Abel Tesfaje – kanadska pop senzacija koja peva pod pseudonimom The Weeknd – uzdrmao je čitavu muzičku scenu izdavanjem svoga najnovijeg albuma “Lepota ludila“ (Beauty behind the Madness), koji se u prvoj nedelji prodao u više od 500 hiljada primeraka.
Foto: mix1031utah.com
Tesfaje, koji po glasu neodoljivo podseća na nekadašnju pop-fank zvezdu Majkla Dzeksona, doživeo je ogromnu popularnost nakon snimanja singla „Earned it“ za film „Pedeset nijansi sive“, prilikom čega je privukao pažnju mnogobrojnih izdavačkih kuća kao i muzičara različitih žanrova. Koliko je ta popularnost opravdana najbolje dokazuje nova numera „The Hills“ koja je premašila 220 miliona pregleda na video kanalu Jutjub, kao i drugo mesto na američkoj top listi, popularnom Bilbordu. Spor ritam, vibrirajući bas kao i tužnjikav glas koji sa određenom dozom anksioznosti peva o propuštenim ljubavnim prilikama izaziva “emotivni rolerkoster” koji primora i najstaloženije osobe da drže levi klik na „ripleju“.
Njegov stil najviše krasi upotreba nesvakidašnjeg slenga kojim život opisuje kroz “seks, drogu i alkohol”. Koliko je to zapravo dominantan faktor može se čuti u pesmi “Often” koja opisuje seks kao nadljudski čin, a ostatak sveta nemirnim i neprijatnim. Međutim, iako većina njegovih tekstova teži ka ravnodušnosti i posmatranje univerzuma kao jedne beskrajne žurke, postoje numere poput “Can’t feel my face” u kojoj vezu sa jednom devojkom poredi sa ekstazom koju doživljava pod dejstvom kokaina.
Celokupan album zapravo predstavlja njegovo suočavanje sa sopstvenim hirovima i emotivnom neuravnoteženošću. Duhovi prošlosti, neprežaljene ljubavi, zavisnost – sve to progoni Abela koji u svom jedinstvenom glasu traži spas. Put nekada siromašnog tinejdžera do pop zvezde nije bio nimalo lak i to detaljno opisuje pesma “Tell your friends”. Soul vremenska mašina koja nas vodi natrag u njegovo detinjstvo prikazuje Abz-a (nadimak iz tinejdžerskih dana) na ulicama Toronta, napuštenog, bez dinara u džepu, kako peva sve dok ga ne primeti njegov prvi producent, Džeremi Rouz. Koliko mu se život promenio iz korena najbolje dokazuje činjenica da mu je jedna rođaka prišla na sahrani i zatražila da se slika sa njim rekavši da je jedini koji je “uspeo”.
Poneki kritičari tvrde da je Tesfaje mizoginista koji se u svakoj pesmi postavlja prema ženi hladnokrvno kao prema objektu. Stav ume da prevari, što se jasno može videti u pesmi “In the night” u kojoj on pokazuje da mu je u odnosu sa ženom potrebno nešto više od fizičkog kontakta. Ispod kože mačo mena oseća se potreba za bliskošću i razumevanje.
Iako postoji strah muzičkih kritičara da će uploviti u svet mainstream-a i trenutne popularnosti, slušaoci tvrde da vrh njegove slave još nije ni na pomolu kao i da takav unikatan stil izvođenja nikada neće izbledeti. Album “Beauty behind the Madness” nam daje da zavirimo u najmračnije misli ovog umetnika i provocira nas taman koliko treba, kako bismo nastavili da budemo znatiželjni.
Nema komentara