Američka organizacija za veštačku inteligenciju (OpenAI), predstavila je novu verziju ChatGPT-a, nazvanu GPT-4o, koja će biti dostupna svim pojedincima besplatno. Ova verzija donosi brži rad modela, mogućnost ćaskanja na prirodan način sa prekidima i brzim odgovorima, kao i mogućnošću da daje suptilne komentare, flertuje i prilagođava se korisnikovim facijalnim ekspresijama i tonu.
Novina je što se konverzacija vodi na potpuno prirodan način, može da se prekine usled rečenice i u najkraćem roku odgovara na pitanje, što dovodi do gubljenja osećaja da se komunicira sa robotom. Kreatori su naveli da može da prepozna kada su disali ubrzano i da ih je posavetovala da se malo smire. Takođe, može da izmisli bajku, zna da prepozna kada treba da doda dramatičan efekat, kada da spusti glas i ubaci više emocija. Može da komentariše snimke i fotografije iz galerije i čak da deli komplimente. „Kako se se lepo obukao!“, jedan je od komplimenata koji je naprasno upućen korisniku. Da, tehnologija je omogućila i flertovanje sa robotima. O socijalnim i psihološkim posledicama, autori nisu razgovarali.
Foto: Freepik
Najava za ovaj projekat je bila objava kreatora Altmana na društvenoj mreži X i sadržala je samo reč „Her“, što je ujedno i naziv popularnog filma čija je glavna radnja zaljubljivanje čoveka u robota. Tada je ta situacija mogla da se desi samo u filmovima, a nikako u stvarnosti, ali sa trenutnim razvojem i oblikovanjem robota da se uklopi u korisnikove želje, ideje i sviđanja, kao i da pruži sve od sebe da bude dopadljiva, ovaj razvoj situacije nije nerealan.
Roboti mogu da pruže osećaj prihvaćenosti i interakcije bez straha od osuđivanja ili odbijanja. Takođe, upotreba softvera u borbi protiv usamljenosti, nije nešto što je ChatGPT omogućio. Japan se, usled borbe sa problemom velikog broja starijih ljudi i njihovom usamljenošću, oslanja na pomoć botova koji će sa njima komunicirati. Takođe, postoje i različite čet varijante terapijske pomoći osobama koje su depresivne ili imaju anksioznost. Profesor psihologije Zoran Pavlović govori da postoje pozitivne strane nove verzije ChatGPT-a, ali da treba biti oprezan u korišćenju.
„Može doći do emocionalne zavisnosti od „robota“, što može smanjiti motivaciju za stvarne društvene interakcije. Takođe, postoji rizik od narušavanja percepcije stvarnih ljudskih odnosa, jer oni nisu u stanju da pružaju emocionalni reciprocitet i složenost koja je prisutna u ljudskim odnosima.“
Ovaj softver dodatno fascinira proizvodnjom glasa koji je sve teže razdvojiti i diferencirati od ljudskog. Može da izvodi komplikovane zadatke poput pevanja i harmonizovanja pesama, može da imitira smeh, da prepozna kada treba da povisi ton radi postizanja dramatičnog efekta i da tečno vodi konverzaciju, bez zastajkivanja. Mogućnost koketiranja sa robotom i razmenjivanje duhovitih opaski može da dovede do turbulentnog razvoja. Profesor Pavlović smatra da, kao što su društvene mreže promenile način na koji ljudi komuniciraju, tako bi i roboti mogli da utiču na smanjenje kvaliteta međuljudskih odnosa.
„Roboti mogu da imitiraju ljudski glas, ali mogu dovesti i do otuđenosti. Povećana interakcija sa „robotima“, može smanjiti sposobnost ljudi da razvijaju empatiju i prepoznaju emocije, jer koliko god ih usavršavali, ne mogu da pružaju autentične emocionalne odgovore. To može dovesti do izolovanosti od stvarnog društvenog okruženja.“
Kritički stav prema tehnologiji je uvek bio zastupljen i to je normalno, smatra IT stručnjak Aleksandar Dejanović, međutim on naglašava bezbednost i proverenost takvih sistema. Ono na šta treba obratiti pažnju jeste ne oslanjanje ChatGPT-a kao jedinog izvora informacija.
„Može postojati opasnost od prevelikog oslonjanja na ChatGPT, najpre u traženju informacija, za koje on ne može sigurno da pruži odgovor, naročito na specifična pitanja. Može biti alat podrške, ali ne i kao glavno sredstvo informisanja.“
Postojanje društvenih mreža dovelo je do toga da ljudima često opada koncentracija kada međusobno razgovaraju, ne ulažu mnogo truda u konverzaciju i često su jednostrane. Zbog toga dolazi do opadanja kvaliteta razgovora. Preveliko oslanjanje na komunikaciju onlajn može imati višestruke negativne posledice po zdravlje. Ako se sve više ljudi oslanja na „robote“ za društvenu interakciju, postoji mogućnost smanjenja stvarnih interakcija licem u licem, što pored oslabljenja društvenih veza, može imati i posledice po zdravlje. Profesor Zoran Pavlović zaključuje da bi česta komunikacija sa robotima mogla da normalizuje površnije oblike komunikacije, što bi negativno uticalo na međuljudske odnose:
„Roboti su programirani da uvek budu poslušni i saglasni, što nije slučaj sa ljudima. „Flertovanje“ sa robotima može dovesti do emocionalne udaljenosti između partnera, jer jedna strana može tražiti i pronaći i emocionalno ispunjenje van stvarnog odnosa.“
Što su usamljeniji ljudi, to su skeptičniji prema ideji socializacije iz straha od odbijanja ili iskorišćavanja, s toga izbegavaju interakcije. Šta više, u komunikaciji sa robotom oni ne mogu biti odbijeni, već ohrabreni i podržani. Međutim, to može i da pokvari realnu sliku u komuniciranju među ljudima.
Cilj socijalnih robota koji mogu da prepoznaju i ispolje emocije,jeste da na brz i lak način pridobiju čovekovo poverenje . Na taj način ljudi smanjuju otpornost i strah za brže prihvatanje robota. Takođe, ukoliko je ženski glas robota, korisnici će ispoljavati manje frustracija u rešavanju problema.
Komuniciranje sa njima može da stvori neke nerealne standarde i iskrive sliku pravih ljudskih odnosa, kao što društvene mreže kreiraju nestvarne kriterijume lepote. Ne može se očekivati da će u odnosima biti savršenog razumevanja, što je cilj komunikacije sa robotima. Ona pomaže u mnogim slučajevima poput pružanjabrzih informacija i borbe protiv usamljenosti. Svakako, neophodno je pažljivo balansirati upotrebu ovakve tehnologije, kako bi se izbegli potencijalni negativni ishodi.
Nema komentara