Atmosfera u Kataloniji uzavrela je već nedeljama. O tome kakva je situacija između Katalonije i Španije za "Odjek" piše Cezar Juvencio, student iz Barselone.
Foto: Pixabay
SITUACIJA
Ekonomski problemi odveli su katalonske regionalne vlasti na put nezavisnosti. Prema njihovim rečima, Katalonija, kao najbogatija pokrajina Španije, centralnoj vladi mora da šalje više novca nego što dobija nazad. Ova odluka takođe je i posledica osećaja isključenosti katalonskih vlasti u procesu donošenja odluka o budućnosti Španije. Oni veruju da će nezavisnost, pored političke autonomije, doprineti i produktivnijoj ekonomiji.
Put ka nezavisnosti zvanično je otpočet 9. novembra 2015. godine nakon pobede pro-secesionističkih stranaka na pokrajinskim izborima. Odluka da se početkom oktobra održi referendum o nezavisnosti doneta je u junu ove godine, a Ustavni sud Španije ga je proglasio ilegalnim 6. septembra.
Španska vlada upozorila je pokrajinske vlasti da ne krše zakon i pozvala ih da odustanu od referenduma, pritom hapseći pojedine katalonske političare uoči referenduma. Katalnonska vlada, predvođena predsednikom Karlesom Pućdemonom, odlučila je da se referendum ipak održi.
Referendumsko pitanje glasilo je: „Želite li da Katalonija postane nezavisna država u formi republike?“
Kako bi sprečili održavanje referenduma, sudija Ustavnog suda zadužen za slučaj, naredio je slanje više od 10.000 pripadnika „Guardia Civil“ (militarizovana policijska formacija) i „Nacional Polícia“ (regularna policija) iz svih delova Španije u Kataloniju, pritom naređujući i pokrajinskoj policijskoj službi „Mossos d'Esquadra“ da učestvuje u zapleni glasačkih listića i kutija.
Referendumski dan obeležile su slike nasilja policije prema građanima Katalonije, a Katalonska zdravstvena služba zabeležila je 966 ljudi koji su zatražili pomoć zbog delovanja policije. Španske vlasti su ovo pravdale tvrdeći da je policija morala da brani španske zakone. Iznenađujuća je bila odluka Mossos d'Esquadra da odbije poslušnost vladi u Madridu, pa su prvi oktobar obeležile i slike sukoba ove službe sa preostale dve.
Prema Ustavu iz 1978. godine autonomne pokrajine Španije nemaju pravo na samoopredeljenje. Član 155. dozvoljava centralnoj vladi u Madridu da suspenduje autonomiju pokrajine i preuzme njeno vođenje ukoliko proceni da regionalne vlasti rade na štetu države.
Na referendumu je glasalo 43 odsto registrovanih glasača, od kojih dva miliona za opciju DA i 177 hiljada za opciju NE. Glasanje su obeležile brojne neregularnosti, sa naznakama da su pojedinci glasali i po dva puta, kao i da su glasali maloletni građani.
Sada, kada je više od 15 pokrajinskih političara uhapšeno i nakon što pokrajinske vlasti nisu jednostrano proglasile nezavisnost, španska vlada, predvođena premijerom Marijanom Rahojem, odlučila se za aktiviranje Člana 155. koji mediji nazivaju i „nuklearnom opcijom“, sa namerom da normalizuje situaciju.
DRUŠTVO
Katalonsko društvo podeljeno je u dva tabora:
Na one koji su za nezavisnost – ljudi koji veruju da je proklamacija nezavisnosti moralni čin, veruju pokrajinskim vlastima i da će život biti bolji van Španske države. Ne osećaju se kao pripadnici Španske nacije i veruju da Katalonija, kao najbogatiji region Španije, ne treba da subvencioniše siromašnije regione poput Andaluzije.
Na one koji su protiv nezavisnosti – osećaju da im je interes da ostanu deo španske države iz mnogo razloga, pre svega jer se osećaju kao deo španske nacije. Većina je razočarana u vlasti u Madridu, ali veruju da bi nezavisna Katalonija bila neuspela država.
Podele u društvu su duboke, sa ekstremima na obe strane. Secesionisti vide lojaliste kao ljude koji pružaju podršku „fašizmu i totalitarizmu“ Madrida, dok lojalisti vide secesioniste kao ljude u zabludi koji ne uviđaju „posledice“ nezavisnosti.
INTERESI I BUDUĆNOST
Neki ekonomisiti smatraju da bi se nezavisna Katalonija suočila sa velikim problemima iz sledećih razloga:
1. Katalonija ne bi automatski postala članica Evropske unije i postoje naznake da bi morala da uvede sopstvenu valutu koja bi bila podložna nestabilnosti.
2. Vlasti bi bile primorane da uspostave veoma skupu infrastrukturu državnog aparata.
3. Katalonija bi morala da pregovara o uslovima međudržavnih ugovora sa ostalim državama i organizacijama.
4. Neizvesnost oko budućnosti Katalonije prouzrokovala bi premeštanje sedišta mnogih kompanija (proces koji je delimično već otpočeo najavom druge najveće banke u Kataloniji „Sabadell“ koja je nagovestila preseljenje svog sedišta u Alikante, region Valensija).
Aktiviranje Člana 155. predviđeno je za petak 27. oktobar i sa sobom će, ukoliko do aktiviranja dođe, doneti brojne nepoznanice. U parlamentu u Madridu postoji snažna opozicija aktiviranju ovog člana, kao i celokupnoj politici premijera Rahoja. Ćutanje zvaničnika Evropske unije povodom policijskog nasilja na dan referenduma i njihova podrška jedinstvu Španije osnažili su poziciju Madrida u odnosu na pokrajinske vlasti. Prema Ustavu, suspenzija autonomije može trajati šest meseci nakon čega će uslediti pokrajinski parlamentarni izbori. Ostaje da se vidi da li će ovaj potez doneti željenu normalizaciju ili će dovesti do eskalacije sukoba.
Katalonija je od danas pod direktnom upravom centralnih vlasti premijera Marijana Rahoja, u očekivanju reakcije katalonskih separatista smenjenih u petak posle proglašene nezavisnosti tog područja, javila je agencija Frans Pres.
Nema komentara