U rubrici „Među nama“ dnevnog lista „Politika“ nedavno je objavljeno pismo književnika Ljubiše Đidića, zgroženog odlukom uprave Vrnjačke banje da na jednu od klupa postavi latinični (!) natpis sa imenom Desanke Maksimović. Suština pisma iskazana je u samom naslovu: „Desanka ne bi sela na tu klupu“.
„Kada je 1980. godine kruševačka Bagdala objavila prvu srpsku antologiju pesnika dijaspore“, priseća se Đidić, „u predgovoru te knjige Desanka je napisala: Hvala vam, dragi pesnici, što ste u tuđini očuvali naš jezik, što ste čuvali i tamo našu ćirilicu... Ne verujem da bi Desanka danas sela na tu svoju klupu!“
Ostaje nejasno: kako je Đidić na osnovu Desankine ljubavi prema ćirilici zaključio da ona nije podnosila latinicu? A sve i da je nije podnosila (što, naravno, nije istina) - kako je zaključio da je pesnikinja imala prgavu narav i volju da se inati upravama banjskih lečilišta? Đidić je prekrojio lik Desanke Maksimović prema merama po kojima je i sam krojen, te je sopstvenu skučenu viziju sveta postavio kao okvir za očekivano ponašanje drugih.
Desanka je u predgovoru koji književnik pominje pokazala brižan odnos prema ćirilici, kao i svest o važnosti njenog očuvanja. Drugim rečima, podržavala je ovo pismo na nedvosmisleno zdrav način. Borba za ćirilicu nije istovremeno i borba protiv latinice, već borba za ravnopravne mogućnosti. To je, u današnjici, stvaranje ćiriličnih fontova, povezivanje ćirilice i savremene tehnologije, jačanje pismenosti - a samim tim i svesti o besmislu pomodarske upotrebe angloholičarskog jezika...
Desanka Maksimović bila je pesnikinja ljubavi, u koju je - pokazalo se - suviše romantičarski verovala. U jednoj od svojih pesama, ona kaže:
Narod naš, zbilja, u gnevu može da kolje,
ruši i pali,
ali mi nismo oni što smisleno tlače
mi ne smatramo da je svet celi naše polje
mi ne bismo podneli
ni urođenik prašumski da zbog nas plače.
Duša je naša prostrana
iako smo brojem mali.
Rat koji nas je zadesio nakon Desankine smrti demantovao je prvu strofu, a Đidić i slični trude se da demantuju i drugu.
Vladimir 9 years ago
Osvedočenje "skučenosti vizije sveta" može biti i agitpropovsko tumačenje Desankine poezije. Pogotovo ukoliko to agitropovesko tumačenje izvire iz hegemone ideologije.