Britanske hevi metal legende i jedan od najprisutnijih bendova na svetskoj rok sceni Iron maiden održali su koncert za pamćenje u Beogradu u utorak veče. Pod zidinama Kalemegdanske tvrđave najmanje 20.000 ljudi prisustvovalo je dvočasovnom scenskom i muzičkom spektaklu.
foto: John McMurtrie
Tmurni oblaci nad Beogradom tokom dana su ispustili litre kiše, ali, na sreću svih posetilaca, poslednje kapi su stale nešto pre 16 časova. Iako je otvaranje kapija planirano za 18 časova, stotine vernih fanova okupilo se ispred ulaza u „fan pit“ i nekoliko sati ranije. Činilo se da je ovo pomalo zateklo organizatore, iako su Maiden-i poznati po fanatičnoj podršci svoje publike u svakom kutku planete pa i kod nas.
Policija je uspela da odgura fanove (bukvalno) nekih 20 metara unazad kako bi se formirao „levak“ za čekiranje karata i ulazak na koncertni prostor, koji je morao biti formiran ranije. Još jedna mana cele priče je to što je ulaz bio sa ulice koja je, iako zatvorena za saobraćaj, predstavljala obaveznu rutu za razna službena vozila, što je stvorilo dodatne probleme - kako policiji, tako i grupi gledalaca koji su na koncert došli ranije kako bi zauzeli mesta pred binom. U nekoliko navrata činilo se da stvari izmiču kontroli, međutim, sve je prošlo bez ozbiljnijih posledica.
Mladi švedski bend Goust izašao je na binu oko 19.45 i tokom četrdesetak minuta nastupa na odličan način pripremio već mnogobrojnu publiku za „glavno jelo“ večeri. Zrelost zvuka, jaka šminka pevača Pape Emeritusa II i identične odore i maske ostatka benda ostavljali su upečatljiv, mračan i zlokoban utisak. Ipak, poniznost i zahvalnost prema publici i tečan srpski u nekoliko navrata osvojili su sve prisutne i dali uglavnom pozitivan generalni utisak o bendu. Zatim je na red došla tačka egzibicionog pilota Vladimira Bulata, koji je nepunih 10 minuta zabavljao publiku istinski spektakularnim akrobacijama iznad Kalemegdana. Donji deo njegovog aviona bio je iscrtan maskotom Maiden-a, Edijem, u znak poštovanja prema bendu.
Tačno u 21 čas sa razglasa počinju taktovi pesme „Doctor doctor“ britanskog benda UFO, a svi koji su bolje upoznati sa radom Maiden-a znaju da je to poslednja pesma pre početka koncerta. U trenucima kada su se ugasila svetla, upalili video bimovi i počeo zvanični uvod u koncert, euforija u vazduhu je postala opipljiva. „Moonchild“ otvara koncert uz veliku eksploziju bine i munjevito izletanje članova benda. Delirijum je konstanta i u narednim pesmama – „Can I play with madness“ i „The prisoner“, za vreme koje pevač Bruce Dickinson prvi put dodatno potpiruje publiku sa svojim zaštitnim znakom, frazom „vrišti za mene, Beograde“.
foto: alo.rs
Bend uzima apsolutno minimalne pauze između kultnih hitova koji se nižu jedan za drugim, a između ostalih tu su „2 minutes to midnight“, „The trooper“ i „Run to the hills“. Jedina zamerka na spektakl koji su legendarni metalci servirali prisutnima došao je kao posledica rada njihove „zvuk ekipe“, kao i tonaca generalno, jer je zvuk u poslednjim redovima, pa čak i u nekim delovima „fan pita“ u prvom delu koncerta bio slabijeg kvaliteta. Ipak, neverovatna verbalna i neverbalna komunikacija sa publikom apsolutno svakog člana benda, pogotovo Dickinson-a sa ponekim „da vas čujem“ na srpskom, pirotehnika, zastori iza bine koji se smenjuju sa svakom pesmom i fanatična reakcija koja stiže na sve ovo na nivou su koji retko koji bend današnjice može da dostigne.
Takođe, količina skakanja i trčanja na bini apsolutno je nepojmljiva za bend sa prosekom godina blizu 60. Pored „Fear of the dark“, himne koja je svetla tačka svakog nastupa benda, izdvojila se interpretacija pesme „Seventh son of a seventh son“ sa istoimenog albuma iz 1988, oko kojeg je koncipirana cela turneja. Zavese dima, gigantska maskota benda Eddie koja se lagano izdiže iza bine sa perom i kristalnom kuglom i dva svećnjaka sa strana iz kojih kuljaju plamenovi, kao i ritmički vatromet pred kraj pesme nisu nikoga ostavili ravnodušnim. Izuzetno raspoloženi Maiden-i vraćaju se na bis sa „Aces high“, „The evil that men do“ i „Sanctuary“, kojom završavaju svirku. Duboki nakloni, iskrena zahvalnost i „videćemo se opet, prijatelji“ za kraj prelepe večeri.
Uz „Always look on the bright side of life“ legendarnih Python-ovaca sa razglasa, takođe standardne numere nakon koncerta, mnogi samo stoje oduševljeni, neki se hvale trzalicama, palicama, znojnicama članova benda koje su uhvatili, a neki se upućuju ka izlazima. Bend sa 39 godina staža potpuno je objasnio kako održati rok koncert za pamćenje. Ovo je bio šesti koncert Maiden-a u Srbiji (treći u poslednjih sedam godina), otkako su 1981. na beogradskom „Hipodromu“ bili predgrupa „Bijelom dugmetu“.
Nema komentara