Nigde nije kao kod kuće, kažu mnogi. Međutim, ko god je osetio novogodišnji duh koji vlada u austrijskoj prestonici Beču, zna da to baš i nije istina. Onog trenutka kada se po prvi put kroči na tlo ove predivne metropole, stiče se utisak da se sletelo na neku drugu planetu. Multikulturalnost koja tamo vlada uspeva da zadivi i najiskusnije svetske putnike, što nije utisak koji baš svaki grad na svetu može da vam pruži.
Iako na ulicama prepunim naroda preko dana vlada tišina, ipak se oseća praznična euforija i sreća. Ljudima sa naših prostora bi to bilo čudno, pitali bi se kako je moguće da su svi ushićeni kada se nigde ne čuje galama, cika i "Grandovo" narodno veselje, ali već posle nekoliko minuta bi shvatili da se sreća može ispoljiti i na mnogo civilizovaniji, primereniji način. Bez obzira odakle potičete, Beč i njegovi stanovnici će vas promeniti i prilagoditi sebi na najbolji moguć način.
Praznični duh se tamo ispoljava i kroz uličnu dekoraciju, koja izaziva toliko divljenje da bi ste mogli nekoliko dana da provedete samo u razgledanju. Šarenoliki ukrasi toliko sijaju da bi u šali moglo da se kaže da izazivaju epileptički napad. Ali, i pored sveg sjaja, blještavila i šarenila, oseća se odsustvo kiča i šunda na koji smo navikli na Balkanu. U celokupnom dijapazonu boja oseća se harmonija, baš kao i sklad koji postoji među tamošnjim svetom. Crvene, glomazne mašne koje su optočene imitacijama bisera i dijamanata, a kojima su ukrašene zgrade, jednostavno pozivaju na praznično veselje i trošenje. Kao da sutra ne postoji. Na svakom koraku se može naići na jelke koje su tako dekorisane da ih se čovek ne može nagledati, a svaka je lepša i bogatija od prethodne. Dok koračate ulicama iznad vas vise novogodišnje lampice u različitim nijansama. Sve one kao da su ispale iz velikog fimskog hita "Avatar" Džejmsa Kamerona. Na specijalno uređenim štandovima dele se kafa i šampanjac, kao da grad i njegova uprava žele da počaste svoj narod i goste za odlično ophođenje iz protekle godine.
Iako se veoma lako naviknete na tišinu, nju u prvim trenucima sutona preseca zvuk koji stiže sa gradskih trgova. Sa jedne bine se čuje pop i rok sa anglosaksonskog govornog područija, sa druge odjekuje austrijska narodna muzika, a tu je i pozornica posvećena muzici Bečke filharmonije. Ispred nje se igra valcer, i nema ukočenosti ili treme od mnogobrojnih prolaznika. Što se muzičke selekcije tiče, ona upotpunjuje ovu novogodišnju čaroliju. Pri odabiru muzike se veoma pazilo da prija svima i da ne vređa ničija osećanja, na bilo kojoj osnovi. Svi pevaju i igraju, nema nemih posmatrača, svi su poneseni atmosferom. Iznad glava stoje prskalice, kao da je nebo spustilo zvezde u čast onima koji su se zatekli na ulici. Bez obzira na silnu pirotehniku, nema incidenata poput onih koji su se desili za novogodišnji doček u Beogradu, prouzrokovani jednim običnim vatrometom. Maksimalna pažnja posvećena je bezbednosti i sve funkcioniše poput švajcarskog sata.
Bečke ulice nikada nisu bile punije, ali ni bezbednije nego za Novu godinu. To veče svi postaju porodica i slavlje na centralnom trgu postaje familijarno okupljanje. Na licima ljudi se vidi sreća i zadovoljstvo što prisustvuju svemu tome. Svi igraju, smeju se i nazdravljaju. Čuju se zdravice na raznim jezicima, ali nikoga ne zanima odakle ste, bitno im je da ste tu i da ste zajedno. Šampanjac se ispija u velikim količinama, bitno je da se sve obeleži kako dolikuje. Zbog ovolike zabave vreme jednostavno proleti i dok se okrenete dolazi i taj momenat. Novogodišnje odbrojavanje stiže. Muzika se stišava i nadglašava je euforično ređanje brojeva od deset pa naniže. Voditelji novogodišnjeg programa putem razglasa čestitaju Novu godinu i počinje vatromet. Ne, to nije običan vatromet, to je jedan od statusnih simbola ovog grada, od kojeg jednostavno zastaje dah. Kugle na nebu se skupljaju i šire, smenjuju se boje i oblici i vi jednostavno želite što pre da se izljubite i izgrlite sa prijateljima, kako ništa ne biste propustili. Kako se ni na čemu nije štedelo, potrošilo se dosta i na ovaj deo manifestacije, ali vredelo je. U sećanjima Austrijanaca, ali i mnogobrojnih turista, ovo će ostati jako dugo. Poželeće svake godine da ponovo prisustvuju svemu ovome.
Nakon što se doček na trgu završi oko dva sata posle ponoći, na rapolaganju su vam mnogi klubovi koji rade do ranih jutarnjih sati. Neki naplaćuju ulaz, neki ne, ali bez obzira za koji od njih se odlučite, nećete pogrešiti. Cene zapravo i nisu tako visoke, kao iz priča kojima nas zapljuskuju evroskeptici. Ustvari, potrebno je malo da bi se dobilo mnogo. Ako i platite evro ili dva više, za taj novac dobijate kvalitet. Pića nisu razblažena vodom kao u mnogim klubovima kod nas, muzika se smenjuje i prilagođava svačijem ukusu, a ni u jednom lokalu nije zabeležena tuča ili neki drugi incident. Uz igru i po koju dobru kapljicu vreme prolazi veoma brzo, toliko da ne primećujete da je odavno svanulo. Izlazeći iz klubova ljudi ostavljaju euforiju od prethodne večeri u divnim sećanjima, a napolju kao da se prethodno veče ništa nije ni dešavalo. Sve je čisto i zategnuto, a jedino što vas može šokirati jesu sunčani zraci koji jednostavno napadaju vaše nepriviknute oči.
Dočekati Novu godinu u stranoj zemlji ponekad može da bude toliko dobro da nikada više ne poželite da ostanete kod kuće. Niko neće ostati ravnodušan prema Beču, pogotovo ne za novogodišnje veče. On će uvek biti izvanredan domaćin i slika i prilika naprednog društva.
Nema komentara