Tribina o bezbednosti novinara u organizaciji grupe STAV, održana je u prostorijama Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) okupivši novinare, novinarku, ali i studente i studentkinje kako bi zajednički diskutovali o ovoj temi. U fokusu razgovora, bili su zaštita novinara, važnost slobode govora, kao i solidarnost među kolegama u novinarskoj profesiji. Učesnici tribine bili su novinar portala 021 Žarko Bogosavljević, novinarka i direktorka NDNV-a Ana Lalić Hegediš i programski direktor NDNV-a i vanredni profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu dr Dinko Gruhonjić.
Foto: Marko Antić
Na samom početku, Ana Lalić Hegediš istakla je daje pravo demokratskog društva da se ne složi sa stavovima novinara, ali i važnost da se edukuje javnost da pretnje, nasilje i silovanje ne smeju biti prihvaćene: „Ako mi kažemo da neko treba da nas natera da ne smemo da koljemo novinare, to nije rešenje.Moramo da nateramo javnost da shvate da ovde nije samo u pitanju ugroženost naših novinarskih sloboda ili naše bezbednosti, nego je podjednako ugroženo i svako pravo i sloboda, ali i bezbednost njihovog deteta ukoliko obuče „pogrešan dres“, „pogrešan“ pod znacima navoda – za nekog je uvek pogrešan, ukoliko ima „pogrešnu“ boju kose, ukoliko se usudi da svoju seksualnost pokaže u društvu gde to nije prihvatljivo.“Dodala je i to da smo odavno prevazišli borbu za novinare i za njihovu bezbednost i da jeovo borba za bezbednost celokupnog društva.
U situacijama kada novinari dobijaju pretnje, važna je reakcija institucija i nadležnih organa, ne samo radi raštite individue, već i čitave novinarske profesije i medijskih sloboda. Nažalost, to nije uvek slučaj, a profesor dr Dinko Gruhonjić objašnjava da je odnos vlasti i novinarstva uvek odnos antagonizma, što ne znači da sme da se ponovi slučaj Slavka Ćuruvije ili Milana Jovanovića: „Mi nažalost živimo u državi u kojoj je većina institucija zarobljena, ali ne mislim da, i ne treba nikad generalizovati stvari, u tim institucijama nema čestitih ljudi. I te kako ih ima, samo što na čelu tih instuticija, ministarstava, regulatornih tela i sličnih stvari, sede neki ljudi veoma loših namera.“
Kako smatra Gruhonjić, sloboda je nešto za šta se mora stalno boriti. On ističe kako je novinarstvo kao takvo profesija koja provocira i kako posao novinara nije da se piše o ružnim stvarima, već da ih kritikuje i analizira. S obzirom na to da se ne možemo uvek uzdati u institucije da pravedno i objektivno obavljaju svoj posao, svaki vid podrške od kolega ili građana znači sitnu pobedu za novinarstvo: „Što je više solidarnosti među nama, profesionalnim, nezavisnim novinarima, novinarima koji poštuju etički kodeks, to ćemo mi biti otporniji. To ne važi samo za medije i za novinare, to važi i za političku opoziciju, to važi i za civilni sektor i za aktiviste i za sve ostale. Što smo mi razbijeniji u manje grupice, to će nas oni lakše podaviti u mraku.“
O važnosti razdvajanja privatnog stava novinara od redakcije za koju radi, govorio je Žarko Bogosavljević, te je naglasio kako, pored obavljanja svog posla na etički način, novinari i dalje imaju lična shvatanja koja im ne smeju biti uskraćena, nakon čega je, pri pomenu njegovih tvitova, usledio smeh: „Da, moji tvitovi... Ja mislim da sam ja novinar koji je u svakoj redakciji kažnjen zbog svojih tvitova. Meni piše da su to moji tvitovi, nije stav redakcije. U mojim izveštajima, koji su mogli da pročitaju na portalu gde ja radim, nisu mogli da vide moj stav, objektivno i profesionalno sam to odradio.“ Novinar portala 021 naglasio je i kako je često pisao za crnu hroniku, gde je teško ostati objektivan i zadržati emocije za sebe, ali je važno jer, prema njegovim rečima, to prestaje da bude novinarstvo, što se često može videti u raznim tabloidima.
U situacijama kada novinari dnevno primaju više desetina pretnji, što Lalić Hegediš i Gruhonjić proživljavaju posebno u skorije vreme, direktorka NDNV-a naglašava kako svaku treba ozbiljno shvatiti jer oni ne znaju ko se nalazi iza profila na društvenim mrežama i kakve su njihove namere: „Svaka pretnja je ozbiljna i svaka uvreda je ozbiljna. To stiže u vašu porodicu, koliko god delovalo da je to virtuelna masa frustriranih ljudi, to nije tako. Nema ozbiljno-neozbiljno i nema realno i virtuelno, podjednako je uznemirujuće i strašno živeti tako.“ U nastavku, objašnjeno je kako zakon prepoznaje samo pretnje koje direktno ugrožavaju nečiji život, te ukoliko neko smatra kako bi nešto „trebalo“ uraditi nekome, to nije dovoljno da se pokrene krivična prijava.
Foto: Marko Antić
Ipak, pored neophodne edukacije i osvešćivanja ljudi i razvijanja kritičkog mišljenja, naglašeno je i kako je važno da i sami novinari budu svesni svog uticaja i mogućnosti da pokrenu promene, skrenu pažnju na sve što se u nekoj državi radi pogrešno i održavaju demokratsko društvo i medije slobodnim. Kako je profesor dr Dinko Gruhonjić zaključio: „Treba da se obrne situacija – ne da se mi plašimo njih, nego da se oni plaše nas, a to da se oni nas plaše, govori i to što nas maltretiraju, šikaniraju, prebijaju, ponekad i ubijaju..“ Dodajući da će se siledžija razjariti ukoliko povijete kičmu i da nećete nikada od siledžije dobiti zbog toga milost, ali da će siledžija uvek pobeći ako uzvratite uzdignute glave.
Tribina o bezbednosti novinara u organizaciji grupe STAV navela je posetioce – studente i studentkinje, ali i dugogodišnje novinare, da se još jednom podsete važnosti svoje profesije i solidarnosti koja u njoj mora da postoji kako bi mediji ostali slobodni.
Govornici Žarko Bogosavljević, Ana Hegediš Lalić i profesor dr Dinko Gruhonjić, kroz svoja iskustva naglasili su važnost etičkog izveštavanja i pokazali kako profesionalno novinarstvo može dovesti do velikih promena i bezbednijeg društva za svakoga.
Nema komentara