Leonard Koen - Želeli ste mračnije?

Dok je Bob Dilan pokušavao da u maniru Del Boja odigra hladnokrvnost povodom vesti o Nobelovoj nagradi, Leonard Koen je novim albumom „You Want It Darker“ pokazao zašto je jedan od najvećih pesnika današnjice.

Samu vest da je Nobel za književnost pripao Dilanu, veliki broj kritičara i slušalaca dočekao je stavom da je ona trebalo da pripadne Koenu, koji nije bio ni nominovan. Novi album je samo učvrstio njihova smatranja.

Ipak, postavio je i neka pitanja. Šta je još ostalo čoveku od 82. godine, koji izjavi da je spreman da umre, nego da malo prošeta parkom, u podne popije čaj, predveče reši ukrštene reči i pomoli se da će dočekati sutrašnji dan dišući? Pa, zaista, ne ostaje baš mnogo toga, osim ako niste Leonard Koen.

„Nekim momcima jednostavno ne možete verovati“, poručio je Koen na konstataciju da je nedavno prestao da puši. I zaista, taman kada pomislite šta bi novo posle 13 albuma mogao da ponudi, a da već nije napisao, pojave se „You Want It Darker“, „Steer the Way“ ili „It Seemed the Better Way“.

Ovaj album, kao i dosadašnji, imaju snažne reference na Koenovu spiralu u kojoj se prožimaju ljubav, bog i smrt. Sam pesnik je svesan da broji poslednje dane na prstima, i zbog toga na kraju naziva albuma (i istoimene pesme) ne stoji nikakav interpunkcijski znak. Na nama je da doznamo da li nam autor poručuje da smo sami tražili tamnije ili nas pak pita želimo u tamu (sa njim)?

Iako je sam poručio da mu ništa na ovoj ploči nema smisla, čini se da je slušateljima sve jasno. Naglasio je to Koen kroz nekoliko redova koje nije nužno objašnjavati. Prilazak smrti je evidentan, ali joj pisac dolazi sa različitih strana i na različite načine.

Dok u pesmi „Leaving the Table“ na fatalistički način daje sliku odlaska kroz stihove „I'm leaving the table/ I'm out of the game/ I don't know the people/ In your picture frame“, u pesmi „Travelling Light“ se sa smrću suočava na ironičan način „I’m traveling light/ It’s au revoir/ My once so bright/ My fallen star“.

Za Nika Kejva bog na novom albumu „Skeleton Tree“ označava grubost i zabludu, za Koena nebesa su neminovnost. To da će On prvo „dodirnuti ljubav, a potom i smrt“ je oličenje prirodnosti. Dok kroz osam pesama „poznati plavi kaput“ postaje sve tamniji, Koen ne skida pogled sa mraka koji ga čeka.

Mnogi se već sada pitaju da li je ovaj album testament kanadskog kantautora? Reference na smrt se za Koena proteklih meseci vezuju prečesto. Nakon smrti Merien Ihlen (So Long, Marianne) Koen joj je u oproštajnom pismu poručio kako „misli da će je pratiti uskoro“.

Poslednja pesma na albumu „Steer Your Way“ predstavlja Koenovu poruku onima koji ostaju iza njega. Poruka se prenosi uz mahniti zvuk violine koja neodoljivo podseća na kombiniciju Vorena Elisa iz „The Bed Seeds-a“ ili Elizabet iz „Kargo Trija“.

Ove pesme se slušaju kako zatvorenih očiju – jer tražili ste mračnije.

„As he died to make men holy
Let us die to make things cheap
And say the Mea Culpa, which you probably forgot
Year by year, month by month, day by day
Thought by thought“ – Steer Your Way