Redakcija Univerzitetskog odjeka juče je na svojoj Fejsbuk stranici održala četvrtu lajv emisiju iz serijala „Odjekni” pod nazivom „Frilenseri - porez ili poraz?”. O problemima sa kojima se trenutno susreću frilenseri u Srbiji, kao i o pravnim i ekonomskim okvirima retroaktivne naplate poreza razgovarali su poketač i jedan od osnivača Udruženja radnika na internetu Miran Pogačar, pravnica Udruženja radnika na internetu Katarina Pavlović i ekonomistkinja i profesosrka u Visokoj poslovnoj školi u Novom Sadu Marija Vlahović Vuković, a razgovor je moderirala novinarka Ana Stojanović.
Nakon što je u decembru prošle godine frilenserima pristiglo oko hiljadu poziva iz poreskih službi, 30. decembra je organizovan prvi protest na kom se, po rečima jednog od osnivača Udruženja radnika na internetu Mirana Pogačara, u roku od dva dana okupilo između 1000 i 1500 nezadovoljnih građana. Dve i po nedelje kasnije napravljen je veći protest i pritisak je rezultirao pregovorima sa Vladom, Poreskom upravom i Ministarstvom finansija. Pregovori su se sastojali iz četiri sastanka, a na poslednjem je ponuđeno rešenje u vidu deset godina otplaćivanja duga, naveo je Pogačar, i podvukao da je to apsolutno neprihvatljivo za nekoga ko se bavi ovim poslom i ko ne može da predvidi da li će sledećeg meseca raditi, a ne da li će narednih deset godina moći da plaća nešto.
Ekonomistkinja Marija Vlahović Vuković navodi da se proizvodi i usluge iz domena informacionih tehnologija toliko brzo razvijaju da su za Poresku upravu praktično neuhvatljivi i da ona kadrovski i tehnološki nije opremljena ne samo u našoj, nego ni u jednoj drugoj zemlji.
„Svi poreski oblici koje do sada imamo su kreirani za jedan tradicionalni sistem poslovanja i zbog raznih vremenskih neusklađenosti i nepostojanja kapaciteta, poreske uprave ne mogu da prate tendencije na polju informacionih tehologija. Zbog toga postoji vremenski jaz između onoga kad ste počeli nečim da se bavite i onog trenutka kada poreska uprava krene da reaguje”, rekla je Vlahović Vuković i dodala da veruje da je cilj države da njeni građani ostanu u zemlji, ali i da ih uključi u zvanične privredne tokove.
Pravnica Udruženja radnika na internetu Katarina Pavlović složila se da državni organi ne mogu da prate informacione tehnologije jer se razvijaju velikom brzinom, ali da to nije situacija sa frilenserima.
„Država je godinama znala da frilenseri postoje i da se Srbija već nekoliko godina nalazi na listi prvih 10 zemalja u svetu po broju frilensera. Dakle, mi možemo da pričamo o tome da je neuspeh Poreske uprave da isprati informacione tehnologije u tome koliko je obezbedila elektronsku komunikaciju sa svojim građanima”, navela je ona i dodala da to što zakon nije donesen onda kada je trebalo nema veze sa tehnologijama, već isključivo sa postojanjem ili odsustvom dobre volje.
U sklopu Zakona o radu je do 2014. godine postojao odeljak koji je podrazumevao samozapošljavanje i u kom je bilo predviđeno da fizička lica mogu da se samozapošljavaju u formi preduzetnika, kaže Pavlović, i napominje da se trenutak kada je ova stavka izbačena iz Zakona podudara sa periodom kada kreće uspon frilensinga u Srbiji. Ona je podvukla da definitivno postoji potreba da se Zakon o radu izmeni i dopuni i da se na taj način adekvatno reši pitanje frilensera u Srbiji, pre nego kroz donošenje novih zakona, navodeći kao primer Zakon o fleksbilnim oblicima rada koji je država najavila da će usvojiti krajem ove godine.
Tačan podatak o broju frilensera se ne može znati, naveo je Pogačar, ali je njegova procena da se tim poslom u poslednjih pet godina bavilo oko 100 hiljada ljudi.
„Udruženje trenutno ima oko 1500 članova i nama se na Putu solidarnosti priključuje mnogo ljudi. Mnogi žele da se upoznaju sa nama, uključujući i ljude koji nisu frilenseri i koje zanima ovaj problem. Zanimljivo je da se dosta ljudi pribojava da se priključi udruženju i radije bi samo dali donacije ili dolazili na proteste i na taj način doprineli, jer smatraju da bi, kada bi nam dali podatke, Poreska uprava imala uvid u to”, napomenuo je Pogačar i dodao da će se sve nastaviti po starom ukoliko se ne stvori pritisak, kao i da je novi izlazak na ulice neminovan.
Pavlović se zapitala šta znači za državu kada ima građane od kojih ima redovne devizne prilive i zbog čega država uporno radi na kampanji Tačka povratka gde traži od mladih ljudi da se vrate u Srbiju.
„Zanima me zašto se stalno u ovoj državi kuka o tome kako nam sela odumiru i kako se celo stanovništvo fokusira da dođe u veće gradove, a imamo frilensere koji dolaze iz najrazličitijih mesta u Srbiji koji su ostali da žive u svojim rodnim krajevima i nisu na teretu države. Kako to ekonomski objasniti? Kako objasniti da država primenjuje Zakon, a da pritom nije uradila adekvatnu analizu o uticaju frilensera na državu i u odnosu na to, koliko frilenseri zarađuju u Srbiji”, naglasila je ona i dodala da su to pitanja koja zahtevaju odgovore pre nego što dođemo do toga da kažemo kakav je poreski tretman frilensera.
Da su put ka rešenju pregovori istakla je Vlahović Vuković, i dodala da rešenje ne može da pruži samo jedna strana.
„Rešenje je isključivo između frilensera i države, Poreske uprave i Ministarstva finansija. S druge strane, svi moraju da imaju kompromis. Obe strane moraju da pruže jedan vid dobre volje i naprave ustupak da biste se našli na pola puta. Solidarna ekonomija je ključ razvoja”, navela je ona, uz apel da se u tim pregovorima zaštite osetljivi slojevi frilensera kako se ne bi ugrozila njihova egzistencija i da se definiše kategorija ljudi koji će biti zaštićeni od visokih doprinosa i poreskih stopa.
Ako se uzme u obzir napredak u tehnologiji i ako znamo da su Jutjub i Fejsbuk platforme koje su nastale tokom 2004. i 2005. godine, a da se položaj frilensera posmatra kroz Zakon o radu iz 2001. godine, njegova primena je neadekvatna, jer on nije predviđen za nekoga ko ostvaruje prihode na internetu, podvukao je Pogačar, i dodao da je u pitanju nova forma rada koja će biti sve masovnija.
„Mi želimo da zajedno sa državom sednemo na zelenu granu, da nastavimo sa radom, izmirujemo obaveze i tražimo rešenje ne samo za nas, nego i za prihode u fleksibilnim oblicima rada”, rekao je on i zaključio da su sa jedne strane lični, politički interesi koji diktiraju jednu logiku, a sa druge strane logika koju diktira želja za ostankom u ovoj zemlji, i da ostaje da se vidi koja će logika pobediti, uz osvrt na jasnu poruku sa protesta 16. januara - porez da, pljačka ne.
Emisija Odjekni
Nema komentara