Kada se govori o konzumiranju alkohola, primetno je da se rizik koji donosi ovakvo ponašanje skoro pa zanemaruje. Naša kultura je usko povezana sa alkoholom gdepredstavljaja deo rituala skoro svake ceremonije. Duboko je ukorenjen u naše društvene obrasce ponašanja, što je vremenom umanjilo činjenicu da je u pitanju supstanca koja stvara zavisnost. Za razliku od drugih psihoaktivnih supstanci, biohemijska svojstva alkohola su drugačija, zbog čega je potrebno više vremena da bi se izazvala zavisnost.
Ovakav podatak ohrabruje mlade da se upuste u svet zloupotrebe alkohola. Istraživanje koje je sproveo Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ potvrđuje da čak pedeset procenata mladih povremeno pije, 20 odsto se povremeno opija, dok 7 odsto redovno pije. U pitanju su mladi između jedanaest i šestaest godina.
Foto: Freepik
Jasno je da mladi veoma rano imaju prvi dodir sa ovom supstancom. Psiholog Dragan Stojanović navodi da su razlozi mnogobrojni, a sigurno najvažniji njegova dostupnost i potreba za isticanjem u društvu, kao i identifikacioni model u većini porodica, što se posebno odražava na mlade muškarce.
Naglašava i da je pojačan trend prisutnosti alkohola kod mladih globalna pojava. „Kada već govorimo o trendovima, prepoznaje se novi model u konzumaciji , a to je trend enormnog ispijanja sa ciljem, kako se se to kaže u slengu ,, ubijanja od alkohola“. Znači, nije dozirano i umereno do osećaja prijatnosti i lake opuštenosti, već konzumiranje do tačke nesvesnosti“, ističe Stojanović.
Defektološkinja Jelena Jovičić pak ističe da, pored pomenutih faktora, treba imati na umu i specifičnost adolescentnog perioda, kada se obično počinje sa eksperimentisanjem alkohola. „Tada su mladi u nekom razvojnom rascepu gde postoji nesklad između emotivnog i fizičkog razvoja i samim time se stvara pogodno tle za razvoj rizičnih ponašanja. Taj životni period uključuje burne hormonske promenekoje utiči na oblikovanje ličnosti“.
Navela je da primećuje u praksi trend porasta broja osoba koje se javljaju zbog ovog problema i smatra da razlog za ovakvo ponašanje može biti stresan i turbulentan period u proteklih nekoliko godina, kao i slabljenje nekih regulatornih mehanizama društva, pa i pojedinca. „Svedočimo i degaradaciji porodice kao društvene tvorevine koja je od izuzetnog značaja za razvoj zdravih mladih i odraslih. Najčešće to u praksi vidimo kroz sam način dolaska na lečenje i pristup lečenju, gde se porodice manje angažuju u odnosu na period od pre deceniju ili dve. Tempo života i izazovi su drugačiji i zaštitna uloga porodice slabi. Samim tim su i prevencija i tretman mesto gde porodice imaju najznačajniju i centralnu ulogu.“
Posledice upotrebe alkohola se odražavaju na psihofizičko stanje svakog konzumenta, čega su mladi u velikoj meri svesni. Problemi sa koordinacijom pokreta i hoda, ekspresivnim govorom, razumevanjem i pamćenjem, čak i sa amnezijom, koja se ogleda u vidu zaboravljanja delova ili celih događaja, su samo trenutne posledice alkoholisanog stanja, sa kojima mladi često imaju iskustva.
Psiholog Dragan Stojanović ističe da se treba osvrnuti i na emocionalne posledice: „ Ako bismo fizičkim posledicama dodali i emocionalne, kao što su nisko samopouzdanje i generalna nesigurnost, zatim anksioznost u odnosu na različite životne dimenzije i domene, pa čak i depresiju, onda vidimo da je cena zloupotrebe alkohola potencijalno zaista velika.“
Defektološkinja Jelena Jovičić navodi da postoje i promene koje se ne manifestuju odmah i da ih ne smemo zanemariti. „Promene za koje je potrebno vreme da se razviju i koje su dosta suptilnije ogledaju se u opštem inteleklualnom propadanju, problemima sa razumevanjem, rasuđivanjem i donošenjem odluka, kao i sposobnostima korišćenja starog iskustva u novim situacijima.“ Ona napominje i da nije svaka upotreba alkohola i zloupotreba, odnosno da postoji takozvano odgovorno pijenje: „Odgovorno pijenje je pijenje koje ne stvara posledice po funkcionisanje pojedinca ili njegove okoline.“
Ukoliko je reč o uskoj povezanosti genetike i alkohola, mišljenja su podeljena. Može se posmatrati sa stanovišta nasleđenih osobine koje osobu čine ranjivijom kada su u pitanju faktori koji doprinose razvoju alkoholizma. Sa druge strane, postoji i učenje modela ponašanja, načina rešavanja problema i slično.
Kako bi mladi na ispravan način razumeli opasnost koju donosi zloupotreba alkohola, psiholog Dragan Stojanović navodi nekoliko opcija:. „Na prvom mestu je šira edukacija i upoznavanje mladih sa kratkoročnim i dugoročnim posledicama konzumiranja, pogotovo o prelasku u alkoholizam kao ozbiljnoj bolesti sa složenim i destruktivnim delovanjem na celokupni život pacijenta. Zatim ojačavanje mladih u socijalnim veštinama asertivnog delovanja i komunikaciji kao načinu koji im pomaže da mogu odoleti pritisku i ultimativnim zahtevima vršnjaka da se priključe konzumiranju. Naravno, paralelno sa time važno je razvijati alternative za provođenje slobodenog vremena kroz razne aktivnosti bliske mladima Konačno, osim donetih zakona koji sprečavaju zloupotrebu alkohola kod mladih, važno je pomoći i ohrabriti roditelje u postavljanju granica i pravila svojoj decipo pitanju ulaska alkohola u njihov život.“
Defektološkinja Jelena Jovičić takođe naglašava važnost roditelja, u kontekstu obraćanja pažnje na potencijalno štetne promene kod dece i pravovremeno reagovanje.
„U praksi su česte situacije kada roditelji dovedu dete na tretman, saopšte da problem traje nekoliko godina, a potom se ispostavi da su za isti znali deceniju ili više, te da su ga i ignorisali. Toliki vremenski prostor zasigurno je pogodan za „uvlačenje” cele porodice u disfunkcionalne obrasce ponašanja kako bi opstali kao celina. Dobri i funkcionalni porodični odnosi, što prvenstveno podrazumeva dobar partnerski i roditeljski savez i odnos, najbolja su prevencija.“
Nema komentara