Ranije najavljivano sufinansiranje studenata, prema kojem bi neko plaćao školovanje deset a neko 90 odsto, u zavisnosti od uspeha, za sada neće biti uvedeno.
Nacrt zakona o visokom obrazovanju, koji je završen u Ministarstvu prosvete, u februaru će se naći na javnoj raspravi, nakon čega će krenuti u skupštinsku proceduru. Prema pisanju “Novosti”, najavljivane izmene u načinu finansiranja obrazovanja ostaće isto, kako za studente, tako i za državu.
Prema rečima profesorke Vesne Mandić, način finansiranja će se menjati iz temelja, ali novim zakonom.
– Svaki univerzitet potpisivaće govor sa vladom, a biće određeni i kriterijumi z afinansiranje. Realno je da taj model uspostavimo za dve godine, kada budemo imali jedinstveni informacioni sistem prosvet, sa podacima o broju studenata, uspešnosti studiranja, zapošljivosti i ostalim podacima za vrednovanje ustanova i studijskih programa – navela je Mandić.
Nacrtom je predviđeno i to da svi koje rade dobiju duži rok za studiranje. Pa bi tako zaposleni studenti četvorogodišnje studije trebalo da završe za 12 godine. Isto će se odnositi i na student sa hendikepom.
Ukoliko ga Skupština odobri, novinu će predstavljati studije u kratkim ciklusima, koje će trajati jedan ili dva semestra, a nosiće 30, odnosno 60 bodova. To će biti pre svega stručna usavršavanja za one koji žele da specijalizuju neku oblast.
Nacrt predviđa i mogućnost da fakulteti osnivaju preduzeća i pružaju usluge, a na tim projektima moći će da angažuju i studente. Za fakultete je značajno i to što će donacije biti izuzete iz kategorije sopstvenih prihoda.
Nema komentara