Recenzija muzičkog albuma „Hit me hard and soft“

Bili Ajliš objavila je dugo očekivani treći album pod nazivom „Hit me hard and soft“. Album sadrži deset numera koje je komponovala zajedno sa bratom i umetnikom Fineasom.Ona navodi da se u ovom albumu najviše oseća svojom i da joj je bilo teško da bude potpuno iskrena i ogoljena pred svetom, ali da joj je to donelo osećaj slobode. Prve najave za album su se pojavljivale na bilbordima po većim gradovima sa stihovima pesama i njenim simbolom brenda. Finalan korak je bio dodavanje obožavalaca u bliske prijatelje na Instagramu, što joj je donelo deset miliona novih pratilaca.

Pre ovog albuma, dobijala je kritike da previše „šapuće“ a ne peva, međutim ovaj album osim što se dotiče senzitivnih tema, takođe  pruža uvid u njene vokalne sposobnosti.

Foto: FORSPOKEN on deviantart

Album se sastoji od deset numera, a prva pesma se simbolično zove „Skinny“. Melanholične note govore o njenom ranjivom periodu kada se borila sa svojim izgledom koji je bio vrlo propraćen u medijima.“People say I look happy just because i got skinny“. Ona ovom numerom  kritikuje javnost kao i sve ljude koji komentarišu tuđi izgled i na osnovu njegaocenjuju njihovo mentalno stanje. Pesma sadrži više poruka, ali ona ističe da internet nije mesto kome treba da se pridaje velika pažnja, kao i da je najvažnije kako se vi osećate, a ne kako će drugi ljudi da vas percepiraju.

U drugoj numeri „Lunch“, Bili koristi svoj glas kako bi preokrenula narativ u svoju korist i obelodanjuje svoju seksualnost o kojoj su mnogi mediji pisali. Ova pesma se najviše istakla zato što je ritmički drugačija i zbog teksta koji otvoreno govori o seksualnosti. Ona vrlo odvažno govori o svojim preferencama i biseksualnosti. Tako na moćan način preuzima kontrolu i bez ikakvih kočnica i ograničavanja, ona odlučuje da progovori o temi o kojoj su svi diskutovali, ali na svoj način.

Svaka pesma je žanrovski posebna i govori o novim temama. Prve dve pesme na albumu su ličnije i govore o njenim nesigurnostima i poteškoćama protiv kojih se borila, a sa kojima mnogo ljudi može da se poistoveti. Pritisci javnosti da se uklope u društveni život i da ne iskaču iz nekih normi, može da bude preveliki teret  mladih.

Bili u ovom albumu govori o ljubavi, ali iz različitih perspektiva. Pesma „The diner“ govori u njenom uhodaču i njegovoj fascinaciji prema njoj, ali iz njegovog ugla. Ona kroz ovaj album iznosi sve probleme  koje joj je donela slava, pored negativnih komentara, postoje i uhođenja od strana paparaca, ali i opsesivnih fanova.

„In magazines, you're looking right at me

I'm here around the clock

I'm waiting on your block

But please, don't call the cops

They'll make me stop, and I just wanna talk“

„Birds of feather“, „The greatest“ i „Blue“ su povezane ljubavne pesme koje opisuju različite situacije u kojima možemo da se nađemo. Album je kompletna priča i Bili ističe da ga je najbolje slušati hronološki, pa tako prva pesma ima vajb devedesetih romantičnih pesama, poletna je i predstavlja prve tragove zaljubljenosti i gledanje na svet u „roze naočarama“, dok se sledeće pesme svode na usamljenost, udaljenost u odnosu i davanje svog maksimuma kako bi se taj odnos, koji je već završen, nekako držao na koncima. Kantaurka za pesmu „The Greatest“ govori da je to srce albuma.U toj pesmi se najviše oseti njen jaki vokal i ona iz uvodnog dela, u kojem „šapuće“, postepeno dolazi do refrena, gde potpuno pušta svoj vokal i prepušta visokim notama da dočaraju bol zbog neuzvraćenog truda i borbe za opstanak veze, u kojem je druga strana već podigla belu zastavicu. „Blue“ je zaključak i rezime celog albuma. Pesma počinje laganim ritmovima i podiže raspoloženje, a zatim se raspoloženje pesme spušta i sa sobom donosi osećaj nostalgije. „You were born reaching for your mother’s hands“  / „colder than your fathers eyes“ / „i don’t blame you but i can’t change you“

Ona se miri sa završetkom odnosa i shvata da se ljudi suočavaju sa ličnim demonima, ali da svako treba sam da ih prebrodi i da niko nije dužan da ih popravlja ili menja. Početak albuma, odnosno prve pesme započinju zvukovima violine koje nas  čekaju na kraju poslednje pesme, što nas dovodi do zaokruženja celine.

Ispunjena jesamouverenošću i zrelošću za razliku od prethodna dva albuma u kojima se osećala izgubljeno. Govori o svojim greškama, teškim odnosima u kojima se nalazila, razbijanju začarenog kruga i stavljanju sebe na prvo mestu. Album šalje poruku koliko je važno voleti sebe, biti iskren i prihvatiti svoje mane i razvijati se. Poslednje reči na albumu su „so when can I hear the next one?“, što može da aludira na dupli album. Imajući u vidu da se Bili sve više oslobađa i na lavinu pozitivnih reakcija, obožavaoci željno iščekuju nove pesme.