Studenti svih univerziteta u Srbiji najavili su protest usled nezadovoljstva izmenama Zakona o visokom obrazovanju. Kako poručuju iz SKONUS-a, protest će se održati između 1. i 5. oktobra.
foto: M. Milanković
Revolt studenata najviše je izazvala odluka ministra prosvete Srđana Verbića da donese set izmena Zakona o visokom obrazovanju, a da pritom nije uzeo u obzir predloge samih studenata. Kao što smo ranije pisali, sednica na kojoj su usvojene ove izmene prošla je bez prisustva studentskih predstavnika.
Predstavnici SKONUS-a tražili su prošle nedelje hitan sastanak sa premijerom Aleksandrom Vučićem, nakon što je izostala saradnja sa ministrom Verbićem, koji je ukinuo praksu konsultovanja sa studentskim telima. Povodom toga, premijeru je poslato pismo u kojem se zahteva ispravljanje neadekvatnih delova novih izmena.
U pismu se zahteva donošenje novog Zakona koji bi rešio sadašnje goruće probleme, ali i početak rada na pronalaženju dugoročnog rešenja problema kvaliteta nastave, opterećenja i nedovoljno jasno definisanih programa studija i studentskih kurseva sa aktivnim učešćem relevantnih studentskih predstavnika u radnoj grupi koja bi se bavila time.
Nove izmene predviđaju smanjenje broja rokova sa šest na pet, ukidanje apsolventskog staža u trajanju od godinu dana, a koji bi se finansirao iz budžeta, te smanjenje roka u kojem prva generacija bolonjaca mora da završi školovanje.
- Apsurdno je da Ministarstvo prosvete starim studentima produžava rok za završetak studija dve godine, a to ne dozvoljava onima koji su kasnije upisali fakultet – kaže predsednik Studentske konferencije univerziteta Srbije Danilo Jeremić, a prenosi Danas.
Studenti koje smo pitali šta misle o spornim izmenama Zakona o visokom obrazovanju protive se ovim izmenama i dele mišljenje da je uzrok svih problema loša primena Bolonjske deklaracije. Kao glavni problemi navode se selektivna i nepotpuna primena sistema polaganja ispita putem kolokvijuma, preopterećenost gradivom, i nejasni kriterijumi bodovanja predmeta.
- Pokušavaju da nam nametnu iste kriterijume koji se godinama primenjuju u EU. Ja sam za Bolonju, za pooštravanje kriterijuma, ali onda bi trebalo tu istu Bolonju i primeniti. Ne možemo se vrednovati isto, kada uslovi pod kojima se školujemo nisu isti - kaže studentkinja Nina i dodaje da od početka školovanja nije videla primenu Bolonjske deklaracije, a ako se i primenjuje, onda se to radi selektivno.
Istog mišljenja je i Stefan koji smatra da je bitnija potpuna reforma visokog obrazovanja, a ne samo preopterećenje studenata kako bi se smanjio broj budžetskih mesta:
- Učimo po starom sistemu, a nameću nam kriterijume novog. Parcijalno polaganje ispita je i dalje za mnoge samo san, ne postoje jasno definisani kriterijumi ocenjivanja, smanjuju nam broj ispitnih rokova i onda se očekuje da imamo dovoljan prosek ili broj bodova? Da ne govorimo o tome da se odluke o visokom obrazovanju uvek donose u pogrešno vreme, neposredno pred upis - zaključuje Stefan i dodaje da podržava najavljene studentske proteste.
Dodatnu konfuziju donelo je i nejasno definisanje kriterijuma po kojima će se odlučivati o budžetskom školovanju. Dok u zakonu stoji da je uslov za upis na budžet 48 ESPB bodova, mnogi fakulteti nisu dobili zvanični dopis na osnovu kojeg se može otpočeti sa upisom studenata koji zadovoljavaju ovaj kriterijum.
I dok je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu počelo upisivanje studenata koji su ostvarili 48 bodova, a čiji početak je najavio Studentski parlament ovog fakulteta, na ostalim fakultetima se i dalje čeka dopis, pa su studenti uplašeni, s obzirom na to da nije jasno kako će se odvijati upis ukoliko postoji ograničenje budžetskih mesta.
Nema komentara