Iako je Nišville zvanično festival džeza, nekoliko poslednjih godina za vreme ove manifestacije niškom tvrđavom, pored njega, odzvanjaju rep, trep i pop muzika. Iz godine u godinu ovaj događaj dobija jaču notu višežanrovskog festivala.
Photo: Iva Gajić
Odmah pri ulasku u nišku tvrđavu osećali su se mirisi pečenog kukuruza i slatkih krofni, koji su odavali utisak primorskog grada. Nišavski kej koji je bio pun ljudi, što zbog Nišvilla, što zbog lepog vremena, samo je upotpunjavao prijatnu atmosferu koja je vladala čitavim gradom. Muzika se čula na svakom koraku, a ljudi su se fotografisali pored velikog znaka Nišville i pored iscrtanih zidova tvrđave.
Internacionalni džez festival Nišville okuplja kvalitetne muzičare, a razlikuje se od ostalih manifestacija zbog velikog besplatnog programa koji obuhvata filmove, predstave, radionice i naravno muzički program.
Photo: Iva Gajić
Jubilarni 25. Nišville imao je novu Hiphop scenu na kojoj su se predstavili mladi izvođači niške i beogradske rep scene. Hiphop bina ugostila je niški muzički sastav Stereo bananu, koji je rodonačelnik novog žanra “kungfuzija”. Njihov nastup posebno je najavljen, a publika se znatno povećala kada je ovaj duo izašao na binu. Glasno pevanje uz najveće hitove, ali i opušteno đuskanje obeležilo je subotu veče. Pored Stereo banane na Hiphop sceni nastupao je Marčelo sa Napetim Quintetom. Iako nisu izveli pesmu “Jedan”, ostale ljubavne pesme poput “Bube” i “Tunel” dočekane su uzvicima, a u prvim redovima mlađa publika recitovala je ceo tekst sa rukama u vazduhu. Malo starija publika, koja ne pripada generaciji Z, ponosno je stajala u gužvi, strpljivo čekajući pesme sa prvih albuma. Na Nišvillu Marko Šelić premijerno je izveo deo nove pesme koja govori o današnjem društvu i pogrešnim vrednostima. Na Hiphop bini nastupao je i trep izvođač Diavo sa proširenim sastavom. Nastup ovih mladih repera propraćen je dobrom posećenošću, a deo publike bio je iznenađen energijom koju je Diavo imao tokom celog nastupa.
Photo: Iva Gajić
Nakon hiphop programa, na istoj sceni koja je posle ponoći ustupila mesto Midnight Jazzdance bini, nastupali su didžejevi. Program je trajao do ranih jutarnjih časova, ali teško se može reći da se iz ovog dela tvrđave imalo čuo džez.
Bob Geldof, možda i najveća zvezda festivala, nastupio je poslednje večeri. Ni ovaj poznati gitarista i pevač nije svirao džez, već je, kako je i prethodno najavio, svoj doprinos ovom višežanrovskom festivalu dao svirajući tradicionalnu irsku muziku. Njegov zvuk gitare nastavljen je i poslednjim nastupom na glavnoj bini, kojim je Vlatko Stefanovski Trio zatvorio ovogodišnji Nišville.
Photo: Iva Gajić
Što se tiče džeza, reklo bi se da ga je moglo biti više, ali to nije sprečilo posetioce da uživaju u atmosferi i dobroj muzici, bez obzira kog je žanra. Puna tvrđava jedan je od dokaza da je Nišville i ove godine opravdao svoju popularnost programom i gostima. Za vreme deset festivalskih dana ovom građevinom od istorijskog značaja odisao je duh ljubavi i pozitivizma.
Nema komentara