Brz način života, raspored na fakultetu i obaveze koje moraju da ispune studente dovodi do toga da na poslednje mesto stavljaju svoje zdravlje, razmišljanje o zdravoj ishrani i načinu njenog usklađivanja sa svojim svakodnevnim obavezama. Posledica ovoga je da se u vrhu njihove piramide ishrane nalazi brza hrana, slatkiši, energetska pića i mnogo kafe.
(kitchener.ctvnews.ca)
Nezdrav način ishrane može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih poremećaja, kojih je većina mladih i svesna, ali kaže da njima pridaje značaj tek onda kada osete prve simptome i posledice. Stručnjak za ishranu i nutricionista, Predrag Lalović, smatra da se studenti ne interesuju dovoljno o načinu na koji mogu da poboljšaju svoju ishranu i ukazuje na neke od poremećaja koji su uzrok nekvalitetnih obroka.
– Najčešći problemi koji nastaju pomenutim načinom ishrane su pre svega gojaznost i pothranjenost, tu je prisutna često i anemija, zatim se javlja dijabetes tipa 2 i još mnogi drugi problemi, sve su to posledice masovnih nezaraznih bolesti koje su vodeće u svetu po smrtnosti – upozorava Lalović.
Još jedan problem jeste i činjenica da u Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata nemaju zaposlenog nutricionistu kojem bi studenti mogli da se obrate i zajedno sa njim naprave plan ishrane, kao i da dobiju stručne savete. Studenti koji u Zavodu potraže pomoć nutricioniste, upućuju se na lekare opšte prakse.
Kao najveći krivac za lošu ishranu, među anketiranim studentima, istakao se loš raspored predavanja koji često od njih zahteva da su na fakultetu od jutarnjih do kasnih popodnevnih časova. Pored toga požalili su se i na fakultetske kantine koje, po njihovom mišljenju, nemaju raznovrstan izbor hrane.
– Ne hranim se u kantini, kantina mi, iskreno, liči na fast food restorane, ne odgovara mi hrana tamo, a smatram da im ni cene nisu usklađene sa studentskim džeparcem – kaže Aleksandra Badrljica, studentkinja ekonomije.
Slično mišljenje ima i Elena Varga, studentkinja sociologije na Filozofskom fakultetu koja je trenutno na master studijama i kaže da joj je sada lakše da uskladi obaveze i ishranu nego što je ranije, na osnovnim studijama, to uspevala.
– Tokom osnovnih studija uglavnom nikako nisam mogla da postignem da imam sve obroke redovo, jela sam u kantini tad, mada ne mogu da kažem da je hrana kvalitetna, a i izbor je mali i loš.
Ana Ferati iz kantine na Filozofskom fakultetu kaže da u ponudi imaju i obrok salate, koje su zdraviji izbor, međutim ističe činjenicu da se studenti, ipak, pre odlučuju za sendviče i picu.
(politika.rs, foto: A. Vasiljević)
Rešenje za ovaj problem mnogi studenti su potražili u menzama, koje nude zdravije obroke, kuvana jela i pomažu studentima da uštede vreme koje bi inače proveli u kuhinji spremajući obroke koji zahtevaju nešto više njihove posvećenosti i planiranja. Još jedna prednost jeste ta što su menze u blizini studentskog kampusa te na taj način studenti mogu u toku pauze između predavanja kvalitetno da jedu, a ne da posežu za nezdravim alternativama.
– Od kada sam upisala fakultet, hranim se u menzi. Idem na ručak i večeru svaki dan, čak i vikendom. Ne moram da spremam kod kuće i zbog toga stignem da uklopim predavanja i dobru ishranu. Takođe u menzi se za desert nudi i voće, tako da gledam da uvek pre to uzmem nego neki slatkiš – kaže Jovana Banić, studentkinja žurnalistike i napominje da u kantini na fakultetu ne kupuje ništa osim pića i ističe kako obrok u kantini ne može ni da zamisli.
Takođe, Aleksandra Ćulibrk, pomoćnica direktora za ishranu u menzi, ukazuje na pozitivne strane ishrane u menzi i objašnjava kako se vodi računa o strukturi obroka.
– Jela su raznovrsna i svakodnevno je sedam vrsta jela u ponudi, pri čemu se poštuju dnevne potrebe u energetskim vrednostima koje studenti treba da unesu.
Pored menze koja pomaže studentima da se bolje organizuju, postoji i alternativa da se obrok ranije spremi i ponese od kuće, ali, kako anketirani studenti tvrde, oni za to takođe nemaju vremena.
Prema sprovedenim istraživanjima u Srbiji, među odraslim osobama koje su svesne da sopstvenim ponašanjem kao što je nedostatak fizičke aktivnosti, nedostatak voća i povrća u ishrani i pušenje rizikuju da obole od bolesti srca i krvnih sudova, čak 91 dosto njih praktikuje nepoželjna ponašanja. Kako bi se mladima skrenula pažnja na ozbiljnost ovako olakog shvatanja ishrane i kako bi dobili jasnu sliku kakve ozbiljne posledice neodgovornost prema sopstvenom telu i zdravlju mogu da prouzrokuju, nutricionista Predrag Lalović predložio je otvaranje savetovališta za ishranu studenata kao i konstantna predavanja o ishrani koja bi bila organizovana za njih.
Nema komentara