da osigurava demokratsko društvo i kad suđenje nije jednako za sve, može se smatrati da je narušena nezavisnost sudstva a to je ozbiljan ustavni prekršaj.
Na kraju možemo se poslednji put osvrnuti na brojke. Ukupno je uhapšeno 105 osoba.
U borbi protiv korupcije na koju je apelovao predsednik Republike uhapšeno je 40 osoba.
Politička kriza u prethodnih pola godine za rezultat ima hapšenje 60 ljudi. I raspisanu poternicu protiv šest aktivista.
Kada se malo zagledamo u brojke možemo primetiti još neke zanimljivosti - student novosadske Akademije umetnosti Relja Stanojević u pritvoru je proveo 15 dana na neosnovanim optužbama, u istom slučaju aktivista Ivan Bjelić bio je pritvoren 23 dana, dok su najgore prošli aktivisti PSG-a i STAV-a gde je skoro polovina njih u pritvoru provela 68 dana dok su ostali pušteni nakon 76 dana.
Sa druge strane, bivši ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić u pritvoru je proveo samo 6 dana, dok je njegov prethodnik koji je bio ministar tokom rekonstrukcije Železničke stanice u Novom Sadu u potpunosti izegao pritvor.
Za razliku od njih, koji se u jednom slučaju brane sa slobode ili u drugom - nisu ni optuženi, Jelena Tanasković, bivša direktorka Železnice Srbije i Anita Dimoski, bivša V.D. pomoćnica ministra za železnički i intermodalni transport, pa njih dve su već više od šest meseci u pritvoru.
Iako nema spora da odgovornost njih dve postoji postavlja se pitanje - zašto se pravosuđe bavi samo krivičnom a ne i političkom odgovornošću - u hijerarhiji odgovornosti, zašto ispaštaju samo oni na dnu?
Nema komentara