Jedan od najpoznatijih bubnjara beogradske rokenrol scene Goran Čavajda Čavke preminuo je pre 20 godina. Preminuo je daleko od "geta" o kojem pričao, u Tasmaniji.
Bubnjar "Električnog orgazma" i "Baba", svoj poslednji veliki bljesak doživeo je filmom "Geto - Tajni život grada" Ivana Markova. Oni koji su proslavili Beograd novim talasom i pankom, te 1995. godine nalazili su se u kulturnom getu, bez prilike da deluju onako kako su najbolje znali. Bunt je čekao još neko vreme da proključa u studentskim demonstracijama 1996/97, ali Čavketa tamo neće biti.
– Ovo je Beograd - grad koji osim imena ulica i kuća nema ništa zajedničkom sa glavnim gradom nekadašnje države Jugoslavije... U samom početku pre sedam-osam godina, niko nije kapirao o čemu se u stvari radi. Brdo ljudi se primilo na frku a ostali su uglavnom bili ravnodušni. Niko nije ni slutio da u grad stiže sam đavo. Kad su stvari postale jasnije već je bilo kasno – grad se podelio. S jedne strane su stali oni, a sa druge mi. Oni su sa crvenom ružom iza uveta zauzeli sva bitna mesta i izmislili neprijatelje, a onda gurnuli sve ostale u pakao. Nas je u početku bilo dovoljno da im se suprotstavimo, i nikad mi neće biti jasno zašto smo pukli. Mogli smo da ih zgazimo, ali su se ljudi koji su nas vodili usrali – govori Čavke na početku filma.
Kroz film se upoznaju ljudi koji su činili geto Beograda devedesetih, od Partibrejkersa, preko Supernauta do Direktora. Oni koji su otišli spasli su se maltretiranja RTS-a i ostalih režimskih medija, a Čavketu je ostalo da u svojevrsnom svedočanstvu devedesetih (pored Čitulje za Eskobara) o tome govori. A mogao je (i umeo) da sanja o Beogradu.
– Treba da prođem određenom brzinom, kao jedna vrlo neekspresivna faca, bez besa, ljutnje, smeha... Lik koji se dosta razlikuje od ljudi naokolo, zbog kose, odeće... Sada mi ništa ne smeta. Pokušavam da ga gledam kao da ga sanjam, da ga tako doživljavam. U snu, kada znaš da si u snu, onda je sve cool. Kada dodjem u neki drugi grad, recimo Niš, onda me to malo izbaci – poručio je pre 23 godine Čavke u intervjuu za Pressing.
Dvadeset godina kasnije Čavketa nema, a i dalje su tu “seks, droga, nasilje i strah”.
Nema komentara