Najnoviji roman književnice Elene Ferante pod nazivom "Lažljivi život odraslih" stigao je u srpske knjižare septembra 2020. godine.
Foto: Booka
Italijanska spisateljica Elena Ferante već dugi niz godina važi za ikonu ženske literature. U romanima koji se nalaze na listi bestselera širom sveta, autorka crpi inspiraciju iz istorijskih događaja dok se bavi temama roda, klasnih razlika i međuljudskih odnosa. Ferante je ljubavnu aferu sa publikom započela još 1992. godine, a njeno najpoznatije literarno dostignuće predstavlja ciklus knjiga Napuljska tetralogija, kojem pripada roman Moja genijalna prijateljica. Među knjigama ove autorke nalaze se i naslovi Dani napuštenosti i Mračna kći.
Najnovija knjiga Elene Ferante nosi naziv "Lažljivi život odraslih". Objavljena je u Italiji u novembru 2019. godine, dok je na svetsku premijeru čekala do 1. septembra 2020. godine, kada je stigla i u našu zemlju. Srpsko izdanje, čiji prevod potpisuje Jelena Brborić, objavila je izdavačka kuća Booka i od tada se roman može pronaći u bolje opremljenim knjižarama ili poručiti putem interneta.
Knjiga predstavlja literarni užitak i beg od svakodnevnice jer čitaoca transportuje u italijanski grad Napulj u vreme 90-tih godina dvadesetog veka. Protogonistkinja romana je dvanaestogodišnja Đovana a priča prati nekoliko narednih godina njenog života; autorka prikazuje njen prelazak iz bezbrižnog detinjstva u problematičnu adolescenciju, odnose i dinamiku unutar porodice, dok istovremeno pokazuje koliku moć laži imaju nad ljudskim životima.
Đovana odrasta u prefinjenoj buržoaskoj porodici zajedno sa intelektualnim roditeljima koji su profesori u prestižnoj srednjoj školi. Majka i otac su ćerki jedinici obezbedili odgoj pun privilegija i neizmerne ljubavi i zaštitili je od problema koji bi mogli da naškode njenom bezbrižnom detinjstvu. Porodična dinamika biva narušena kada pubertet zakuca na vrata zajedničkog doma, rezultirajući drugačijim ponašanjem voljene ćerke i lošim ocenama u školi. Majka ove promene pripisuje ulasku u adolescenciju, dok otac opovrgava njenu tvrdnju i zaključuje da njihova kći počinje da liči na njegovu ružnu sestru Vitoriju. I upravo ta rečenica dovodi u pitanje dosadašnju neprikosnovenu moć očeve ljubavi i postaje pokretač narednih događaja u knjizi.
Očeva sestra je opisana kao izrazito ružna i zlobna žena koja sa bratom nije razgovarala više od jedne decenije. Vitorija je simbol sramote u naizgled savršenoj porodici. Njeno postojanje je godinama ignorisano od strane njenih bližnjih; izgnana je iz porodičnog života i osuđena na povremeno pojavljivanje jedino u pukotinama očevog pamćenja. Povređena upoređivanjem sa tetkom čiju je avet viđala u noćnim morama, a na javi bežala od njene senke koja je vrebala iz mračnih kutova stana, Đovana konstatuje da ju je otac zapravo nazvao čudovištem. Devojčica od tog trenutka postaje opsednuta tetkom koju nikada nije upoznala - počinje da provodi sate ispred ogledala tražeći anomalje na sebi, ubeđena da su tetkina zloba i izopačenost putovali krvnom linijom do njenih crta lica i da i nju čeka ista monstruozna sudbina.
Potraga za očevom sestrom glavnu junakinju odvodi u predgrađa radničke klase, gde ona otkriva potpuno drugačiji Napulj od onog na koji je navikla. Vene njenog rodnog grada drugačije pulsiraju u svetu vulgarnosti kojem pripada njena prosta, neobrazovana tetka, koja će Đovanu pustiti u svoj život i ponuditi joj potpuno drugačiju porodičnu istoriju.
Ovaj susret ostaje ključan za tok radnje, jer će izgubljene porodične godine njih dve nadoknađivati sve do poslednjih stranica knjige. Tetka Vitorija bratanici ispreda sopstvenu životnu sagu; govori joj o osudama i zabranama svoje porodice; o Enzu, oženjenom čoveku koga je volela, a koji je izgubio život; o njegovoj ženi koja se od suparnice pretvorila u prijateljicu; o deci koju zajedno odgajaju; o rvanju sa prošlošću od koje nikada nije uspela da pobegne.
Đovana, očarana tetkom i njenom životnom pričom, još više se vezuje za nju kada postane svedok tragedije sopstvene porodice. Elena Ferante pripoveda priču o propasti braka Đovaninih roditelja, dvostrukom životu njenog oca, o majčinoj usamljenosti i životu punom odricanja. Glavna heroina će, nakon što njeni roditelji odbace ljušture pretvaranja, skinuti ružičaste naočare kojima je gledala na svet oko sebe i zakoračiti u svet odraslih. Počeće i sama da vodi dvostruki život i shvatiti da je upravo od roditelja nasledila sposobnosti ka laganju, jer će biti primorana da ih koristi kao svedočanstvo ozbijne namere da likove koji se nikada više neće naći na istim stranicama priče sačuva u svom životu.
Snažni sporedni likovi u ovom romanu igraju važnu ulogu u razvoju Đovanine ličnosti; od porodičnih prijatelja Marijana i Kostanze sa ćerkama Angelom i Idom; preko tetkine prijateljice Margarite i njeno troje dece; do prelepog Roberta zbog kojeg mlada Đovana postaje deo emotivnog ljubavnog trougla.
Knjiga obiluje životim lekcijama o roditeljstvu, očuvanju prijateljstava i prevazilaženju prepreka. Ovo je priča o jednom odrastanju i sazrevanju; o adolescenciji glavne junakinje punoj strasti, poniženja i laži; o njenoj probuđenoj seksualnosti i traženju mesta u svetu; o bitkama sa prošlošću i putu ka iskupljenju. Na kraju knjige Đovana postaje nova persona, potpuno drugačija od one devojčice sa prvih stranica knjige koja ništa nije znala o svetu odraslih – njen život je sastavljen od završetaka i gubitaka, ali je pred njom budućnost koja miriše na nove početke, vijugave staze pune avantura i slobodu.
Elena Ferante je knjigom "Lažljivi život odraslih" učvrstila svoje mesto u jednom od vagona literarnog voza kojim putuju najbolji pisci 21. veka. Njena proza je dramatična, omamljujuća i magična. Služeći se specifičnim stilom pripovedanja i naracijom prepunom metafora i veličanstvenih opisa napuljskih ulica i gradskih kvartova, Ferante čitaoca vodi na ples sa ekipom zanimljivih likova čije se životne priče razlivaju na papiru i ispredaju sopstvene tajne i snove. Nakon završetka priče, čitaoci će se vratiti u stvarnost sa venama punim narkotika autorkine književnosti.
Nema komentara